Почетна страна

ОДРЖАН ПРОГРАМ ПОД ДЕДИНИМ ОРАХОМ У ДВОРИШТУ АУТОРА ДРАГАНА МАТЕЈИЋА

У родној кући сатиричара Драгана Матејића (и у дворишту под старим орахом) у Великом Шиљеговцу представљене су две нове књиге овог аутора (Шишање из два дела, приче и Аеродром, драме). Овом приликом је приказана и ретроспектива стваралаштва аутора и домаћина који је овај догађај осмислио и насловио ПОД ДЕДИНИМ ОРАХОМ.

У дворишту пуном сарадника, пријатеља и колега окупили су се и афористичари: Дејан Ристић, Саша Милетић, Братислав Костадинов, Михајло Ћирковић, затим песник Мирко Стојадиновић, песникиња Светлана Ђурђевић у име Удружења ПОЕЗИЈАСРБ, глумац Драган Ракић Сингер и уредници Културног центра Крушевац Лидија Ужаревић и Јелена Протић Петронијевић који су говорили о стваралаштву Драгана Матејића.

У музичком делу програма су учествовали Матеја Матејић, виолина и Филип Стојановић, хармоника.

МАГИЧНА КОМЕДИЈА – представа за мале али и велике

Представа МАГИЧНА КОМЕДИЈА мађионичара Страхиње Тадића , у недељу, 14.5. премијерно је изведена у Биоскопу Крушевац. Спектакуларна представа заснована је на врхунској магији, специјалним ефектима и квалитетном хумору. Страхињин јединствен интерактивни приступ и магични шоу, који је изазвао много смеха у пуној сали Биоскопа Крушевац, омогућио је деци да буду мађионичари на сцени и да виде и науче несвакидашње мађионичарске трикове.

Илузија „ Левитација особе из публике“ никога није оставила равнодушним.

Посетиоци представе добили су магични поклон у виду QR кода , помоћу ког могу да отворе видео и науче трик.

50. ТАКМИЧЕЊЕ СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА – МЗ ЈАСИКА

           У препуној сали Дома Културе , у склопу 50. СУСРЕТА СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА у суботу, 13. 5. 2023. представила се МЗ Јасика која обухвата села Срње, Велика Крушевица и Гавез. Ова месна заједница укупно има 1 100 домаћинстава.

         Значајно је да у овој години, ова МЗ обележава значајан јубилеј, 60 година од формирања „ Нема ништа лепше од недеље у винограду“ – назив програма које је извело Културно – уметничко друштво основано 1936. , а које од 1987. носи назив нашег прослављеног композитора Станислава Биничког.

             У програмском делу наступило је 90 чланова, два дечија фолклора,фолклораши ветерани, солисти певачи и глумци рецитатори.

               Представљање Мз Јасика пратио је велики број мештана, гостију, представника политичког и јавног живота.

               Организатор је Културни центар Крушевац , а покровитељ Град Крушевац.

19. СМОТРА ДЕЧИЈЕГ ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРИЛАШТВА

У Дому културе у Великој Ломници, у суботу, 13. маја одржана је 19. СМОТРА ДЕЧИЈЕГ ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА.

Наступило је девет група, са више од од стотину учесника узраста до 14 година, који су представили аутентичне народне из обичаје наше Србије. Селектор који је пратио смотру је Драгољуб Милосављевић из Савеза аматера Србије. Најбоље групе учествоваће на Окружној смотри која ће се одржати у Брусу, а потом на Републичкој смотри у Ратини.

За даље такмичење изабрани су : 1. место КУД Полет из Падежа, 2. место Фолклорни ансамбл Чарапани из Крушевца. Жири је доделио и специјалну, 3. награду, КУД-у Бистрица из Дворана.

У препуној сали Дома културе, уз присуство великог броја мештана, гостију фестивала, био је и Владимир Петровић, помоћник градоначелнице за спорт и омладину.

Организатори су Културно уметничко друштво „ Радомир Јаковљевић Јакша“, МЗ Ломница и Културни центар Крушевац. Покровитељ манифестације је Град Крушевац.

КОНЦЕРТ ВЛАТКА СТЕФАНОВСКОГ У КЛУБУ КЦК

Субота, 12. Мај 2023.,Клуб КЦК био је испуњен до последњег места уз музику једног од највећих гитариских звезда бивше Југославије, Влатка Стефановског. Виртуоз на гитари, коме до данашњих дана нема премца, који је огромну славу и култни статус стекао са легендарном македонском групом ЛЕБ И СОЛ. На концерту су се чулу сви они хитови по којима је Влатко познат, као и неколико песама са новог албума. Био је то музички празник за велики број Крушевљана.

ТИН ФЕСТ- Хемијско- технолошка школа

Другог дана овогодишњег Тин фест-а представила се Хемијско -технолошка школа Крушевац. Текст Игора Браце  "Ко је овде луд" адаптирале су и режирале професорке Јасмина Павловић и Тамара Ненадић.

 

 

10. МЕЂУНАРОДНИ ДЕЧИЈИ ФЕСТИВАЛ

10. МЕЂУНАРОДНИ ДЕЧИЈИ ФЕСТИВАЛ

У току је 10. Међународни дечији фестивал у организацији О.Ш. Вук Караџић и партнерских школа О.Ш. Драгомир Марковић, О.Ш. Бранко Радичевић и О.Ш. Жабаре. Пријатељи Фестивала, који су потпомогли реализацији овогодишњих активности и програма, су Културни центар Крушевац и Крушевачко позориште.

Фестивал се одржава у периоду од 9. до 13. маја 2023. године. Деца наших основних школа су домаћини својим пријатељима из О.Ш. Леона Штукља из Марибора, Словеније и Torbali Kez College из Измира, Турске.

Многобројне активности , излети, имају за циљ да се специјални гости Фестивала упознају са културом , обичајима али и лепотама нашег града и околине.

За госте Фестивала одржана је радионица у организацији Културног центра Крушевац, у четвртак, 11.5. у Крушевачком биоскопу. Гости су имали прилику да виде како изгледа српска ношња, игре из наших крајева , као и да науче основне кораке српског кола.

У 18 сати у Крушевачком позоришту било је представљање овогодишњих гостију али и домаћина у програму под називом ВЕЧЕ МУЗИКЕ И ПЕСМЕ.

Следи спортски дан на Багдали , а за крај овогодишњег дружења предвиђена је велика журка у Клубу Културног центра Крушевац.

Почео ТИН ФЕСТ

Фестивал средњошколског театра ( ТИН ФЕСТ) почео је 11. маја 2023. и одвијаће се у Белој сали у два дела. Први од 11-12. 5., а друго од 24-29.5. Фестивал је отворила Дуња Јовић, полазник Школе говора и глуме КЦК која је представљала, између осталих, и Град Крушевац на окружном такмичењу рецитатора. Након свечаног отварања штићеници Васпитно-поправног дома Крушевац извели су комад Властимира Глигоријевића ,,Морска болест," у режији професора Радмиле Живковић.

 

19. СМОТРА ДЕЧИЈЕГ ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА

Научно- технолошки трендови и предвиђања

Juče ju u KCK Kruševac održano naučno-stručno predavanje na temu:

            ”Naučno-tehnološki trendovi i predviđanja”

            Predavač je bio Predrag Dašić, iz Akademije strukovnih studija Šumadija (ASSŠ) – Odsek Trstenik i redovni član Inženjerske akademije Srbije (IAS).

            U ime Vladike kruševačkog dr Davida Perovića ovo predavanje je blagosiljao Protojerej Vladislav Stolić namesnik Kruševca.

            Pozdravne reči na predavanju saopštili su:

• dr Milutin Milosavljević, sa Fakulteta tehničkih nauka iz Kosovske Mitrovice;
• Akademik Prof. dr Tomislav Pavlović, sa Prirodno matematičkog fakulteta, univerziteta u Nišu i
• Akademik SKAIN Prof. dr Rade Biočanin, sa Internacionalnog univerziteta u Travniku (IUT).

            Moderator predavanja bio je Živomir Žica Milenković, novinar iz Kruševca, koji je pročitao kratku biografiju Predraga Dašića, koja se nalazi na Web strani Inženjerske akademije Srbije (IAS) (URL: https://www.ias.org.rs/masinstvo.php#173).

            Predrag Dašić je u okviru teme predavanja prvo objasnio pojam i značenje reči koje čine slogan predavanja, a to su: nauka, tehnologija, trendovi i predviđanjaa. Takođe je istakao da tehnologija i nauka nisu potpuno isto, iako su povezani koncepti. Nauka teži sticanju znanja, dok je tehnologija znanje koje se primenjuje na racionalan i uređen način za rešavanje problema. Osim toga, nauka traži istinu dok tehnologija, efikasnost. I nauka i tehnologija imaju tendenciju da podržavaju jedna drugu. Nauka koristi tehnologiju za istraživanje, dok tehnologija koristi nauku za rešavanje problema. Za trendove je objasnio da su to vremenski podaci koji se koristi da se opiše kretanje neke pojave, proizvoda i sl. Za predviđanje ili prognozu je objasnio da je to izjava o budućem događaju ili podacima. Ona je često, ali ne uvek, zasnovani na iskustvu ili znanju. Budući događaji su nužno neizvesni, tako da je zagarantovana tačna informacija o budućnosti nemoguća. Predviđanje može biti korisno da pomogne u pravljenju planova o mogućem razvoju događaja. Za predviđanje se mogu sresti i sledeća značenja izvedena preko sinonima: pretskazanje, proricanje, proročanstvo, vidovitost, najavljivanje, pogađanje, gledanje u budućnost i sl. Za predviđanja se, u nauci, tehnici, ekonomiji, industriji i sl., koriste matematički modeli (regresioni modeli, modeli vremenskih serija, veštačke neuronske mreže, hibridni modeli itd.).

            Zatim je objasnio novu koncepciju razvoja društva ili tzv. društvo znanja ili društvo zasnovano na znanju, u kojem se znanje primenjuje u funkciji kreativnosti. Takođe je naglasio da je savremeno društvo znanja društvo specijalista znanja – eksperata. Ono mora da funkcioniše u timovima (skup kolega – saradnika), na bazi pravila jednakih. Položaj svakog eksperta u timu koji poseduje znanje određen je doprinosom koji on pruža zajedničkom poslu, pre nego bilo kakvom unutrašnjom nadmoćnošću ili podređenošću. Društvo znanja nije društvo tzv. ”šefova” i ”podređenih”, ono mora da je organizovano kao tim eksperata (stručnjaka) saradnika. Pozitivne promene u stvaranju društva znanja mogu se ostvariti samo razvojem sopstvene metodologije i kroz permanentne i stalne procese edukacije, koji su primereni našoj zemlji ili čak lokalnoj sredini, imajući u vidu naše kulturne, psihološke i prirodne osobenosti.

            Nadalje je objasnio i nove naučne discipline, i to: Informacione-komunikacione tehnologije (ICT), Internet, Veštačku intelegencciju (AI), Kibernetiku, Programiranje, Softevrsko inženjerstvo, Robotiku, Mehatroniku, Tribologiju, Sistemsko i konkurentno inženjerstvo, Nano nauka itd. Na kraju je naglasio da će se u budućnosti: inženjerstvo, biologija, hemija i fizika zvati: nano-integrisane tehnologije.

            U delu novih razvojno-tehnoloških trendova objasnio je trendove i predviđanja razvoja: hardvera i softvera računara, proizvodnih procesa i sistema, aditivne proizvodnje, industriju 4.0 i 5.0, Nano-materijale i nano-tehnologije, Web dizajn, velike jezičke modele (LLM) i sl.

            Na kraju je naglasio da:

            Živimo u vremenu kada je teško proceniti da li čoveka teže pogađa zagađenost njegovog prirodnog okruženja u kome egzistira ili zagađenost društvene sredine i zagađenost duha svakog pojedinca. Zbog toga reč kao Božji dar ima značajnu ulogu u oplemenjavanju ljudskog bića i njegovom prosvećenju, ili suprotno njegovom sunovratu.

            U zavisnosti od oblika interpretacije reč/rečenica može biti: izgovorena i/ili napisana.

            Izgovorene i napisane reči/rečenice su dar Svevišnjeg. Zajedničko ovim rečima je njihova moć. Izgovorene da u trenu pokrenu mase u stampedo koji ruši sve pred sobom, a dužina trajanja te ljudske lavine zavisi od dužine doziranja izgovorenih reči, dok moć napisane reči je vremenski neograničena i nepotrebno ju je hraniti.

            Izgovorena reč – lepa ili ružna, laka ili teška, vesela ili tužna – uvek je lepršava i traje koliko jedan tren. Samo što se rodila, ona već umire i nestaje – kao i čovečiji duh.

            Napisana reč je stamena – trajnija i čvršća od granita. Ne može se uništiti. Traje i ne mogu joj nauditi ni vreme ni ljudi-neljudi, koji su je uništavali na razne načine sve do spaljivanja na lomačama.

            Izgovorena i napisana reč sa pozitivnim predznakom je svetlost – sunčani zrak – u najdubljem mraku. Ona je putokaz u beznađu i bespuću.

            Izgovorena i napisana reč sa negativnim predznakom je totalni mrak u najsvetlijem danu.

            Zaključio je svoje predavanje sledećim rečima:

            Iz prethodno navedenih razloga potpuno je opravdana i tvrdnja svetski poznatih ekonomista kako je automatizacija, kompjuterizacija i robotizacija prve tri stvari kojima zemlje u razvoju i tranziciji moraju pristupiti ako žele da uhvate korak sa razvijenim.

            Sve ove činjenice ukazuju da dosadašnji razvoj ljudske civilizacije, uopšte, a naročito razvoj ljudske civilizacije u budućnosti sve više će zavisiti od položaja nauke i njene primene, a sve manje od količine uloženog rada i proste količine sredstava koja pojačavaju njegovu snagu.

            Smatra se da će nauka i naučnici postati avangarda novog društva, a nauka i tehnologija su u savremenom svetu osnova naučno-tehnološkog progresa, čiji je razvoj nezamisliv bez transfera znanja i tehnologija.

            Na kraju je zaključio:

            ”Nepismeni u 21. veku neće biti oni koji ne budu znali da čitaju i pišu, nego (već) oni koji ne budu znali i/ili ne budu hteli dalje da uče”.