"ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ" Градимира Карајовића- промоција књиге
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ" ГРАДИМИРА КАРАЈОВИЋА
Бела сала КЦК
9. март 2015. у 19:00
У понедељак, 9.08.2015. у Белој сали КЦК представљена је прва књига поезије Градимира Карајовића ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ, у издању Културног центра Крушевац. У програму су учествовали: мр Мирослав Смиљковић, директор КЦК, Јелена Трифуновић, рецензенткиња и лектор књиге , Јелена Протић Петронијевић, уредник програма, музичари Драгица Калас, Мома Накић и Бранко Симић . Видеопрезентацију припремиле дизајнерке Јелена Ивановић и Ана Башић. Посетиоци програма имали су прилике да чују и песму Граде Карајовића Дођи ми љубави за коју је музички аранжман направио мр музикологије, Алекса Симић. Техничка подршка овог програма: Марко Вишњић, Горан Бабић и Веркан Гвозденовић.
Обраћање директора КЦК мр Мирослава Смиљковића:
Поштовани пријатељи,
Срдачно вас поздрављам у име Културног центра Крушевац и у своје име.
Заиста имам изузетно задовољство и част што могу да кажем нешто о књизи песама, нашег пријатеља и друга Граде Карајовића.
Много напора и труда је требало уложити да Градина ЕЛЕГИЈА угледа светлост дана. За мене као директора КЦК, и Градиног друга није било дилеме.
Крушевачком културном стваралаштву је драгоцена књижевна и песничка елита и ја се њима заиста клањам...од Љубише Бате Ђидића, Гордане Влаховић, Јелене Протић Петронијевић, Србе Ђорђевића, Ивана Пудла и других који ми неће замерити што их не спомињем.
Ценимо аматерско стваралаштво, али су нам драгоцени и појединци који пишу раднички, поезију обичног човека.
Један од њих је и Градимир Карајовић.
Рођени левичар, човек слободе и социјалне правде. Града тако и пише. Искрено и једноставно. Али отворено, јер иза њега становника Старе чаршијем, радника 14. Октобра - никада нико није стајао. Града није био ничији „миљеник ни поклоник“.
Града се својом ЕЛЕГИЈОМ одужио себи, својим ратним друговима, свом граду, својој младости, својим школским друговима... У плавим кишама аутор тражи своје место и обраћа се љубљеној жени, лепотици.
Социјална правда и култура представљају процес, између њих постоји веза, друштвени феномен који подстиче ова књига.
Ја знам да је на овог аутора било притисака да одустане, јер са радничким образовањем се не подразумева да се својим стваралаштвом „искаже као песник“.
Рекао сам: Градо, ти о томе одлучујеш... Уради и заврши своју књигу, КЦК ће те подржати, и ту је свој допринос и труд уложила наша уредница Јелена Протић Петронијевић.
Аутор је период стварања књиге доживљавао емотивно и са перманентним страхом од свеукупног неуспеха. Али Бог је праведан и милостив. Сви имају своју шансу. Друштво једнаких шанси за све су синоними модерног света.
Једнаке шансе за све у култури су основа, аксиом модерног културног портфолија.
Нема велике приче без малих- великих људи у свим областима.
Градо, на крају, честитам Ти на песничком првенцу, желим Ти добро здравље и сваки успех !
Очекујем да ће рођење ове књиге бити за тебе велики мотив да ускоро објавиш и нову збирку.
До тог тренутка, Градо, хвала ти на сарадњи и живели !
Реч уредника
ЖЕНА – РАСКОШНИ ДРАГУЉ ПЛАНЕТЕ
Ову књигу отвара песма ИЗАЗОВНА којом аутор изазива и читаоце и песнике, све оне који се упознају са песмама. Неколико мотивских токова тече Елегијом моје младости. Свет без ратова, мотив мира као врхунске планетарне вредности, смењује се са мотивом пролазности о чему сведоче и неки наслови, на пример: Тражим своје лето, Када ме не буде било, као и сам наслов књиге ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ. Али љубав и дивљење према жени је мотив који обележава ове стихове и представља апотеозу и стремљење ка идеалу лепоте, јер жена је врх лепота свих људских и крајњи домет стваралаштва, каже аутор у песми ЖЕНА ЛЕПОТИЦА ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ. Женина важност, вредност и лепота, представљају раскошни драгуљ планете. Тај идеал такорећи и не постоји, аутор признаје: измислио сам те...Елегија је песма у којој песник тужним тоном изражава бол и жаљење за нечим недостижним или неповратним. А то су изазови и лепоте младости који су сачувани и записани у овој књизи.Уз мирење са коначношћу у песми КАДА МЕ НЕ БУДЕ БИЛО и припрему за живот вечни где треба очекивати коначни мир, блаженство и срећу...
Ову невелику књигу од осамнаест песама аутор затвара насловом ПЛАВЕ КИШЕ. Лирски тон је препознатљив у овој сведеној песми која је искочила из целине и обојила крај књиге носталгичним нотама и насловом који се памти и који обећава. А шта обећава? То откривајте сами.
Јелена Протић Петронијевић
ПЛАВЕ КИШЕ
Срећем неке плаве кише
и неке посивеле гране.
Неке заборављене снове,
неке тихе капи.
И влажне образе,
одбачене парчиће неба,
сасушене траве,
посрнуле ноте.
Очи ми сјаје ... причам вам,
Певам ... смешим се,
А у мени неке плаве кише.
ГРАДИМИР КАРАЈОВИЋ
АЛБУМ СА СВИМ ФОТОГРАФИЈАМА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ НА ФЕЈСБУК СТРАНИЦИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ
https://www.facebook.com/media/set/?set=a.819275971474790.1073741888.748224428579945&type=1
