ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ

Preporuk11

 

КЊИГА

Смрт је непровјерена гласина,

аутор Емир Кустурица ( 1954, Сарајево), издавач Штампар Макарије, 2013. Они који воле и познају филмове Емира Кустурице били су ( или би били) пријатно изненађени када су га упознали и као писца. Роман који препоручујемо разврстан је у седамнаест поглавља, заправо прича које су повезане али могу да се читају и свака за себе, свака је део Кустуричине личне биографије, а вештина писања је препознатљива баш по томе што делује као опуштено, необавезно приповедање кроз разговор које нас осваја, држи будне и засмејава... Да бисмо у судбинској причи једне породице пронашли многе породице, у ауторовом дечаштву, узрастању и сазревању многи ће се сетити сопствених немирлука, дилема, падова и успона, о чему свакако говоре и филмови Сећаш ли се Доли Бел, Отац на службеном путу и сви остали које је снимио Кустурица – бар у неком сегменту, у делићу атмосфере, у оригиналним опаскама и дијалозима које јунаци изговарају...

Одломак из књиге Смрт је непровјерена гласина: Сјећаш ли се Доли Бел је поимао улицу као једину аутентичну сцену у Сарајеву. Ту се налазила, као на длану, нетакнута и до тада неоткривена драма градске периферије. Такође је сарајевско становништво, први пут, могло, да се поистовјети са оним што види на екрану, и да ужива у увећаној слици властитог живота. Сарајлије су највише уживале у сазнању да су њихову драму, портрете њихових очева, мајки, сестара и њихове животне ситуације, схватали свуда у свијету гдје је тај филм већ приказиван.

Вријеме је, кроз овај филм, непогрешиво, као што море послије буре избацује на плажу познате ствари, ето, неким чудом, пред очи грађана испоручило догађаје и ствари освјетљене оштријом и потпуно новом свијетлошћу.

Књига је друга страна медаље, још једна Кустуричина креација која може да се чита, у исто време и допуна и упутство за боље разумевање његових филмова, али и дело које треба гледати као заокружену, посебну целину. То је роман који ће заокупити вашу пажњу и који се памти. Проверите због чега.

КЊИГА ЗА ОСНОВЦЕ

Солитерске приче, аутор Иван Пудло (1933-2019, Крушевац), издавач Багдала, Крушевац, 1991.   То су приче   намењене деци али се, зправо, баве психолошким, социјалним и еколошким темама и проблемима о којима би требало да мисле одрасли. Дакле, Солитерске приче нека читају и деца и тзв. одрасли. Писац Иван Пудло, поред радио (и позоришних) драма, историјских романа... са посебном посвећеношћу се бавио литературом за децу. Зашто? Вероватно зато што је дубоко и детаљно осећао и познавао унутарњи живот деце, сећао се неких и упознавао нове згоде и незгоде, овог пута градске деце која откривају свет гледајући из солитера, излазећи каткад из те велике куће која има срце од гвожђа и бетона, која им је и заклон и заштита и место где су заробљени.

Прве трешње, игре са лоптом и луткама, друговање, сусрети са птицама, петлом, псима... контакти са родитељима и комшијама... све су то делићи мозаика који чини Солитерске приче и који треба откривати и читати.

ФИЛМ

Пре кише, 1994, македонски филм, редитељ и сценариста Милчо Манчевски. Поред филмова Емира Кустурице које смо поменули, препоручујемо још један филм који се бави балканским менталитетима, сукобима и разликама и добро се уклапа у овај променљиви, кишовити мај када се напетост пред кишу осећа и шестим чулом... Филм је подељен у три дела „Зборови“ (Речи), „Лица“ и „Слики“ (Слике) који за своју средишњу радњу имају трагичне и несрећне љубави.

У филму су повезане верске теме (монах Ћирило се заветовао на ћутање али устаје у одбрану Замире, младе Албанке у бекству пред бесном масом која је оптужује за убиство) уз националне и љубавне ломове, уз урбани живот (у Лондону сцене у којима је Ана растрзана између супруга Ника и македонског фотографа Александра, уз терористичке инциденте у ресторану...). Александар, фотограф се враћа у своје родно село у Македонији и налази непријатељску атмосферу и подељеност на националној основи међу комшијама. Ипак, он решава да помогне својој старој љубави, Албанки Хани и креће да нађе њену кћи Замиру... Пре кише је метафора, припрема за олују, лом, невреме које се указује на хоризонту и које ће отпочети као што су и сукоби међу бившим пријатељима и комшијама започели и дуго трајали са неизвесним исходом, баш у време када је филм сниман.

Пре кише је филм који је освојио Златног лава у Венецији и још тридесет награда у свету, а запажене улоге су остварили глумци: Мето Јовановски, Раде Шербеџија, Лабина Митевска, Силвија Стојановска, Јосиф Јосифовски, Грегор Колин, Кетрин Картлиџ...

ПОРУКА

Емир Кустурица: Увек је у животу тријумфовала идеја. Идеја је та која води и живот и уметност.