35 ГОДИНА РАДА БОРЕ БЛАГОЈЕВИЋА

Борисав Бора Благојевић ће у Крушевцу 11.04.2012. године у Клубу КЦК у 20:00, обележити 35 година свог плодног песничког рада. О његовом стваралаштву говориће његови пријатељи песници: из Ћуприје Слободан Јовановић и Милка Ижогин; из Параћина Слободан Ивановић и Крушевца Вељко Стамболија и Љубодраг Обрадовић. За музику ће бринути Бранко Симић, Мића Живановић и удружење фрулаша Адам Милутиновић. Стихове ће говорити Никола Стојановић, Саша Милетић, Светлана Ђурђевић и Јелена Ђорђевић, која ће и водити ово поетско-музичко вече. Па изволите, дођите да чујете поезију једног од најбољих живих песника Србије...

Како се пишу уснуле песме

Уснула ме у по ноћи студен зима окована снеговима
У амбаре и кошеве сјатиле се птице сојке
Крај лисице чучи пилеж у тору се близне овце
Месец оштрим српом српи лепе жене и девојке

Изнад села бесни вуци и вампири зубе оштре
Ћаво се на оџак криви устремио па таласа
Небо још не раздањава маглу бритвом да засечеш
Виле косе не чешљају сем тишине нигде гласа

У штали ми краве музне све у јасле поседале
Из рогова тече млеко да котлајке све прелије
Теле сису и не тражи кратку штрангу замашћује
У коломаз црни тонем све ми јесте и што није

На троношцу деда седи лулу пуши браду брије
Жезлом струшком ватру џара разбуктава старе бриге
Шљивова му грана за врат изџикљала од раније
Из варница пишти багрем и пење се на вериге

Баба ми је крај губера и свилену бубу свлачи
Плетићкама задње клубе на разбоју плете нити
Утулила светлост лампе боранију љуска жуту
У вариво воду сипа кад једемо да смо сити

Отац је на дрвљенику у пањеве будак тупи
И разапет у две бразде од вечери до сванућа
И у јарам поломљени бичују га старе газде
На три ћошка подупире на четвртом пукла кућа

Мајка ми је на потоку из кладенца скупља сузе
Обрамицом јури змије даждевњаке да затрује
У купице да пресипе белим платном да покрије
Умива се. Сва у црно обучена и шамију забрађује

U прашини брат се тражи од шишарке бунар прави
Око ногу котур бачве, из панице на главу му пепо сиви
А колико лета има. Дал' је млађи ил старији
Ни ја не знам. Нико не зна. Ама нико. Ни Бог живи

Још се није ни родила а сестра ми од рођења
Тражи цуцлу само плаче и са момком разговара
у блато јој пала проја од сириња и сурутке
Њега нешто и не чујем све јој нешто одговара

У војску ме испраћала љубила ме до раскршћа
И у ревер посадила да шарени неко цвеће
Ал' не памтим не сећам се, без ракије шљивовице
Под пазухом дал' још чува оно рано прам пролеће

На бојишту бомбе бацам. У ров скачем. Гинем мртав
Крв ми липти на све стране из шајтова капље чокот
Написана на мом челу дал' ће песма да остане
Како кучка пред свануће све низ длаку лиже окот

Коц из плота глогов шиљим а опет се крстом браним
Крај иконе мио мирис, тамјаном се светац кади
У десној ми руци колач славски а у левој гори свећа
Зобим уста, очи гладне, док се песма не заслади

Само моје драге нема остала је голих груди
Да ме тражи надодиром у распуклом стању свести
Овијена око пупка под чаршавом разасута
Пола риба пола жена у кревету да се мрести

И ујутру питала ме где сам сву ноћ боравио
Грдила ме и молила да баталим што се не сме
Ја ћутањем правдао се да не умем да објасним
Можда неће разумети да се тако пишу песме

© Бора Благојевић



ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ !!!

MOJA BRAĆA

Sve što može da se proda
Prodala su moja braća
Mi ni svesni nismo bili
Ko kupuje i ko plaća

Prodali su okućnicu
Šljivar iznad rodne kuće
I bačvanu kraj vrbaka
Plava jutra u svanuće

Prodali su bez tapija
Sve đuture i od oka
Sve livade do jaruge
Bistru vodu iz potoka

Njivu što nas hlebom hrani
U zakup su juče dali
Sad pričaju pravdaju se
Gde je međa nisu znali

A međa je sve dok može
Pogled ptice da se vine
Prodali su deo neba
Belog orla u visine

I ćuvike što međaju
Od silnika što nas brane
Lojze što nas vinom poji
Manastire razidane

I utrobu zemlje ove
Gde se novi kamen rađa
Staro groblje pored puta
Prodala su moja braća

I sve naše krvotoke
Što dolaze iz daleka
Prodali su sve izvore
Sve kladence belih reka

Pravoslavlje slavu veru
Kolač što se daje sinu
Prodala su moja braća
Tihu modru mesečinu

Prodadoše braća braću
Rasejaše kosti njine
Ko da ovde nikad nije
Bilo pravde i istine

Prodadoše crep sa kuće
Kisnu grede otkrivene
Trune duša u ognjištu
Prodali su deo mene

Bora Blagojević