ДЕЧЈЕ ОЧИ У ОГЛЕДАЛУ СЕЛА
"Читајући књигу Дечје очи у огледалу села Животе Трифуновића прошла сам кроз двориште мог детињства, ослушкујући жамор весле деце, лајање паса, кукурикање петлова. Осетила сам драж изласка сунца, мирис тек покошене траве и лепоту хлада што храст својом крошњом ствара.
Пожелела сам да своју децу, која сада по поплочаном дворишту ходе, одведем у то царство што душу оплемењује."
Ове речи Сање Петровић, књижевнице из Новог Сада, која је уредница књиге Животе Трифуновића *Дечје очи у огледалу села* прочитане на промоцији књиге у *ДЕЧЈЕМ ЦЕНТРУ КЦК* у Пионирском парку најбоље ослкавају овај песнички првенац писца из Кобиља који својом поезијом за децу буди описана осећања. Овом промоцијом на прави начин најављено је и богато *Лето Културе* које ће Културни центар Крушевац и ове године организавати у овом зеленом царству. О књизи су говорили Момир Драгићевић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић, а стихове су поред аутора казивали и Мића Живановић и млади полазници школе глуме КЦК. У програму који је осмислила и водила Рајна Алексић-Маринковић, а технички водио Бранко Симић наступили су и талентовани плесачи плесачке групе *ФРУБИ ДЕНС КЦК*... Погледајте!
Пожелела сам да своју децу, која сада по поплочаном дворишту ходе, одведем у то царство што душу оплемењује."
Живота Трифуновић
РОДНА ГОДИНА
Кад је родна година
милина је права.
Сваки ратар на селу
тада мирно спава.
Амбари су пуни
за хлеб и погаче.
Месиће нам баке
и укусне колаче.
Шљивици су родили
то је дар од Бога.
Ракије ће бити
и весеља многа.
И за вина нема
великих проблема.
Мој деда је почео
бачве да припрема.
© Живота Трифуновић
МАГИЈА РОЂЕЊА Животе Трифуновића - Момир Драгићевић
Ево још једног лирског песника, поете сеоске идиле и завичаја, сликара детињства кроз жубор бистрих потока, звука чобанских фрула помешаног са појем птица, медоносног зуја пчела, дечје граје у одрастању и нетакнуте природе која воли авантуру.
Песник Живота Трифуновић има у свом селу Кобиљу оазу мира, богату ризницу завичајне лепоте, коју често отвара да прозрачи језик свакодневице. Његови мали јунаци одликују се неспутаним маштањем, огромном радозналошћу, ведрим духом и слободним деловањем. Песникове дечје очи уочавају стварни свет око себе и место детета у њему, као и то да је песма игра, а чин стварања је изједначио са магијом рођења.
Ево још једног лирског песника, поете сеоске идиле и завичаја, сликара детињства кроз жубор бистрих потока, звука чобанских фрула помешаног са појем птица, медоносног зуја пчела, дечје граје у одрастању и нетакнуте природе која воли авантуру.
Песник Живота Трифуновић има у свом селу Кобиљу оазу мира, богату ризницу завичајне лепоте, коју често отвара да прозрачи језик свакодневице. Његови мали јунаци одликују се неспутаним маштањем, огромном радозналошћу, ведрим духом и слободним деловањем. Песникове дечје очи уочавају стварни свет око себе и место детета у њему, као и то да је песма игра, а чин стварања је изједначио са магијом рођења.
ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ !!!