ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА

konkursLjubaviVino2015

YOU TUBE: https://www.youtube.com/watch?v=rCjwy1hJX4k

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна, 14. фебруарa 2015. године у Белој сали КЦК у Кршевцу одржано је поетско-музичко вече на коме су представљени најбољи радови на *СЕДМОМ МЕЂУНАРОДНОМ КОНКУРСУ ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА* и зборник боемске поезије *ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА* у издању Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушувцу. Програм су заједнички организовали и реализовали: Атеље-галерија МАКИ из Крушевца, Техничка школа Крушевац, Културни центар Крушевац, Милтимедијално удружење Цар Константин и Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ. За музички тренутак побринула се Етно група из Крушевца под називом *СМИЉЕ* , за техничку реализацију Бранко Симић из Културног центра Крушевац, а кроз програм бројну публику је водила Сања Дељанин.

Жири 7 конкурса ЉУБАВ И ВИНО у саставу:  Мирјана Гашић, Вељко Стамболија, Дејана Цветковић-Лазић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Александра Милетић наградио је следеће радове:
  • 1.  место за песму *Љубав и вино вечита инспирација* - Тијана Марковић, Крушевац
  • 2. место за песму *ГРАЛ* - Ана Бабић, Крушевац
  • 3. место за песму *МЛАДО ВИНО* - Наталија Коцић, Ниш
Посебно је похваљена поезија: *ОГЛЕДАЛО ДУШЕ* Ивице Јовића из Шида ; *КРАЉИЦА ЉУБАВИ И ВИНА* Ивана Гаћине из Задра и *ДА ЋУТИМО* Живојина Манојловића из Крушевца, као и прозни рад Ане Бабић из Крушевца  *ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА*

Жири за ликовне радове радио је у саставу: Живорад Милановић Маки, Љиљана Анћелковић и Тијана Тодосијевић, а наградио је радове Милић Оливере, Марка Марковића и Кристине Радивојевић, сво троје из Крушевца

Жири међународног конкурсу за боемску поезију *ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА* који је радио у саставу: Светлана Ђурђевић - председник, Далибор Ђокић - члан, Дарко Колар - члан, Лепа Симић -члан, Зоран Јовановић - члан, Мића Живановић - члан, мр Спасоје Ж. Миловановић - члан, Латинка Ђорђевић - члан и Љубодраг Обрадовић - члан, закључио је да је победила поезија, односно сви песници који су у зборнику представљени својом поезијом, а награде је овако доделио:

1 место равноправно деле (јесте мало неуобичајено, али тако је гласао жири), а добијају диплому и по пет књига:
  • Елеонора Лутхандер из Стокхолма - Шведска, за песму “БЕВАНДА”;
  • Саша Милетић из Крушевца - Србија, за песму “ТАМБУРАШИ”;
  • Милован Петровић из Шведске, за песму “ДОК ЈЕ ПЕСМЕ”;
  • Сава Илић из Цириха - Швајцарска, за песму “ДАЉИНЕ”.  
2 место, диплому и три књиге освојио је:
  • Иван Гаћина из Задра - Република Хрватска за песму “ЗАПЛАКАТ ЋЕ КИШЕ”.
3 место, диплому и једну књигу освојио је:
  • Живота Трифуновић из Кобиља код Крушевца - Србија за песму “ЉУБАВ И ВИНО”.

Етно група СМИЉЕ из Крушевца


Сања Дељанин


Живорад Милановић Маки


Надежда Миловановић - директорка Техничке школе Крушевац


Љубодраг Обрадовић 













































































ПРОЧИТАЈТЕ НАЈБОЉУ ПОЕЗИЈУ СА КОНКУРСА *ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИСРАЦИЈА*



1.  место - Тијана Марковић, Крушевац

                                            Љубав и вино вечита инспирација

                                            Шта то љубав значи нама,
                                            какву моћ она има,
                                            па наше срце ојачава и слама
                                            и задаје проблеме свима.

                                            Како нас затворених очију води,
                                            до места кога на географској карти нема,
                                            како се поента живота на њу своди,
                                            речима је несавладана тема.
                                          
                                            Како нам зада такве повреде,
                                            какве не може ни једна бoleст,ни оружје,
                                            ране које не зацеле никад,
                                            да ли ће ми бити јасно икад?

                                            Како у исто време изазове горке сузе,бол,тугу
                                            и најрадосније осмехе,ненадмашиву срећу,
                                           од ћовека направи покорног слугу,
                                           ставивши му окове који га покрећу.

                                            Ником све то није јасно,
                                            али само две речи изговорене било шапатом или гласно,
                                            учине да нестану све сумње и питања
                                            и да јој се препустимо без размишљања.



                                                                             Тијана Марковић II-2
                                                                             Медицинска школа Крушевац
                                                                             проф. Гордана Зајић
                                                                            

2. место - Ана Бабић, Крушевац

ГРАЛ

Прегажено, легло поље! На образу сушном
безбојност бола шуња се и руди;
 Намрштено вапи коље за простодушном
светлошћу кад чежња гола у оку застуди.

I све је исто, покрет, црта ... Само, к'о пре
не осећа се свитање новог жара.
Ко вечери светлост шкрта, претапам се и мрем;
Напуштена давно, гаснем ко лоза стара.

Срећни ли беху часи крај његовог скута!
Усрцима нашим осташе да дршћу
времена угашена виноградарског пута,
где нам се снови стапаше у раскршћу.
 
И кроз набрекло шибље, стазом човека седог,
припито Сунце у зрну грожђа утихне и сања.
Не јавља се винар у ноћ црну. А на вратима бледог
живота, смрт ко звоно цркве за љубав одзвања.

Тамно време жал у вечни мир однесе,
Од пролазности преточила сам се у кап пелина.
Дивни испијам грал и слаткоћу што узе за се.
Служим ко опор укус усана и вина.

О, капљо незасита, пуна јада! Туга мрмља
исхеклана успоменом о једном хуљи.
И док живот ко чокот пада преко грмља,
накривљен у чаши, лик се његов мени смејуљи.

Име и презиме: Ана Бабић
Година рођења: 1997. Школа: Гимназија,
 37 000 Крушевац (3.разред) Ментор: Драгослав Ђорђевић


3. место - Наталија Коцић,Ниш

МЛАДО ВИНО
 

Ухватило ме донкихотовско лудило...

Срце ми је уникатним нитима проткано.

Гугутку љубавну сам сакрила испод либада

и нитима ретким исткала грозд

да се наслади птица дрозд...

Моје срце је лицидерско,

слатко ко бобице  тамјанике зреле

што се на сунцу цакле

и ко ђинђуве се стакле.

Мирише земља...

Лети јато гавранова,

пуца зрно под мојим ногама.

Седох под чокот, откинух грозд,

а он се просу,

одлетеше и расуше се зрна

црна...

Сакупљам мед...Прсти ми улепљени...

Мирисом грожђа измуљани,

заплетени у сласној смоли...

Урезах лого на кори чокота

да срце моје боема воли...

Испрела сам и нит љубави сред винограда...

У  грозду...

Ниси је од паучине видео.

Изговорила сам реч ћутањем

Ниси је чуо од туђег, сладострасног шапата.

Плакала сам ћутећи...Уз младо, слатко вино.

Сузу ниси приметио у потоку шампањца.

Одсекла сам косу.

Ниси видео њено лепршање

на прозору црвеног ''Поршеа''.

Отишла сам ћутећи.

Ниси ме приметио на твом путу вртоглавог успеха.

Вратио си се сломљена духа и тела-ћутећи

на дан Светог Трифуна кад природа се будила...

Грлим те очима и без речи волим.

Ухватило ме донкихотовско лудило...

Срце ми је уникатним нитима проткано.

Уживам у  ковитлацу вина млада

сред Дионисова сада...

Тишина тротоара одлаже кораке...