ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
КЊИГА
Моравска ноћ, роман, писац Петер Хандке, Нобелова награда за књижевност, 2019., издавач Лагуна, 2020. Књига за коју су многи чули, Нобелова награда привлачи пажњу читалаца у читавом свету, овог пута има посебан значај за читалиште у Србији. Наслов нас привлачи, чим га чујемо у некој најави или угледамо у излогу књижаре... Има разлога. Узбудљива књига. Посебан, помало компликован, рекли би неки, стил Петера Хандкеа. Озбиљан задатак за преводиоца Жарка Радаковића који се бавио и другим Хандкеовим делима. И овај роман је усмерен на језик и на однос језика и света, што је изазов за преводиоца али и за читаоца од кога се такође тражи пуна пажња и посвећеност. Подсетићемо да је Петер Хандке писац стотинак књига, романа, приповести, драма, поезије, есеја и филмских сценарија; аутор више филмова, коаутор и сарадник у многим филмовима Вима Вендерса, па и ликовни илустратор својих текстова.
Поред многих награда које је Хандке добио пре Нобелове награде, за нас је значајан податак да је и добитник Беловодске розете, посебног признања у облику каменог цвета, кружног црквеног каменог украса који се израђује и додељује једном годишње у селу Бела Вода, крај Мораве, надомак Крушевца. И одатле посебна емоција када се у руке узме књига која носи наслов Моравска ноћ. Аутор је провео неко време и дружио се са домаћинима села Бела Вода, гледао у Мораву и осетио тај мирис за који каже у роману: То што смо онда осетили није, дакако, била опасност. Био је то мирис Мораве, како је то она, тако смо ми замишљали, мирисала већ хиљадама година...
Поред романа Велики пад, који такође препоручујемо и који се бави општим вредностима и кризама битним за живљење и опстајање човека, уметника али и свих осталих које тај човек сусреће на свом путу, Моравска ноћ, носи и ту локалну балканску боју која нас подсећа на наш живот и Хандкеову борбу да објасни јавности и ту другу страну, српску страну, озлоглашену од великог света и омрзнуту у последњем рату, не прихватајући једносмерну осуду,уз храброст да мисли другачије, зарад правде.
Роман Моравска ноћ дешава се у месту Породин у централној Србији, у ноћи када седам особа добија позив од писца који је одлучио да се повуче са књижевне сцене, када их позива на свој брод где их чека изненађење. Мистериозна жена налази се такође на том броду , чека их вечера и прича о кружном путовању од Балкана до Шпаније, Немачке, Аустрије, о путу који је писац-домаћин превалио у потрази за сопственим коренима али бежећи од жене која га прогони... Бекство? Хм. Можда је било претерано означавати његов полазак на кружно путовање као бекство. Једног дана, или једне ноћи, био је Он баш сит свих тих злих или бедних знакова испред, иза, поред, по, на, испод његовог брода на Морави. Хтео је да дише слободно.
КЊИГА ЗА ОСНОВЦЕ (И ЗА СВЕ ЉУБИТЕЉЕ ЖИВОТИЊА)
Зоолошка песмарица, аутор Бранко Стевановић, друго издање 2007, издавач Завод за уџбенике, Београд, илустовао Младен Анђелковић. Дечији писац, Бранко Стевановић, на необичан начин упознаје нас са становницима Зоолошког врта који су духовито, живописним бојама представљени у овој књизи. Иако је машта, наизглед водила песника, иза ових стихова постоји вишегодишње дружење са становништвом Врта добре наде у Београду и преписка, те разговори са тадашњим директором Врта, Вуком Бојовићем.
Бранко Стевановић се усудио да у име деце-посеталаца Врта искаже радозналост, дивљење и велику наклоност према фоки (залуталој до потока), пару нилских коња који се купају у складном браку, алигаторима које треба заштити од ловаца на скупоцену кожу, лепотици-женки питона, убогој стоноги, необичној животињи која се зове-мармозет, бегунцу-ракуну, меркатима, птицама, од којих посебну пажњу посвећује легендарној утви златокрилој, као и познатим јунацима београдског Врта: псу Моши и шимпанзи Самију. Ту су још: жирафа, зебра, јелен, медвед, слон, тигар, лав, рис, камила, лама, лисица, вук па и магарац за кога песник каже: Доста тих магарећих клупа,
магарци нису створења глупа.
О томе може да сведочи
свако ко им је видео очи.
И тако, мало се забављајући, мало учећи, прочитаћемо песничку књигу ЗООЛОШКА ПЕСМАРИЦА. Познату скаску о цврчку и мраву песник завршава овако: Душа исконског музичара
много је пунија од амбара.
Ко може цврчка да убеди
да песма мање од хране вреди?
ФИЛМ
ПОСЛЕДЊЕ ХРИСТОВО ИСКУШЕЊЕ, библијска драма снимљена 1988, режија Мартин Скорсезе. Писац књиге, објављене 1951, према којој је снимљен филм је познати грчки писац, новинар и филозоф Никос Казанцакис (1883-1957). Улогу Исуса из Назарета игра Вилијем Дефо, остале улоге (Јуда) Харви Кајтел, Барбара Херши (Марија Магдалена), Дејвид Боуви (Понтије Пилат)... Мартин Скорсезе је номинован за Оскара за режију, филм приказује дубоке унутрашње борбе Исуса Христа када сазнаје да је Син Божији, када схвата какав му пут предстоји... Сматра се да је најконтраверзнији филм деценије у којој је настао, био је забрањиван од стране Ватикана, да би касније та забрана скинута... Вреди погледати у данима пред Празник Васкрсења.
ПОРУКА
Петер Хандке: Није ли већ по себи било сумњиво имати последњу реч? Последња реч, да ли је уопште смело да је буде?
