Борисав Бора Благојевић je у Крушевцу 11.04.2012. године у Клубу КЦК у 20:00, обележиo 35 година свог плодног песничког рада. О његовом стваралаштву говорили су његови пријатељи песници: из Ћуприје Слободан Јовановић и Милка Ижогин; из Параћина Слободан Ивановић и Крушевца Љубодраг Обрадовић. За музику су се постарали Бранко Симић и Мића Живановић. Стихове су говорили Никола Стојановић, Саша Милетић, Светлана Ђурђевић и Јелена Ђорђевић, која је и водила ово одлично поетско-музичко вече. Па изволите, погледајте како је лепо било слушати поезију Боре Благојевића, једног од најбољих живих песника Србије ...

Љуба:

Поштовани пријатељи поезије... Ово вече је баш изазов... Јер имати смелости да се промоција 35 година песничког стваралаштва закаже баш вечерас кад играју Звезда и Партизан је храброст. А можда и није, јер увек постоје људи којима је поезија на првом месту... Ја мислим да је то за сваког вечарас овде присутног и велико задовољство. У то име добродошли у Културни центар Крушевац, добродошли на вече посвећено Борисаву Бори Благојевићу и његовом 35-то годишњем стваралаштву.

Пре него што ја наставим ово моје заиста кратко казивање, чујте шта о Борисаву Бори Благојевићу записа Радивоје Миладиновић Пацко у својој песничкој колиби на обали Мораве где су моги заљубљеници осим одличне поезије окусили и још бољу рибљу чорбу...

*Када човек пређе одређени пут, онда има потребу да бар на тренутак предахне и сагледа узроке и последице' пређеног пута. Мене за Бору везују снажне импресије, као и осећање блискости у етеричној области, која се зове поезија, а у којој смо нас двојица, вођени визијом да будемо покретачи замрлих песничких илузија, које је створило једно сурово време распада једних и успостављања других вредности.

Бору као песника надахнула је снажна жеља да повеже садашњост и прошлост са будућношћу. Јер, ако сам себе дефинише као *последњег романтичара*, не оставља ми другу могућност, но да и ја њега и његову поезију дефинишем на исти начин. А када је реч о имагинацији у песниковом стваралачком опусу, који је изузетан зa место и време његовог битисања, морам па нагласим да његова поезија зависи не само од звука његових речи, исто и још више од њиховог одјека. Зато је песникова имагинација срећна околност песникове инвенције, да вештим компоновањсм мисли и  фантазија или њихових варијација, које проистичу из речитости или вештине украшавања и заодевања метафоричким изразима јасно видљива у плодотворности и истанчаности у изражавању.*

Човека можеш упознати дружећи се са њим интезивно цео живот и тада ћеш о њуму знати скоро све. Бору је тако упознао и Радивоје Пацко Миладиновић и вероватно је суштина Бориног стваралаштва у овој његовој дефиницији...

А ја сам Бору упознао кроз његове песме, а доста је само једна, песма *МОЈА БРАЋА* па да кажем да о Бори као песнику знам све, да знам довољно за моју тврдњу да је Бора данас један од најбољих песника Србије.

И не требају ми други докази, друге Борине песме којих је на хиљаде, бројне Борине песничке књиге, којих је укупно тринаест, ако се нисам забројао...

Није за тај доказ важна ни чињеница да је Бора победник на безброј књижевних конкурса у Србији и Свету, од којих је последња победа са песмом *ЂОКОНДА* у Новој Варошу, коју сте чули на почетку ове Песничко - музичке вечери у казивању Јелене Ђорђевић.

Мој крунски доказ за поменуту тврдњу је баш песма *МОЈА БРАЋА*, јер све велике ствари су јасне, једноставне и свима разумљиве. Уверите се и сами. Песма МОЈА БРАЋА у казивању Томислава Милетића. Уживајте вечерас...