ПЕСНИЦИ БЕРБИ ГРОЖЂА У ЧАСТ - 50-та ЖУПСКА БЕРБА

Опет је грожђе родило,
а вино слатко, неба дар,
нас пријатеље окупило,
срцу и оку дало жар...

Био је кишни дан, 19.09.2013. године, а у Александровцу почетак 50-те Жупске бербе... И на самом почетку бербе, да све до самог краја буде поезија, у Музеју винарства и виноградарства (који многи зову Музеј вина), од усуда пробрано друштво које је окупио Гвозден Ђолић, домаћин једне од ретких установа у којој је стварно вино у првом плану, казивани су стихови, да растерају облаке и сету која нас кроз живот прати... Стихови су били пробрани, на вину се није штедело, па је све било баш лепо и роматично. То је ЖУПА. Стихове су казивали песници Расинског округа: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић и Вељко Стамболија (Крушевац); Далибор Ђокић и Горан Минић (Брус) и Виолета Лазаревић и Љиљана Рачић-Тодоровић (Александровац). Неки од њих су већ чланови Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ из Крушевца, а остали ће то убрзо постати... За лаке ноте на тему вина постарали су се Вуле Рамановац и Мића Живановић, који је уз то био и водитељ овог песничко-музичког предвечерја уз малу помоћ домаћина Гвоздена Ђолића. Наравно овај догађај подржао је и Културни центар Крушевац, који са Музејом винарства и виноградарства из Александровца има коректну сарадњу на ширењу путева културе, већ дуги низ година...


Лепо је песник бити, а још лепше вино пити...

ПИЈАНСТВО 

Пијемо живот и ЈА.
Опијам га вином и ракијом,
он мене тугом и болом.
На доку крај шанка,
он оде од мене,
а ја остах да појим себе.

Седимо у кафани живот и ЈА.
Пијем и пушим,
покушавам њега да срушим.
Појим га до краја,
тражећи вечни пут,
пут до раја.

На тој дугој стази,
изгубих и себе и њега...
Рано ујутру,
уморни боем, кући се гега.

© Далибор Ђокић






















































2019  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates