Slika Božića u Srbiji
U Srba je Božić verovatno najmilijii od svih praznika. Tada, po tradiciji, svaki član domaćinstva, koliko god da ih ima, ima svoju dužnost i ulogu koju revnosno ispunjava. Božić u moderno vreme i u ovom gradskom životu, bilo da je selo ili grad, je većini jedina sigurna prilika gde ćemo videti bližnje i tretirati bližnje kao bliske. Božić je trenutak kada ćemo zaustaviti sve naše brige i naše stresove da bismo posvetili vreme uživajući u porodici, razmišljajući o godini koja je prošla i slaveći godinu koja dolazi.
U pravoslavnim domovima širom Srbije, Božić se slavi naizgled isto, ali postoje stotine varijacija zavisno od toga kojem podneblju pripadamo, gde živimo ili čak šta gajjimo. Neke stvari su svima identične. Badnjak, to jest hrast. koji je na ovom podneblju sveta biljka od vajkada, je zajednički većini, već u Hercegovini imamo primere gde se badnjak zamenjuje drvetom cera ili šljivom. Druga stvar je položajnik, osoba koja je prijatelj porodice, koja donosi sreću u kuću, najavljuje radost i dobit u godini koja je upravo počela. Treća stvar je svinjče, obrok i životinja koji su tradicionalno vezani za Božićne praznike u toj meri da postoje poslovice koje pominju Božić i svinju. Prase za Božić ima puno imena zavisno podneblja, nekada je veselica, nekada je darovnica i u Srbiji, koja je svoju mnogovekovnu ishranu zasnivala na prasetini, ima poseban sakralni status. Ne samo da se mnogo jela, pa i Božićnih jela zasniva na prasetini, nego je postojao čitav ritual, tradicionalni, kako se iz pečenog božićnog praseta čitala budućnost, počinjalo se od lopatice i svaki pršljen je značio nešto, bilo da je novac, porodica, stoka ili rat.
Na ovaj sveti dan retko ko nije veseo, ali domaćin je na ponašanje morao obratiti pažnju. On je neko ko je predstavljao celo domaćinstvo, njegovo ponašanje je moralo biti stoičko, disciplinovano. Nije smeo da se ljuti da razdor u domaćinstvu ne bi traja cele godine, trebao bi biti umeren u piću i alkoholu, jer u kući sit domaćin znaći gladna stoka a u nekim krajevima, kao što su mlavski i homoljski domaći se ne bi zapertlavao ili opasavao i na Banji dan ili Božić da ne bi ostao prazne kese.
N.P.
