КАРЛО МИНИЋ - МАЛА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ СВЕТА

У организацији Културног центра Крушевац је 05.11.2012. године у Белој сали КЦК, одржана промоција најновије, 13-те књиге Карла Минића *МАЛА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ СВЕТА*. О књизи су поред аутора говорили Милош Петровић - један од најпознатијих српских критичара и Ненад Вучетић - млади и талентовани сатиричар, а Карлове приче је казивао полазник школе говора и глуме КЦК Иван Благојевић. 

Промоцију је са пажњом пратила бројна крушевачка публика, као и менаџмент КЦК: директор мр Мирослав Смиљковић (који је на почетку промоције уручио Карлу Минићу пригодан поклон поводом дугогодишње сарадње на унапређењу хумора и сатире у крушевачком крају, а тиме и Међународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА) и Јелена Вељковић - заменица директора КЦК.

Промоција је одржана у оквиру настојања Културног центра Крушевац да се сјај ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ - Међународног фестивала хумора и сатире континуирано види и да се сваког месеца представља крушевљанима и тако овај бренд Крушевца учини свакодневном вредношћу. Сам програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић ПР КЦК, а у релизацији су учествовали и Љубодраг Обрадовић - главни и одговорни уредник КЦК и фестивала Златна Кацига, Славица Недељковић - организатор Златне Кациге, Бранко Симић, Марко Вишњић и Веркан Гвозденовић. 


Карло Минић са својом књигом *МАЛА РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ СВЕТА*


Милош Петровић, Карло Минић, Ненад Вучетић и Јелена Ђорђевић

Милош Петровић

 

Драгутин Минић Карло: Мала ревизија историје света, Просвета 2012.

Амбициозно је заорао две бразде одједном Драгутин Минић Карло. То је, најпре, бразда достојног припадника Домановићевом племену, како је српске хумористичке приповедаче, афористичаре и сатиричаре окупио књижевни критичар Мирослав Егерић ( Карло је поред лепих награда добио и награду Радоје Домановић, а и актуелни је председник Секције сатиричара у УКС) . То је и бразда кратке приче, некад бројне у српској прози, данас потиснуте, али не вредносно, од новопечених романсијера и романсијерки.

Структури кратке приче Карло Минић се имао од кога научити. Читао је Чехова, Мопасана, О Хенрија, и наше мајсторе кратке приче – Лазу Лазаревића, Матавуља, Нушића, Домановића, Антонија Исаковића. Од њих је научио да кратка прича узима саму срж живота, а ту срж остварује преко детаља, којима даје хумористичко и сатирично усмерење. У своју књигу прича аутор уноси инвентивну идеју о ревизији историје света. Због есенцијалних хумористичких детаља и сатиричне жаоке кратку причу Карла Минића није лако препричати, већ је треба изнова читати. Тада уочавамо да је ауторова ктатка прича пуна знакова, да је знаковнија од романа.

Историја света у хумористичко – сатиричном виђењу овог писца креће од Адама и Еве и покретања живота на нашој планети са горком резигнацијом Господа да се иста та планета окреће катастрофично и да је експеримент са човеком пропао. Прича о Каину и Авељу добила је подлогу субверзије на тај начин што су браћа заменила идентитете, те писац завршава причу суморним хоризонтом односа злочина и правде.

Инвективе овог сатиричара полазе од мале историје, али су свагда окренуте садашњем времену у широком смислу те речи.

У причи Јерусалимски банкари није истакнут толико Исусов бес према банкарима колико његов страх да ће банкари завладати светом... Још више је сатиричне жестине у критици хипокризије и лицемера који увек траже оправдање за своје поступке, да нађу алиби за своје недело па био то Брут или Јуда.

У тражењу повоњног амбијента за разна неваљалства аутору се Србија наметнула као згодан модел ( приче – Робинзон у Србији, Радовањска секира, Јан Бибијан у Београду, Геније).

Али исто тако Карлово бритко сатирично перо погађа бескрупулозност сила у односу према малој Србији. Тако ће германски краљ Фридрих Барбароса тражити од Србије део територије за војну базу, па макар се то обистинило кроз седам векова. Алузију као средство сатире Карло Минић користи често. У причи Робинзон у Србији надлежни у Енглеској упућују прототипа јунака овог романа у Србију, коју ће у некој будућности бомбардовати, јер се тешко уклапа у савремене светске токове.

Тобоже нехајно, лагано, као да је све најобичније, Карло Минић, користи инверзију да покаже како српски авиони сеју ужас у Тексасу и Атланти, да би потом те бруталне догађаје суд поништио и наложио да се све понови, али са измењеним улогама.

Са осетљивим чулом за иронију, комичну, сатиричну, драмску Карло Минић у својој ревизији историје бравурозно користи апсурд и вредносно поентира критичку оштрицу. Сатиричне Карлове приче значе много за плодно отрежњење наших људи. Али и за отрежњење тзв. Регионалног окружења и нарочито за поимање правих вредности милосрдног анђела великих сила. Посебна вредност Карлове књиге је афирмација дуго запостављене кратке приче са хумористичким и сатиричким усмерењем.

Милош Петровић

 

ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!