АМАНЕТ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ



АМАНЕТ


то што нишаниш у мене
ја сам се играо као к'о мали

једино
болест ниједну
нисам прележао
и што сам лежао
под себе сам жене
метао
да ме не жуља паперје снова

ако ме пустиш

на задушни дан
свећу ти палим
сигурно

а и не мораш

децом сам земљу децио
и кад год ми се хтело
ракијом сам воћном
Месец мирисао

а ону песму
што сам смислио
и није битно
како ће се завршити

првим сам је радницима
разданио
и печатним воском
низ Мораву
пустио

морем се доливала
доливала
па се светом просула

И сад
Морава
мојом песмом
далеку неку обалу плави

у њој је све ово
и још ти има ту
и градова
и пропланака
и шумова шумовитих
и именом сваким
сваку сам љубав позвао
да се Морава хвали

што она није
ја сам
у њу довукао

и тебе
што не знаш
и мене што знам

добро је да 'оће да нас прими овакве

а ти то што нишаниш
у мене
ја сам се играо к'о мали
са Моравом

© Спасоје Ж. Миловановић

ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!