18. ТИН ФЕСТ – ФЕСТИВАЛ СРЕДЊОШКОЛСКОГ ТЕАТРА 2025
Премијером представе „Повратак откачених“, у извођењу Драмског студија Медицинске школе из Крушевца,у понедељак, 26.5.2025. обележен је овогодишњи 18. ТИН ФЕСТ. Представу је режирала Дуња Смиљковић, а уз приповедње Магдалене Марјановић,глумачку поставу чинили су: Дина Максић, Гордана Костић, Дуња Смиљковић, Елена Шљивић, Неда Лукић, Вишња Мијајловић и Александра Шљивић.
Подсетимо се да је 2008. године, на иницијативу Градског ученичког парламента Града Крушевца настао овај Фестивал који у организацији Културног центра Крушевац уз сарадњу са средњим школама траје, у континуитету, још мало па две деценије.Много младих извођача је управо на дасакама Беле сале донело одлуку и за свој животни позив изабрало глуму, драматургију, режију...Поред помоћи у професионалној орјентацији талената из драмске и извођачке уметности, циљ Фестивала, који се годинама остварује, јесте промоција драмске уметности међу средњошколском популацијом, препознавање и верификација драмских талената, развијање такмичарског духа али и повезивање и социјализација младих кроз заједничка интересовања.
Јелена Вељковић
ОКРУЖНА СМОТРА „ДЕЧИЈЕГ ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА И КОРЕОГРАФИСАНОГ ФОЛКОРА“- БРУС 2025
По одлуци селектора 21. СМОТРЕ ДЕЧИЈЕГ ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА 2025. ГРАДА КРУШЕВЦА која је одржана у Великој Ломници, наш град представљали су на Окружном такмичењу у Брусу ФОЛКЛОРНИ АНСАМБЛ „ЧАРАПАНИ“ из Крушевца,затим, као победник Фоклоријаде „Расино заиграј“ 2024, КУД „Ћуковац“ из Великог Шиљеговца и Татјана Илић (вокална солисткиња) из КУД „Радомир Јаковљевић Јакша“ из Велике Ломнице.
ОКРУЖНА СМОТРА „ДЕЧИЈЕГ ИЗВОРНОГ НАРОДНОГ СТВАРАЛАШТВА И КОРЕОГРАФИСАНОГ ФОЛКОРА“ у Брусу одржана је у среду, 21. маја 2025. Даље су се пласирали ФОЛКЛОРНИ АНСАМБЛ „ЧАРАПАНИ“ из Крушевца и Татјана Илић (вокална солисткиња) из КУД „Радомир Јаковљевић Јакша“ из Велике Ломнице.Они ће представљати Расински округ на 37. Републичкој смотри народног стваралаштва деце Србије у Бадњевцу (Крагујевац), 31. маја 2025. Овогодишњи селектор Окружне смотре дечијег изворног народног стваралаштва и кореографисаног фолклора био је Драгољуб Милосављевић , стални сарадник Савеза аматера Србије и кореограф и руководилац КУД-а "Железничар" из Краљева.
Јелена Вељковић
КОЛО СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
ТРАДИЦИЈА ПЛАВОГ КОЛА СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ
У ЛЕГАТУ МИЛИЋА ОД МАЧВЕ
У Легату Милића од Мачве представљено је Плаво коло СКЗ, те значајне културне институције врховитих књижевних вредности у свом издаваштву и културним активностима. О њеној традицији је говорио Управник СКЗ, др Душко Бабић, а о издавачкој продукцији, и едицијама, посебно Плавог кола, говорио је Никола Маринковић, главни и одговорни уредник СКЗ. Програм је водио Небојша Лапчевић.
Српска књижевна задруга основана је 29. априла 1892. године (16. априла по старом календару) у Београду, у згради тадашње Српске краљевске академије, у Бранковој улици број 15. Њени оснивачи били су: Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Стојановић, Љубомир Ковачевић, Светислав Вуловић, Милан Јовановић Батут, као и други тадашњи значајни српски писци и научници. За првог председника Задруге изабран је историчар, државник и филолог Стојан Новаковић, a за потпредседника песник Јован Јовановић Змај, који је и аутор чувеног знака СКЗ. Кроз дугу историју, која повезује чак три века, увек су на челу Задруге били најзначајнији српски писци и научници.
ДРАИНЧЕВИМ ДРУМОМ - СУСРЕТ СА ДВА ПЕСНИКА
У Белој сали Културног центра одржан је програм ДРАИНЧЕВИМ ДРУМОМ - СУСРЕТ СА ДВА ПЕСНИКА.
Песници из Прокупља, Саша Миловановић (по струци психолог, уредник програма у Дому културе) и Љубиша Красић (професор срп.језика и књижевности у Гимназији у Брусу) представлили су своје нове књиге (СУНЦОДАНИ и ДАЛЕКА ХРАСТОВА ШУМА). Песници су читали поезију и разговарали са уредницом и водитељком програма Јеленом Протић Петронијевић, затим одговарали на питања у интерактивном контакту са публиком. Песме Љубише Красића читао је и Вук Младеновић из Бруса, ученик шестог разреда, победник на такмичењу рецитатора.
Гордана Симић, аутор фотографија
