�

KRIK SA DNA UMA

Niko za ljubav vi�e ne mari,
istumba nam se �ivot skroz,
pravda pokupi svoje stvari,
a istina se baci pod voz.�

Postali smo gori od svih,
nestao je i Bo�ji lik,
izgubio je i rimu stih,
sa dna uma se ?uje krik.�

Gorak nam �ivot ko oskoru�a.
Prevara novu prevaru budi.
Odavno nam nestade du�a,
od drugih tra�imo da su ljudi.�

Nemamo vi�e ni ju?e,� ni sutra.
danas je samo vazno za telo.
Svi?u nam samo sumorna jutra.
Po�tenju davno be�e opelo.�

Zagadjena je duhovna atmosfera.
Ni�ta od nekada�nje na�e sloge.
Na krst razapeta nam vera,
a savest ba?ena davno pod noge.�

U meni jo� tumara nada,
kao poslednji besku?nik.
Bojim se da i ona ne nastrada,
pa je sakrijem u neki stih.�

Neka bar neko sa?uva tajnu,
klicu �ivota, istine seme,
i ljubav sveop�tu i beskrajnu
i smilova?e nam se valjda vreme.

� Srbobran Mati?