Сузе на смарагдној лепези - Љубодраг Обрадовић

“Остао је траг”, од “капи кише на смарагдној лепези” док смо чекали “јутро под звездама”, и “у пламену ветра”, тражили изгубљену младост “на другој адреси”… “Живот је светлост”, знамо  и крије се  “у сновима дуге”, а пролети за трен…

Расписала се Даница у својој седмој деценији живота и написала до сада седам књижевних остварења, од чијих сам наслова ја у прве две реченице овог приказа (болдирано) направио конструкцију за тезе које ћу расплести до краја овог речо-каза о Даници и њеном немиру који је нагони у стваралаштво које јој доноси мир.

Али да живот није бајка зна Даница, још од зоре ране, а читаоци ће сазнати на крају њеног седмог романа под поетским називом *КАПИ КИШЕ НА СМАРАГДНОЈ ЛЕПЕЗИ* који ништа унапред не казује, а доста обећава…

Зна Даница да живот није поезија, а написала је до сада четири књиге поезије (Остао је траг, Живот је светлост, У пламену ветра, На другој адреси) , али живот није променила, ни укротила, па је одлучила да све своје претензије појасни са три романа (У сновима дуге, Јутро под звездама и Капи кише на смарагдној лепези). И успела је у томе, јер свако људско биће тежи савршенству, апсолутној срећи и за себе и за друге… Ако је не може додирнути и живети, може је бар исписати на папиру и послати у свет, као некада у школи мале папирне авионе… 

У свом седмом књижевном остварењу Даница нам пише о једној породици у Србији која следи свој животни пут и све лепо и чемерно на том путу. Он, Петар је млади образовани аутоелектричар, среће на једном туристичком путовању у Индији младу, лепу и образовану девојку Лени, избеглицу из Сирије и симпатије заискре. “Осмех јој је блистао, очи су биле пуне сјаја. Изгледала је као жена из снова, а сновима никад краја. И сунце јој је завидело на лепоти.”

Касније, у Србији су се боље упознали и букнула је љубав која је крунисана браком. Петар живи са родитељима, пензионерима Радетом и Вером који Лени прихватају од срца и живот тече као бајка. Лени, која је по занимању стоматолог, добија своју стоматолошку радњу, рађа им се син Михајло и срећа је потпуна…

Али живот своју игру свира и није бајка… Умиру прво Раде, а затим и Вера и у њихов живот улази кућна помоћница, млада Тања, заносна, лепа и пожељна. И близина учини своје, Петар се лакомислено упушта у ту везу из које се рађа ћерка…

И ту је поента романа! Лени опрашта мужу све јер, “дете не треба да испашта грехе родитеља које су они починили… Дете, да би нормално расло, мора да има оба родитеља који ће му пружити љубав”… И зато да би остала у срећном браку са Петром, он мора признати своје дете…

Тако је Лени “изнела слободу, претворила мрак у светлост и све улице су постале праве”… Тако је Даница своју мисију слагања своје душе у речи на папиру наставила доследно да спроводи.

Остале су само сузе на смарагдној лепези…

Љубодраг Обрадовић

 

На крају снага љубави и разума побеђује - Саша Милетић

Роман Данице Рајковић под називом ,,КАПИ КИШЕ НА СМАРАГДНОЈ ЛЕПЕЗИ'' је узбудљив роман написан у традиционалном духу, са пуно заплета и обрта, све што чини један живот у коме није све мед и млеко и да у њему вребају много опасности и замке, са чиме се човек кад тад суочи.

Корице књиге Данице Рајковић *КАПИ КИШЕ НА СМАРАГДНОЈ ЛЕПЕЗИ*

Бројне покретне живописне слике дају роману посебну драж, као и ону другу димензију где природа код списатељице има своју запажену улогу - поетског изражавања пуног набоја и надахнућа. (Јер Даница Рајковић је пре свега песникиња).

Главни актери у роману су двоје младих људи и њихова неизмерна љубав која је на почетку изгледала тако топла, искрена и чиста. Временом они су је трошили много брже него што је требало, на моменте почела је да се хлади, јер љубав и није ако не пламти. И на крају снага љубави и разума побеђује, где се обестињује она стара чувена изрека да је жена стуб куће или она Гетеовска ,, Нема сунца без светлости, ни човека без љубави''.

Саша Милетић

Даница Рајковић - Аутобиографија

Рођена сам 03.03.1949. године у селу Рлица, град Крушевац. Моја прва књига издата 2009. године. « Остао је траг», у којој сам песмама осликала детињство на падинама Јастрепца. У марту 2011. године изашла ми је књига поезије « Живот је светлост», те исте године и књига поезије «У пламену ветра». Децембра 2012. године објављени су ми романи «У сновима дуге» и «Јутро под звездама». Књига поезије «На другој адреси» угледала је светлост дана 2013. године.

Моје песме су објављиване и у зборницима «Љубавни рецепат» , «Ветрењача», «Окретање точка» и «За мирис божура« и у првом броју Часописа за поезију – ПоезијаСРБ који издаје Удружења песника Србије – ПозијаСРБ из Крушевца, чији сам и ја активни члан.