ПРЕПОРУКЕ КЦК - ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ

ПРЕПОРУКЕ КЦК 19

КЊИГА

ЂУРА ЈАКШИЋ У ПРИЧАМА И АНЕГДОТАМА, аутор Владимир Миланков (1934-2002), друго издање. Суиздавачи: СКТЦ Ђура Јакшић Српска Црња, Центар за културу Пожаревац, 2018. Ова књига има вишеструки значај. Пре свега, да се сетимо Ђуре Јакшића (1832-1878), великог песника и сликара који је у свом недугом животу много шта написао, насликао али и казао, учинио да се и данас памти, а затим да боље разумемо време у којем стварао, историјске и социјалне услове и околности   у којима су многи познати људи који су се њим дружили и који се у књизи помињу, живели . Анегдоте су, заправо најзанимљивији и најзабавнији начин да се исприча нeшто значајно и истинито и да остане упамћено. Владимир Миланков се потрудио да крене од порекла, од предака Ђуре Јакшића и да створи слику амбијента у којем је одрастао један тако успешан уметник, у исто време контрадикторан у поступцима, сложеног, бурног карактера, бунтован и бескрајно надахнут. У књизи се објашњава и Ђурина боемска личност и многе околности које су довеле до његовог тешког живота, скитачког, номадског у потрази за новим послом, за новом љубављу и за инспирацијом. Ипак, многе анегдоте у овој књизи зраче хумором и досетком, што свакако привлачи читаоца да се до краја дружи са Ђуром, па и да сазна шта се дешавало после, како су га помињали, градили му споменике, селили му кости на Ново гробље, одржавали му почасне говоре ...

И у овој књизи се препознаје песничка уклетост Ђуре Јакшића јер је најчешће био без пара, а неретко и без сталних прихода упркос великим талентима... Ипак, у једној анегдоти се говори о хонорару који је Ђура Јакшић добио за најпознатију и можда највреднију своју песму. За песму ОТАЏБИНА на челу прве свеске Отаџбине на ненумерисаним странама, а у оном фишеку што га је Владан по шегрту послао Ђури Јакшићу било је десет златних дуката. Хонорар захвалног уредника великом песнику за његове генијалне стихове, хонорар за какав се до тада није чуло!

 

ФИЛМ

ИНДИЈСКИ ЗАЧИН НА ФРАНЦУСКИ НАЧИН, наслов оригинала: The Hundred-Foot journey. 2014. Режија: Ларс Халстром (Lars Sven Hallstrom). Амерички филм, драма са елементима комедије, продуценти: Стивен Спилберг и Опра Винфри. Филм који ће се допасти свима који уживају у храни, било да је припремају или дегустирају. Иза такмичења између два ресторана, потпуно супротна по начину припреме хране и менију, у питању је француски класични јеловник који мадам Малори ( Helen Mirren, оскаровка) брижљиво саставља и индијска кухиња коју је млади и даровити кувар Хасан ( Manish Dayal) преузео од свог оца, али иза свега је привлачност, љубавна прича у најави између Хасана и Маргарет (Charlote Le Bon) који се допуњавају и надмећу у куварским вештинама. Хасан постаје шеф кухиње у ресторану мадам Малори, због његових иновација добијају још једну Мишелинову звездицу, о чему су сањали, одлази у Париз и постаје прослављени кувар за врло кратко време. Ипак, недостаје му француски градић у којем је започео, место Saint Antonin Noble-Val... Враћа се и уз помоћ Маргарет наставља борбу за нова достигнућа у кулинарству... Изнад свега је посвећеност, упорност, жеља за успехом, осећај за укусе, биље и храну коју актери овог филма налазе на локалној пијаци или је сами прикупљају у шуми (печурке), или рибе које пецају у реци... Жеља за учењем, отвореност ума према другачијим укусима и културама, то је драгоцена порука овог филма. Као и још једно сазнање да је љубав изнад свега и да треба пратити своје срце, упркос амбицијама, успесима који се указују и великом свету који вас зове.

 

КЊИГА ЗА ДЕЦУ

КЊИГА ПРОТИВ БРИГА, афоризми за децу. Аутор: Александар Чотрић (1966), ИЗДАВАЧ: Пчелица, Чачак, 2016. Аутор који је написао и објавио много афоризама, осмислио је и сатиричну књигу за децу и за све који су млади духом. Афоризми су онакви какви треба да буду по својој форми и поруци: кратки, мудри и смешни. По тој дефиницији је аутор и креирао кратке и досетљиве мудрости из ђачког и породичног живота, из света детета који остаје у свакоме за свагда. Чотрић, на пример каже: У нашој кући тата се за све пита, али мама за све одговара.

ПОРУКА

Ђура Јакшић (песма СТАЗЕ)

Две преда мном стазе стоје:

Једна с цвећем, друга с трњем;

Гвоздене су ноге моје:

Идем трњу да се врнем.

 

Ја уступам цвећа стазе

којима је нога мека;

Нек по цвећу жене газе,

а трње је за човека!