LICE DEDA MRAZA

 

Božić pre Božića

Čim krenemo da proučavamo Božić, dolazimo do sldećeg zaključka: Božić kao praznik nije produkt Hrišćanske tradicije već je to hrišćanstvo preuzelo običaje iz daleko starijih religija. Sa druge strane, čini se da je neko, od kada je sveta i veka, doniosio poklone deci uoči zime. 

Još je u Starom Rimu bostojala boginja Strenija, boginja nove godine, čija je praznična procesija išla kroz ceo grad, uključujući i najsiromašnije kvartove, sa ciljem deljenja poklona. Slavljenje kalendarskih promena poznato je i u vreme Sumera i Vavilonaca, gde se pored slavlja pominje još nešto tipično za moderne praznike, to je darivanje poklona  deci. Nažalost, u istoriji se gubi trag koga su ove drevne civilizacije zaduživale za podelu darova. U nekim kasnijim kulturama videćemo da su to bili i bogovi i demoni i sveci i kraljevi i divovi pa i pojedinci iz naroda koji su bili obdareni magijskim moćima.

 U našoj izvornoj slovenskoj mitologiji titulu nosioca darova nosio je Dažbog il Dajbog, koji je između ostalog bio prikazivan kao vuk, nosio sunce kroz nebo, bio kovač i izumitelj, zaštitnik ognjišta, simbol vatre i verovatno tvorac ljudske civilizacije. Jednom rečju, bog koga je narod ponajviše voleo, delio je poklone na kratkodnevnicu, u slavu novog sunca koje menja staro i potrošeno.

U bogatom nasleđu narodne književnosti srpskog jezika imamo čitavu vrstu u lirskoj poeziji, Koledarske pesme, koje baš pevaju o običajima uoči Božića. U njima je Božić konkretna ličnost, otelotvorenje praznika i to je tradicija koja se sačuvala koliko u lirskoj poeziji toliko i u običnom govoru, do dana današnjeg mi u Srbiji upotrebljavamo naziv: Božić Bata. Tradicionalno bi to bio postariji sedi gospodin, odeven u zeleno, ukrašen zimzelenim lišćem koji vozi sanke ili kočije upregnute jelenima. 

Gotovo ista, slična ili naizgled različita varijacija na Božić Batu postojala je u mnogim kulturama širom Evroazije (verovatno i šire).

 

Sveti Nikola kao zaštitnik Božića

Ono što je objedinilo narode širom Evrope, pa i sveta, u svetkovini zimskih praznika  jeste hrišćanstvo. Ideju o otelotovorenju praznika od apstraktnog Božić Bate preuzela je konkretna figura iz istorije i značajna ličnost u hrišćanstvu, Sveti Nikola Mirilikijski. Sveti Nikola (čija je slava skoro bila pa čestitamo slavu) je slavljen u narodu još od ranog hrišćanstva, bio je zaštitnik i dobročinitelj. Malo šta je sačuvano u istoriji o njemu osim da je grčkog porekla i da je bio episkop. Njegove žitije ponajviše govore o njegovim delima, pomagao je slabe i tlačene, sa posebnom pažnjom na decu, isterivao je pravdu za one koje nije imao ko da brani. Takav važan posao, podeliti poklone deci širom sveta za jedan jedini dan, nisu mogli poveriti boljoj figuri, seda brada je samo pomogla. 

Taj posao Sveti Nikola radio je gotovo sam više od jednog milenijuma. U dvadesetom veku on će podeliti dužnost sa mnoštvom drugih. 

 

Moderni Deda Mraz

Danas se zna kako Deda Mraz izgleda. Stari sedi gospodin, dobro podgojen, rumen i nasmejan, u crveno i belo odeven, vozi leteće sanke koje nose irvasi. Ovakvu pojavu Deda Mraz ima još od 1837. godine iz poeme A Visit from St. Nicholas koja je prvo objavljena anonimno, čije je autorstvo preuzeo Klement Klark Mur. Ako se sada pitate kako jedna poema može da uskladi mišljenje celog sveta, pročitajte je. Ne samo da je jedna od najlepših pesama o Božiću nego je jedno od najlepših primeraka poezije koje postoji. U njoj se pojavljuju i leteće sanke i irvasi po prvi put, veliki stomak i grohotan smeh, čak se i rumenilo na licu spominje. Od tada se Deda Mraz nije preterano menjao. Ono čega nije bilo u pesmi je njegova uniforma (pesnik pominje samo da je odeven u krzno) koja se prenela iz viktorijanskog doba sa božićnih razlednica iz Engleske, čiji su kanoni preneti na ilustracije knjiga. Jedina stvar koja mu je iz poeme danas nedostaje jeste lula koju je pušio, u međuvremenu je saznao da je pušenje štetno po zdravlje. 

Deda Mraz je danas izašao iz konteksta mitskog pa i religijskog i postao svačija figura. U strogom komunizmu, gde su religije bivale progonjene, Deda Mraz je opstao i uglavnom nije bivao diran. Počeo je da radi na Novu godinu, umesto za Božić. Danas radi na oba praznika a i cele zime jer je sveprisutan. I poštuje nacionalne trendove, u Rusiji nosi plavo umesto crvenog, u Iranu i Kini svira tamburu, a u celoj Bavarskoj jaše konje umesto irvasa. Postoji čak i pleme Kajuna u Luiziani kojima Deda Mraz dolazi sa indijanskim čamcem upregnutim sa osam aligatora. 

Neamanja Petronijević