Представљена књига проф.др Зорана Аврамовића ОДБРАНА ЦРЊАНСКОГ - КЦК
У Белој сали КЦК, 26.11.20123. представљена је књига проф.др Зорана Аврамовића ОДБРАНА ЦРЊАНСКОГ. На овај начин КЦК се придружује обележавању 120 година од рођења великог писца.
Учествовали су аутор књиге Зоран Аврамовић, затим уредник програма Јелена Протић-Петронијевић, одломке из књиге су читали Јелена Ђорђевић и Никола Стојановић. Видеопрезентацију је припремила Јелена Ивановић.Избор музике је направио Бранко Симић. Мајстор светла је Марко Вишњић.
У публици се нашло доста професора књижевности, философије и социологије као и ђака средњих школа, а наравно и писаца из Крушевца , уз остале присутне поштоваоце и љубитеље дела Милоша Црњанског.
Учествовали су аутор књиге Зоран Аврамовић, затим уредник програма Јелена Протић-Петронијевић, одломке из књиге су читали Јелена Ђорђевић и Никола Стојановић. Видеопрезентацију је припремила Јелена Ивановић.Избор музике је направио Бранко Симић. Мајстор светла је Марко Вишњић.
У публици се нашло доста професора књижевности, философије и социологије као и ђака средњих школа, а наравно и писаца из Крушевца , уз остале присутне поштоваоце и љубитеље дела Милоша Црњанског.
ПОЛИТИЧКА УВЕРЕЊА ЦРЊАНСКОГ НЕ ТРЕБА НИ УЛЕПШАВАТИ А НИ УБАЦИВАТИ У КОШ ПОЛИТИЧКОГ СМЕЋА*
Насловом књиге која је изашла у другом допуњеном издању новосадског ОРФЕУСА ове године, проф.др Зоран Аврамовић јасно одређује правац размишљања о делу и политичкој мисли Милоша Црњанског. Свакако да је дугогодишње бављење овом темом имало утицаја на опсежну и продубљениу анализу изложену у овој књизи у четири дела . Др Зоран Аврамовић је изабрао писца компликоване политичке прошлости, како се за Црњанског говорило. Зоран Аврамовић је докторирао је на тему ПОЛИТИЧКА МИСАО МИЛОША ЦРЊАНСКОГ И ЊЕГОВО КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО.
У првом делу ове књиге сазнајемо политичка интересовања и ставове према актуелним политичарима o којима Милош Црњански често нема лепо мишљење и врло оштро то показује у многим приликама. Занимљиво је , са друге стране да Црњански као сарадник листова Политика и Време, веома луцидно, надахнуто и улажући, рекло би се, сву своју лирску, песничку осећајност говори о Босни приликом путовања и боравка у Сарајеву и другим крајевима ове национално измешане средине, дела тадашње заједничке државе за коју је проливена крв многих њених становника у Првом светском рату. То је, наглашава Зоран Аврамовић, било веома важно и свето место у политичкоm и националном идентитетуМилоша Црњанског. По описима и дивљењу над лепотама природе и грађевина Сарајева и околних крајева препознаје се лирски песник који остаје и опстаје до краја у самој дубини стваралачке личности овог великог писца.
Занимљиво је да нас Зоран Аврамовић упозорава на велику проницљивост Милоша Црњанског који запажа поред свега лепог што види на таквом боравку у Босни и Херцеговини и једну мутну, злослутну црту. Он каже за Сарајево још и ово: По улицама се вукло нешто мртво и паланачко, у све те кафане са замагљеним прозорима, коцкарницама и биљаром, крај којих тако празно и узалудно пролази град.
Значајан је и текст Милоша Црњанског о такмичењу гуслара код Алипашиног моста, текст из 1925. Под насловом Песма гуслара има ли још смисла? Црњански каже да је то прастара архаична уметност.Међу гусларима су тада били поред Срба и муслимани и католици... Пада нам на памет да би то сада вероватно било немогуће и питамо се да ли смо се вратили уназад и зашто сва иста питања која овде поставља Црњански важе и данас? Добар део нашег народа живи на нивоу гусларских песама, писао је Црњански. Те су примедбе и данас актуелне. Црњански је осветлио Босну из антропопсихолошког угла, указује нам Зоран Аврамовић. Црњански се диви телесној лепоти Херцеговаца, лепоти какве у Европи нема.Осетљиво око песника, пре свега примећује лепоту, а љубав према народу је идеја водиља путописца Црњанског. При томе он не наглашава наклоност према српском народу, већ се диви свима који чине лепоту у различитости. И због тога Зоран Аврамовић брани Црњанског коме су за дуго прикачили терет као писцу наклоњеном фашизму и антикомунизму.
Полемика са Крлежом је можда почетак те осуде Црњанског који је за разлику од Андрића, писца и дипломате у исто време и на истом и сличном месту, дакле, у Хитлеровој Немачкој, иако нижи службеник, платио дугогодишњим изгнанством . Али, да није било изгнанства, можда не би било Романа о Лондону, Ламента над Београдом ...указује Зоран Аврамовић, на важна дела која је Црњански написао као емигрант.
Да ли је Зоран Аврамовић одбранио Црњанског? Верујемо да јесте, али одговоре на ово питање треба сваки читалац сам за себе да потражи у овој књизи. И не само одговоре на то питање, него на сложена и значајна питања српске националне културе, идентитета и политике. *Цит.Зоран Аврамовић
Насловом књиге која је изашла у другом допуњеном издању новосадског ОРФЕУСА ове године, проф.др Зоран Аврамовић јасно одређује правац размишљања о делу и политичкој мисли Милоша Црњанског. Свакако да је дугогодишње бављење овом темом имало утицаја на опсежну и продубљениу анализу изложену у овој књизи у четири дела . Др Зоран Аврамовић је изабрао писца компликоване политичке прошлости, како се за Црњанског говорило. Зоран Аврамовић је докторирао је на тему ПОЛИТИЧКА МИСАО МИЛОША ЦРЊАНСКОГ И ЊЕГОВО КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО.
У првом делу ове књиге сазнајемо политичка интересовања и ставове према актуелним политичарима o којима Милош Црњански често нема лепо мишљење и врло оштро то показује у многим приликама. Занимљиво је , са друге стране да Црњански као сарадник листова Политика и Време, веома луцидно, надахнуто и улажући, рекло би се, сву своју лирску, песничку осећајност говори о Босни приликом путовања и боравка у Сарајеву и другим крајевима ове национално измешане средине, дела тадашње заједничке државе за коју је проливена крв многих њених становника у Првом светском рату. То је, наглашава Зоран Аврамовић, било веома важно и свето место у политичкоm и националном идентитетуМилоша Црњанског. По описима и дивљењу над лепотама природе и грађевина Сарајева и околних крајева препознаје се лирски песник који остаје и опстаје до краја у самој дубини стваралачке личности овог великог писца.
Занимљиво је да нас Зоран Аврамовић упозорава на велику проницљивост Милоша Црњанског који запажа поред свега лепог што види на таквом боравку у Босни и Херцеговини и једну мутну, злослутну црту. Он каже за Сарајево још и ово: По улицама се вукло нешто мртво и паланачко, у све те кафане са замагљеним прозорима, коцкарницама и биљаром, крај којих тако празно и узалудно пролази град.
Значајан је и текст Милоша Црњанског о такмичењу гуслара код Алипашиног моста, текст из 1925. Под насловом Песма гуслара има ли још смисла? Црњански каже да је то прастара архаична уметност.Међу гусларима су тада били поред Срба и муслимани и католици... Пада нам на памет да би то сада вероватно било немогуће и питамо се да ли смо се вратили уназад и зашто сва иста питања која овде поставља Црњански важе и данас? Добар део нашег народа живи на нивоу гусларских песама, писао је Црњански. Те су примедбе и данас актуелне. Црњански је осветлио Босну из антропопсихолошког угла, указује нам Зоран Аврамовић. Црњански се диви телесној лепоти Херцеговаца, лепоти какве у Европи нема.Осетљиво око песника, пре свега примећује лепоту, а љубав према народу је идеја водиља путописца Црњанског. При томе он не наглашава наклоност према српском народу, већ се диви свима који чине лепоту у различитости. И због тога Зоран Аврамовић брани Црњанског коме су за дуго прикачили терет као писцу наклоњеном фашизму и антикомунизму.
Полемика са Крлежом је можда почетак те осуде Црњанског који је за разлику од Андрића, писца и дипломате у исто време и на истом и сличном месту, дакле, у Хитлеровој Немачкој, иако нижи службеник, платио дугогодишњим изгнанством . Али, да није било изгнанства, можда не би било Романа о Лондону, Ламента над Београдом ...указује Зоран Аврамовић, на важна дела која је Црњански написао као емигрант.
Да ли је Зоран Аврамовић одбранио Црњанског? Верујемо да јесте, али одговоре на ово питање треба сваки читалац сам за себе да потражи у овој књизи. И не само одговоре на то питање, него на сложена и значајна питања српске националне културе, идентитета и политике. *Цит.Зоран Аврамовић
Јелена Протић-Петронијевић
