АЛИ СВЕ НИЈЕМО МИМО МЕНЕ ИДЕ Поред мене дођу поред мене прођу Нити да ме хране Нити да ме глођу. Где иду речи те, И што какве, хватају ли сне? Ја над њима, Закона не имам, Од вишњега поруке још примам, Несвесно, словесно, тесно. После режим бесно. Кад не знам куда ћу, Лево или десно? И шта сам рек'о И шта сам порек'о Гордост ли прорек'о Губост живу стек'о Неће рећи неко. Неће рећи неко... © Милош Ристић ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!