Кроз Велики пост до Васкрса- Реч духовника

Aca Eric Copy

Кроз Велики пост до Васкрса

Реч духовника

 

Радост Васкрсења

 

Насловом Радост Васкрсења сам желео да избегнем случајност, или кратки доживљај радости који би синтагма Васкршња радост произвела. Није реч, дакле, о простој инверзији речи, него о томе да се поставком Радост Васкрсења осигура трајност људске радости које Васкрсење доноси.

С друге стране, трајност радости које један догађај производи, може нас одвести у емотивизам, у коме су вредносни судови у вези са осећањем. Нажалост, осећање може врло лако бити инструментализовано, тј. врло лако можемо третирати неког другог или нешто друго као циљ сам по себи уз образложење у вези са добрим намерама и разлозима. То значи да други процењује шта је добро и радосно за нас. Другим речима, Васкрсење се може лако инструментализовати, и са простора личне слободе пренети на терен опште вредности која се намеће као друштвена норма. Та пак друштвена норма може се упаковати у осећајни материјал тако да лепо доноси срећу и радост у једном утилитарном смислу. Не треба бити превише паметан па доћи до једног оваквог закључка.

Да бисмо избегли наведене крајности; прво, да Васкрсење и радост у вези са њим парцијализујемо, и друго, да Васкрсење растеретимо од емотивистичког (осећајног), предлажем следеће:

Прво, можемо рећи да морал није универзалан, и да нешто што од особе тражимо да уради иде дотле само док за особу која то прихвата постоји добар разлог. Наравно да тај разлог зависи и од тога колико та особа стварно брине за друге људе. У вези са Васкрсењем, добар разлог јесте слобода да се тај парадокс прихвати. Сетимо се Господњих речи који каже да су блажени они који не видеше, а повероваше. Другим речима, разлог прихватања Васкрсења не извире из друштвене норме, већ из слободе свакога од нас који стојимо пред изазовом једне такве отворености. Васкрсење је, како је то Кафка у свој својoj луцидности дотакао у делу Процес, стајање пред отвореношћу. Није случајно да Кафка није могао да заврши свој роман, јер појам краја, као и појам почетка, има смисла само у контексту смисаоне приче.

Друго, Радост Васкрсења јесте љубав и брига за другу особу (чак и ако она није наш пријатељ). Али, веома мали број људи је у том смислу тако несебичан. Наша присност са другима је најчешће амбијентална и повезана је са потребом да више маримо за своје пријатеље и рођаке, него за странце. Комплетна непристрасност, илити Радост Васкрсења, значила би да нема фаворизујућих - ако, на пример, треба изабрати између тога да помогнемо пријатељу или странцу; у одлучном тренутку пружамо утеху странцу, пркосећи тиме законима наших најдубљих осећања. Баш као у Причи о милосрдном Самарјанину, која сублимира радост изласка из уских оквира елитизма. Наиме, јеврејски елитизам у новозаветном периоду је био раван ригорозном оквиру у коме је једна екскурзија типа да Самарјанин (читај: странац) буде протагониста добра и радости била суштински фиктивна и потпуно неприхватљива.

И треће, Радост Васкрсења је веома различита од свакодневнице. Она представља људски живот у облику приповести. То су дискретни људски поступци, слични поступцима Антоана Рокантена, који не воде никуда, који немају никакав ред, али који одишу најдубљом тајном људског постојања. Све што се у тој радости тренутно одвија потпуна је непознаница, али када се та непознаница погледа ретроспективно онда она добија сву своју пуноћу. Васкрсење је, сликовито речено, као загрљај или пољубац вољене личности који, када се дешава, у нама изазива прави земљотрес. У том тренутку нестаје поредак природе , али, када се након неког времена сетимо тог догађаја, то за нас представља сами темељ постојања. Радост Васкрсења јесте једрење кроз тајну живота, потпуно поверење и сједиње са крманошем нашег живота, родоначелником Васкрсења и преображенога живота. Радост Васкрсења јесте живот у којем сте љубљени и у коме љубите самога Бога и све што је Његовом вољом у биће приведено.

мр Александар Ерић, свештеник

uskrs jaja 2021. Copy