ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ

Preporuka13

КЊИГА

САМО УБИСТВО, аутор Марио Лигуори (1976, Сарно), издавач Laguna, 2019. Прозни писац, аутор стручних књига из области историје књижевности, филологије и етнологије, доцент на Филозофском факултету у Новом Саду, романописац ( Напуљски дипломата, 2016) своја сазнања, искуства, вештине и таленат преточио је у нови роман који има оквир крими-трилера. Али, само на први поглед, крими-трилер је повод да се исприча нешто много детаљније о менталитетима југа Италије, о наполитанском начину живота, о привлачностима и лепотама Кампаније, о медитеранском духу који је тешко до краја дефинисати и зауставити на папиру... Иначе, амбијент Напуља, Салерна, Сарна, расположење људи, становника области испод Везува, обичаји, мане и врлине... јесу омиљене теме овог писца који је поред свега наведеног веома значајан за савремену српску књижевност. Своја дела, углавном, исписује на српском језику, па и овај роман имамо привилегију да читамо на српском, без оне дистанце коју изазива у свести читаоца сваки превод, чак и онај најуспелији. Књига ће вас привући и натерати да што пре сазнате... откуд, зашто, самоубиства или само убиство у малом наполитанском месту између брега и мора, коју улогу у томе има CAMORRA, како ће се шеф Андреа Вале борити са тим питањима. Јер: убиство је кратак спој. Друштвено питање. Неко о томе мора да води рачуна: најпре шеф полиције. При томе, писац се озбиљно, дубински бави градњом ликова. Узроци и последице имају упориште у разлозима које аутор износи и ми верујемо да су проистекли из истраживања. Да су поткрепљени реалношћу. Приповедачки поступак има форму телеграфски јасног и прецизног извештаја. То овај роман чини веома читљивим и привлачним. Али препорука је да ипак не журите, читајте пажљиво и дајте овој причи мало више Вашег времена. Заслужује то.

КЊИГА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ

ТАЈНА ЖУТОГ БАЛОНА, аутор Никол Лезијe, издавач BOOKLAND. Jош једна књига која осваја и памти се за читав живот. И не познаје старосне границе, не дели читаоце по годинама. Неко напросто осећа, воли и препознаје јунаке такве књиге као своје, као пријатеље. Десетогодишња девојчица Доминик, на почетку лета које не жели да проведе у граду, добија жути балон са поруком и позивом на дружење, са потписом: Елена. Доминик и њен брат Мишел крећу у потрагу, траже је по двориштима, баштама и улицама Париза, доживљавају разне авантуре и... проналазе Елену.

Зналачки написана књига са порукама да се треба борити за неприкосновене вредности: пријатељство, солидарност, другарство и да треба сачувати то радознало, доброћудно, разиграно дете у себи. И у томе је тајна жутог балона.

ФИЛМ

Крадљивци бицикала (Ladri di biciclette), италијански филм, снимљен 1948, режија Виторио де Сика, према роману Луиђија Бартолинија. Сматра се једним од најпознатијих остварења у историји филма, свакако је најпознатији играни филм италијанског неореализма, инспирисан социјалним разликама, породичним релацијама и општим материјалним стањем друштва,у Италији после Другог светског рата и Мусолинијеве диктатуре. Период у којем је је настао овај филм као и други филмови ношени таласом неореализма, припада   златном добу италијанске кинематографије, а Виторио де Сика је утицао на многе млађе ствараоце у свету међу којима и на Емира Кустурицу што се препознаје и у његовом редитељском рукопису...

Радња филма одвија се у Риму после Другог светског рата.

Антонију Ричију (Ламберто Мађорани), незапосленом раднику нуде посао лепљења плаката у послератној Италији. Предуслов за добијање посла је поседовање бицикла, тако да његова супруга Марија односи свој мираз у залагоницу како би добили потребан новац за куповину бицикла. Антонио је задовољан јер ће коначно успети да се запосли. Док је лепио плакате неко му је украо бицикл и, будући да му полиција није помогла, са сином Бруном полази у потрагу за крадљивцем...

Филм је награђен Почасним Оскаром 1949. Сложићемо се са Душком Јевтовићем који каже у коментару на текст о филму који је писала Јеленa Жaрић (PULS): То је филм који је од почетка до краја уметничко дело и рађа осећања љубави и самилости за јунаке који су нам блиски, попут јунака из књига Достојевског, Балзака или Бранка Ђопића. То је свет из наше душе, кога више не налазимо у стварности јер је постала огољена...

Зато је важно подсећање на Крадљивце бицикала, јер свакодневно морамо бити у додиру са оним што је вечно, што нас стално враћа истини, правди и лепоти, једном речју: Богу, да не би залутали и изгубили се у пролазности.

ПОРУКА

Марио Лигуори (САМО УБИСТВО): Кад нема чињеница, све је обична претпоставка.