Представљање КУД-а РАТКО ЈОВАНОВИЋ, Бела Вода

Бела Вода се налази на левој обали реке Западне Мораве, смештена на четрнаестом километру од Лазаревог града Крушевца према Миличиној Љубостињи. По предању село је настало у време Kнеза Лазара, а назив добило по некадашњем врелу које је избијало у белим пенушавим млазевима на простору данашње Велике чесме.

     Музеј Клесарства и вајарства Моравске школе, Парк скулптура, Велика камена чесма, извори минералних вода, камен беловодски пешчар, родна земља погодна за гајење свих пољопривредних култура и лепоте природног богатства (храстови који су под заштитом Завода за заштиту споменика природе Србије, Специјални резерват природе Осредак и др.) издвајају Белу Воду од осталих села овог краја.

     Бела Вода има око 350 домаћинстава. Насеље има лепо уређен центар, два амфитеатра за културне програме, цркву, пошту, здравствену амбуланту, четворогодишњу школу, Народни дом, Дом културе, више продавница и угоститељских објеката, парохијску и сеоску библиотеку.

      Организован културно–уметнички живот у Белој Води започео је 1911. године оснивањем Месног одбора културне лиге, а потом оснивањем првог певачког друштва 11. маја 1924. године кога оснивају чланови Народне књижнице и читаонице, а 1930. године оснива се и друго певачко друштво „Бранко Радичевић“, као црквено. Она су бројала око 50 чланова који су певали у четири гласа и бавили се културно-уметничким животом у то време организовањем забава и позоришних представа. После ослобођења основано је културно–просветно друштво које је радило на остварењу разних уметничких програма. Као настављач претходних друштава 1984. године основано је Културно уметничко друштво „Ратко Јовановић“ са око стотину чланова и неколико секција. Оно се одржало до данас.

       Захваљујући културним и спортским радницима Беле Воде и Крушевца 1976. године заживеле су масовне Јулске игре, а настављене чувеном манифестацијом Беловодска розета. Од 1988. године заснована је и награда за изузетан допринос култури и уметности коју су у виду мале рукотворне камене розете до данас између осталих добили: Десанка Максимовић, Стеван Раичковић, Младен Србиновић, Милорад Павић, Амфилохије Радовић, Милован Данојлић, Емир Кустурица, Владета Јеротић, Душан Ковачевић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Петeр Хандке и многи други.

     Како би се наставила вишевековна клесарска традиција 1984. године основана је вајарска колонија „Беловодски пешчар“, 2010. године мозаичарска колонија „Младен Србиновић“ које су реализовале на десетине уметничких дела која красе Белу Воду и Крушевац, а да би се сва та традиција и уметничко наслеђе сачувало 2009. године, основан је и Музеј клесарства и вајарства Моравске школе.

     Бела Вода током читаве године поред Розете има још неколико познатих манифестација. Тако је 2008. године заживео Музичко сценски програм Моравски цароставник на моравској скели;

– 2011. покренут је програм посвећен уметности, вину и виноградарству под називом Јесеновање Поморавља, Левча и Темнића;

– 2018. године основан је и Тројички сабор „Традицијом против заборава“ као манифестација мозаичког типа на којој се додељују повеље части и хуманости;

– већ две деценије успешно се организује манифестација „Витешко надметање за часни Богојављенски крст“ која је по броју такмичара једна од најмасовнијих у Србији.