СА ВЕРОМ И ЉУБАВЉУ ПРИСТУПИТЕ - Слободан Ценц
29.04.2013. - Бела сала КЦК
ВИШЕСТРУКО КОРИСНА КЊИГА - Јелена Протић-Петронијевић
(Реч уредника)
Да стваралаштво понекад носи заиста важне, хумане и лековите поруке - може се распознати у кратком роману Са вером и љубављу, приступите.
Као што Достојевски приказује демона у паклу коцкарнице, тако се и у овом роману разоткрива унутарње стање Војина, демонски расточеног али спремног да се уз помоћ вере сукоби са злом силом. А то је опседнутост алкохолом. Или зависност. И у овом роману је љубав окидач за избијање пожара али и путоказ за излаз из зачараног круга. Војин војује против своје опсесије уз помоћ вере, литургије, уз помоћ свеколике љубави.
Иван Благојевић, Јелена Протић-Петронијевић, Слободан Ценц и Бојана Петровић
(Реч уредника)
Да стваралаштво понекад носи заиста важне, хумане и лековите поруке - може се распознати у кратком роману Са вером и љубављу, приступите.
Као што Достојевски приказује демона у паклу коцкарнице, тако се и у овом роману разоткрива унутарње стање Војина, демонски расточеног али спремног да се уз помоћ вере сукоби са злом силом. А то је опседнутост алкохолом. Или зависност. И у овом роману је љубав окидач за избијање пожара али и путоказ за излаз из зачараног круга. Војин војује против своје опсесије уз помоћ вере, литургије, уз помоћ свеколике љубави.
Иван Благојевић, Јелена Протић-Петронијевић, Слободан Ценц и Бојана Петровић
Аутор Слободан Ценц, непретенциозан, ненаметљив наратор – на тренутке, а повремено дневнички искрен, у првом лицу - сучељава свог јунака са великим ужасом зависности, кроз све фазе болничког лечења, крајње документарно, у форми исповести. У овој обимом невеликој књизи се документарно и приповедно преламају, израз препуњен емоцијама личи на поезију... На пример: Дом душе. То је песма. Чуо сам како срце пева у мом дому душе. Ова књига се у сваком делићу написаног – бави душом. Аутор даје дефиницију смрти душе: Доспео сам до тога да ми се више нико не радује, нити се ја ичему и икоме радујем. Препознаје се духовно-филозофско промишљање. Закључак је да је ово књига о излечењу душе. Круг у којем се смењују сцене из живота јунака уграбљеног у демонски загрљај алкохола, са сценама из болнице завршава се повратком у детињство. И позивом на лековиту хришћанску саборност, причешће и речи које се том приликом казују: СА ВЕРОМ И ЉУБАВЉУ ПРИСТУПИТЕ. Те уобичајне речи свештеника које изговара кад позива на причешће јесу у ствари разлог за преиспитивање сваког ко мало дубље промишља о смислу и значењу... Да ли имамо веру? Где нам је љубав? О томе ова невелика књига готово у свакој реченици говори.Процес преиспитивања, прикупљања сопствених снага ослањајући се на Божанску милост, отрежњење из хаотизаваног алкохоличарског животног кошмара и поновно рађање уз духовно и физичко лечење, то је прилажење спремног причасника, најзад, после свих падова и враћања, прилажење Светој Чаши. У болести сам се осећао усамљено. Сам са Господом...Човек сам не може ништа. Господ може. Аутор подсећа да пијаница не зна за сутра... Док се мешају стварни догађаји у болници са нејасним сећањима и сновима који казују подсвест, човек се грчевито држи своје вере. То је сламка спаса. И буде спасен.То фрагментарно смењивање радње, снова и стварности са филмским резовима и флешевима чини динамику романа. Поједностављен израз купује читаоца а крије тегобни пролаз као кроз тунел и процес прочишћавања душе која постаје детињасто јасна и лака.
Пијење је само себи сврха – откривамо пратећи Војина, а верујемо у сваку реч. Сувише личи на стварни живот. Личи на судбину многих људи који су се утапали у истом искушењу. Многи су бесповратно отишли не откривши ништа изнад те страсти, ништа важније и вредније борбе за повратак и ослобађање. Војин је пронашао пут и излаз. Понудио је путоказ и решење кроз ову књигу.
Читалац ће бити изненађен, јер иза литургичног наслова не очекује овакву смену светла и таме, отпадништва од љубави и живота, суочавања са светом иза решетака болнице... А затим, поновно рађање, васкрсавање у одрицању од алкохола, опаког порока. Преплићу се сцене из болнице и сцене из претходног живота, као муње из прошлости које бљесну у облачном, сивом болничком дану. Све то наткриљује кајање, болно, живо, искуствено, неумољиво... И све то без малограђанског самоскривања, самосажаљења, тражења кривца у другоме... У овој књизи је човек суочен са својим пороком. Лицем у лице. Без адвоката. И зато јунак верује у могућност излечења. Ослоњен на своје снаге. Поткрепљен библијским мудростима, позван на причешће. Призивајући Светог Георгија. Да победимо неман. Ову сасвим необичну књигу прочитаћете у једном даху. Има много разлога за то. Један од најважнијих је свакако тај што нуди аутентично искуство.
Читалац ће бити изненађен, јер иза литургичног наслова не очекује овакву смену светла и таме, отпадништва од љубави и живота, суочавања са светом иза решетака болнице... А затим, поновно рађање, васкрсавање у одрицању од алкохола, опаког порока. Преплићу се сцене из болнице и сцене из претходног живота, као муње из прошлости које бљесну у облачном, сивом болничком дану. Све то наткриљује кајање, болно, живо, искуствено, неумољиво... И све то без малограђанског самоскривања, самосажаљења, тражења кривца у другоме... У овој књизи је човек суочен са својим пороком. Лицем у лице. Без адвоката. И зато јунак верује у могућност излечења. Ослоњен на своје снаге. Поткрепљен библијским мудростима, позван на причешће. Призивајући Светог Георгија. Да победимо неман. Ову сасвим необичну књигу прочитаћете у једном даху. Има много разлога за то. Један од најважнијих је свакако тај што нуди аутентично искуство.
Јелена Протић-Петронијевић говори о књизи
Љубодраг Обрадовић
ЧУДАН ЈЕ И НЕДОКУЧИВ ХОД СТАЗАМА ЖИВОТА - Љубодраг Обрадовић
Чудан је и недокучив ход стазама живота. Ми често и не слутимо шта је то што нас кроз живот води, ни куда нас води, зашто је то тако, зашто нас раздире чемер, зашто нисмо срећни??? Та и многа друга питања раздиру нам спокој и као да нас гурају у разне пороке, који као нуде излаз из проблема у форми неког заборова који у ствари никад неће стићи, само ће бити још једна обмана, пре свега самог себе.
Слободан Ценц је у свом првом роману *СА ВЕРОМ И ЉУБАВЉУ ПРИСТУПИТЕ* (за читаоце и за себе) спознао драж живота, и схватио да живот такав какав је, увек има предност у односу на све сциле и харидбе које нас у њему прате. Лепота и чар живота схвати се често прекасно, али је важно да се схвати.
Овај роман је у ствари поигравање аутора са фрагмената из живота човека који је у једном тренутку упао у лавиринт алкохолизма и изгубио све што је имао... И спокој и веру и љубав, и другове, пријатеље ... Слобадан нам као на филмској траци слика сво сивило безизлаза који човека обузме у таквим тренуцима кад се спасење не назире...
И доспео је јунак овог романа у болницу за лечење алкохоличара. Тек кад је остао сам пред собом и богом, схватио је једноствну истину, живот је увек најпречи и за њега се мора борити и изборити сваки појединац јер после таме увек засија сунце... Болеће често тај излаз на пут светлости, као што је Војина при изласку из болнице заболела чињеница да за њега, за сво време боравка на лечењу, нико није питао лекаре како му је. Али кад се са страхом божјим, вером и љубављу проблему приступи, проблем ће се и решити.
Мени је драго да је Слободан Ценц, са којим већ годинама Културни центар Крушевац има одличну и свестрану сардању, за објављивање ове књиге одабрао баш нашу установу. Користим ову прилику да Слободану пожелим да у најскорије време објави и књигу поезије, јер је и одличан песник.
И на самом крају ове моје приче рећу ћу Вам да књигу обавезно прочитате, јер ћете се тако сутра, кад Слободан буде познати писац бестселер романа, моћи пријатељима да се похвалите да сте прочитали његов први роман. Зато му ја желим да на свом путу писца истраје.
Љубодраг Обрадовић
Напомене уз наслов књигеСА СТРАХОМ БОЖИЈИМ. Шта се подразумева под изразом Страх Божији или Страх Господњи? Страх Божији се увелико разликује од обичног страха или оног демонског страха у коме демони дрхте, кад верници приступају Светој Евхаристији, разликује се од оног страха који нам изазива тиранија а Бог није тиранин него АПСОЛУТНА ЉУБАВ. Под Страхом Божијим се подразумева да се плашимо да у нашем бићу не недостаје љубави којом желимо да одговоримо Господу(=на Литургији Епископ и конично представља Господа а Литургија је икона царства Божијег), да не би ражалостио Господа као што се добар син стара да никад не ражалости љубљеног оца или муж љубљену жену.
СА ВЕРОМ.Да би се причестио Светим Даровима, Крвљу и Телом Господњим, услов је да верујеш и да исповедиш да је Исус Син Божији, Христос, и да је то истинска Крв и истинско Тијело Господње које ми примамо и виду хлеба и вина. Ко не верује да се на Светој Евхаристији, Духом Светим, хлеб и вино претвара на нама несхватљив начин у Крв и Тијело Господње, тај не треба да прилази, не може да се Причести и како каже Апостол суд себи једе.
СА ЉУБАВЉУ. Ко не воли свога брата а каже да воли Господа, лажа је и у мраку ходи. Ово је позив на љубав према ближњима, на измерење завађене браће, јер ако смо у завади са неким измиримо се прво са братом па приступимо Светим Даровима. Овај обичај се задржао и данас на Литургији и можемо га видети када се свештенство целива на Литургији, на такав начин би требали да се међусобно измиримо ако постоји нека свађа међу браћом да не би били како каже Свети Апостол осуђени са светом. Зато Господ допушта невоље и страдања и болести а неки и умиру како каже Апостол, јер не опраштајући браћи, будући да смо позвани да волимо и непријатеље, како да опростимо непријатељима и како да очекујемо да нам Господ опрости, кад је наше срце затворено за Господа и ми му не допуштамо да га излечи.
