Конкурс за најлепшу фотографију "МОЈ ГРАД КРУШЕВАЦ"

Конкурс за најлепшу фотографију
МОЈ ГРАД КРУШЕВАЦ
moj grad krusevac fotografija Copy
 
 

Кроз Велики пост до Васкрса- Реч духовника

Aca Eric Copy

Кроз Велики пост до Васкрса

Реч духовника

 

Радост Васкрсења

 

Насловом Радост Васкрсења сам желео да избегнем случајност, или кратки доживљај радости који би синтагма Васкршња радост произвела. Није реч, дакле, о простој инверзији речи, него о томе да се поставком Радост Васкрсења осигура трајност људске радости које Васкрсење доноси.

С друге стране, трајност радости које један догађај производи, може нас одвести у емотивизам, у коме су вредносни судови у вези са осећањем. Нажалост, осећање може врло лако бити инструментализовано, тј. врло лако можемо третирати неког другог или нешто друго као циљ сам по себи уз образложење у вези са добрим намерама и разлозима. То значи да други процењује шта је добро и радосно за нас. Другим речима, Васкрсење се може лако инструментализовати, и са простора личне слободе пренети на терен опште вредности која се намеће као друштвена норма. Та пак друштвена норма може се упаковати у осећајни материјал тако да лепо доноси срећу и радост у једном утилитарном смислу. Не треба бити превише паметан па доћи до једног оваквог закључка.

Да бисмо избегли наведене крајности; прво, да Васкрсење и радост у вези са њим парцијализујемо, и друго, да Васкрсење растеретимо од емотивистичког (осећајног), предлажем следеће:

Прво, можемо рећи да морал није универзалан, и да нешто што од особе тражимо да уради иде дотле само док за особу која то прихвата постоји добар разлог. Наравно да тај разлог зависи и од тога колико та особа стварно брине за друге људе. У вези са Васкрсењем, добар разлог јесте слобода да се тај парадокс прихвати. Сетимо се Господњих речи који каже да су блажени они који не видеше, а повероваше. Другим речима, разлог прихватања Васкрсења не извире из друштвене норме, већ из слободе свакога од нас који стојимо пред изазовом једне такве отворености. Васкрсење је, како је то Кафка у свој својoj луцидности дотакао у делу Процес, стајање пред отвореношћу. Није случајно да Кафка није могао да заврши свој роман, јер појам краја, као и појам почетка, има смисла само у контексту смисаоне приче.

Друго, Радост Васкрсења јесте љубав и брига за другу особу (чак и ако она није наш пријатељ). Али, веома мали број људи је у том смислу тако несебичан. Наша присност са другима је најчешће амбијентална и повезана је са потребом да више маримо за своје пријатеље и рођаке, него за странце. Комплетна непристрасност, илити Радост Васкрсења, значила би да нема фаворизујућих - ако, на пример, треба изабрати између тога да помогнемо пријатељу или странцу; у одлучном тренутку пружамо утеху странцу, пркосећи тиме законима наших најдубљих осећања. Баш као у Причи о милосрдном Самарјанину, која сублимира радост изласка из уских оквира елитизма. Наиме, јеврејски елитизам у новозаветном периоду је био раван ригорозном оквиру у коме је једна екскурзија типа да Самарјанин (читај: странац) буде протагониста добра и радости била суштински фиктивна и потпуно неприхватљива.

И треће, Радост Васкрсења је веома различита од свакодневнице. Она представља људски живот у облику приповести. То су дискретни људски поступци, слични поступцима Антоана Рокантена, који не воде никуда, који немају никакав ред, али који одишу најдубљом тајном људског постојања. Све што се у тој радости тренутно одвија потпуна је непознаница, али када се та непознаница погледа ретроспективно онда она добија сву своју пуноћу. Васкрсење је, сликовито речено, као загрљај или пољубац вољене личности који, када се дешава, у нама изазива прави земљотрес. У том тренутку нестаје поредак природе , али, када се након неког времена сетимо тог догађаја, то за нас представља сами темељ постојања. Радост Васкрсења јесте једрење кроз тајну живота, потпуно поверење и сједиње са крманошем нашег живота, родоначелником Васкрсења и преображенога живота. Радост Васкрсења јесте живот у којем сте љубљени и у коме љубите самога Бога и све што је Његовом вољом у биће приведено.

мр Александар Ерић, свештеник

uskrs jaja 2021. Copy

Менаџмент и уредници Културног центра Крушевац

Виолета Капларевић

Директор Културног центра Крушевац

Контакт телефон: 037/423-025

e-mail:

следи биографија

 

Марија Цветковић

Заменица директора

Културног центра Крушевац

Контакт телефон: 037/423-025, локал 12

064/1813283

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Марија Цветковић је рођена 9. 3. 1972.године у Трстенику где је завршила основну и средњу школу. По образовању је дипломирани правник са положеним правосудним испитом.

Радила је у Основном суду у Крушевцу као приправник, а у Културном центру Крушевац је запослена од 2005. године и то најпре као стручни сарадник, а затим и као руководилац општих и правних послова.

 

Арета Ракић

Помоћник директора

Контакт телефон:037/423-025, локал 24

064/8355-323

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Рођена 21. 7. 1980. године у Крушевцу где је завршила основну и средњу школу. По образовању је дипломирани економиста.

Радила је у Културно просветној заједници, на месту шефа рачуноводства, а у Културном центру Крушевац је запослена од 2014. године и то најпре као заменик шефа рачуноводства, а од 2017. године на месту помоћника директора.

 

Слађана Обрадовић

главни и одговорни уредник

Културног центра Крушевац

Контакт телефон: 037/423-025, локал 11

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 Рођена 1968. године у Крушевцу. Дипломирала на Филозофском факултету у Београду, катедра за социологију 1993. године. У Културном центру запослена од 1995. године као уредник трибина и координатор уметничких радионица.

 

Јелена Вељковић

дипломирани правник

Руководилац службе Маркетингa

Контакт телефон: 037/423-025, локал 16

e-mail: jelenaveljković@kck.org.rs

 

Права завршила на Привредној академији у Новом Саду где је наставила и постдипломске студије из области Међународног јавног права и апсолвент факултета Политичких наука у Београду на смеру новинарство и јавно информисање. Рођена 16. августа 1970. године у Параћину. Основну школу, Гимназију (I, II) и Педагошку академију (III, IV) завршила у Крушевцу.

Више од једне деценије бавила се новинарским радом и то као новинар информативне редакције Јутарњег програма БК телевизије, уредник информативног програма ТВ Плус, у Крушевачком дописништву РТС-а. Сарадњу је остварила и са више штампаних медија, па је тако своје текстове објављивала у Илустрованој политици, Часопису „Мама“, Студентским новинама, запажене путописе, „Крф – светлост Јонског мора“ и „Смех са оне стране жице“, објавила је у часопису Путеви културе. Од 1997. године члан је Савеза новинара Југославије (касније Србије и Црне Горе). Од јануара 2000. године стално запослена у Културном центру Крушевац на месту стручног сарадника  Мећународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА, а од 2006. на месту ПР-а Културног центра Крушевац.

Од 13.07. 2012. до 1.11.2020. обављала је послове заменика директора КЦК.

Сада обавља послове шефа службе маркетинга и односа са јавношћу. 

Поклоник је спорта и спортске културе, бавила се падобранством, роњењем и џудоом.



 

Драгојло Јовић -

Руководилац службе за

ванпрограмске активности и

уредник филмског програма

Контакт телефон:

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 Јовић Р. Драгојло је рођен 01.09.1959. године у Лукову, општина Куршумлија. Средњу школу завршио у Куршумлији као одличан ученик, Економски факултет почео и завршио у Београду као редован студент. Ожењен и родитељ сина Александра (1990) и Николе (1995). 

 

 

 

Љиљана Панић

уредница програма - координаторка

Контакт телефон: 037/423-025, локал 19

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 

 Рођена на Бадњи дан 1960. године у Бресном Пољу.  Завршила  Основну школу Јован Јовановић Змај у Стопањи,  као носилац дипломе Вук Караџић. Гимназију прородно – математичког смера у  Трстенику завршила са одличним успехом. Дипломирала социологију на Филозофском факултету у Београду. Запослена у Културном центру као уредник – координатор програма. Члан редакције часописа Путеви културе. За резултате од нарочитог значаја за афирмацију рада и пословања КЦК, 2012. добила Награду 18. фебруар. Удата, мајка двоје деце и бака двоје унучади.

Јелена Протић Петронијевић

уредница књижевног програма

Контакт телефон: 037/423-025, локал 25

e-mail: 

  Рођена 4. маја 1963. године у Крушевцу, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности. Објавила до сада седам књига поезије и један роман, више интервјуа са вредним и занимљивим људима, објављује књижевне и путописне текстове. Радила као секретар и главни уредник часописа Багдала и као директор Културног центра Крушевац (2000-2006). Сада је уредник књижевног програма у Културном центру у Крушевцу и часописа Путеви културе, била члан жирија Међународног фестивала Златна кацига за 2006, у име домаћина. Објављује књижевне критике, интервјуе, поезију, путописе... у часописима “Књижевни магазин из Београда, Повеља из Краљева, Путеви културе, Град, Православна вера и живот из Крушевца, Ков из Вршца... Поред књига поезије Дани (Багдала, Крушевац,1987), Благодет промене (Универзитетска ријеч, Никшић,1992), Искушавање (Рад,Београд, 1995), Чудо у Лазарици (Црква Лазарица, Крушевац, 1999), објавила и двојезичну књигу Боје Византије (на српском и грчком, Црква Лазарица, Крушевац, 2006) под покровитељством Министарства за дијаспору Републике Србије.Ова књига на два језика имала је представљања у Крушевцу, Београду (Министарство за дијаспору), Солуну (Конзулат Републике Србије), Атини (Амбасада Републике Србије)...

Објавила и књигу поезије ПОПИСИВАЧИ, издавач КОВ Вршац, 2011, још једну књигу духовне поезије СА ОБЕ СТРАНЕ ОБЛАКА, издање Православне епархије крушевачке. У издању Чигоја штампе иу Београда, 2016, објавила роман ОВО НИЈЕ РАСТАНАК - мали роман о пријатељству.  Вреди поменути интервјуе са Њ.Светошћу Патријархом Павлом, Радованом Биговићем, Владетом Јеротићем, Владиком Иринејом Нишким, ректором Богословије у Призрену- Милутином Тимотијевићем, са оцем Јованом из Зочишта, оцем Јованом из Лепенца, са мати Иларијом из Покајнице... Са књижевницима Светланом Велмар Јанковић, Весном Крмпотић, Љубом Симовићем, Младеном Марковим, Михајлом Пантићем, Бранком В. Радичевићем, Милованом Данојлићем, Слободаном Ракитићем, Љубицом Милетић, Миланом Комненићем, Вуком Драшковићем... Са балеринама, плесачима, музичарима, сликарима (Анђела Конзоли из Италије), мултимедијалним уметницима (група Ћутутук)... Води Поетски театар-радионицу за креативно писање у Културном центру у Крушевцу.

Лидија Ужаревић 

модератор и координатор

књижевног програма, школе говора и глуме

Контакт телефон: 037/423-025, локал 18

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 

   Лидија З. Ужаревић, новинар, културни радник, наставник глуме, глумац-аматер, уредник програма. Рођена 6. 4. 1964. године у Великом Шиљеговцу код Крушевца. Основну школу и Гимназију завршила у Крушевцу. Југословенску и светску књижевност, књижевно-публицистички и наставни смер, апсолвирала на Филолошком факултету у Београду.

  Један од оснивача ТЕАТРА ЗА - првог алтернативног аматерског позоришта у Крушевцу почетком осамдесетих.

   Један од првих новинара сарадника прве градске телевизије РТК и аутор емисије из културе "Ствараоци и дела", хонорарни сарадник РТВ ПЛУС и аутор емисија: "Рефлектор" и "Слово љубве". Радила и као аутор емисија из културе на радио "Чигри", ОК студиу и радио "Рубину"- крушевачке приватне радио станице.

   Од 1997. године члан Савеза новинара Југославије, касније Србије и Црне Горе и Републике Србије.
   Од 1992. до данас стално запослена у Културном центру Крушевац као уредник књижевног програма, наставник у Школи говора и глуме и руководилац Поетског театра. У продукцији КЦК играла у аматерским позоришним представама Радослава Савића, Милије Вуковића и монодрами "Деца пакла", текст Јован Букелић, адаптација Јован Путник, режија Миомир Стаменковић. Године 2010. монодрама ,,Деца пакала” снимљена је за регооналну Телевизију Крушевац.

 

   
 

Марија Стојадиновић

уредник ликовног програма КЦК

Контакт телефон: 037/423-025

e-mail: www.marijastojadinovic.com

Рођена у Крушевцу. Завршила Факултет примењених уметности и дизајна, на Универзитету уметности у Београду, одсек примењено вајарство (1995-2000).

Mастер студије завршила на Академији уметности у Београду (2012), смер креирање имиџа у уметности и медијима и стекла звање, мастер драмски и аудиовизуелни уметник. Члан УЛУПУДС-а, Секција за ликовну критику.

Од 2002 - 2008. радила као ликовни педагог у основној школи. Од 2008. ради у Културном центру Крушевац као уредник програма клуба КЦК, и организатор ликовне колоније ,,Сликамо за КЦК”. Од 2014. уредник је ликовног програма КЦК и води ликовни студио ,,Маја Олић". Активо се бави сликарством и излаже у земљи и иностранству.

Награде: Награда Октобарског салона 2000, Уметничка галерија Крушевац, Награда најтелатованијим студентима ФПУД, Фонд Благо 2000, Сан Франциско 1998. L aigle de Nice: Vilue de Saint-Jean-Cap-Ferrat, Nica, Francuska 1998. Prix de La Ville du Cannet, Ница, Француска 1998. Награда на отвореном конкурсу за идеју и решење Чубурске песме, Београд.

 

 



Рајна Маринковић-Алексић

уредник дечјег програма КЦ.

Контакт телефон: 037/423-025

e-mail: 

 

Рођена 16. 4.1972. године у Крушевцу. Завршила Педагошку академију у Крушевцу. Радила као учитељ од 1992-1997. године у Прокупљу. У периоду од 1998-2007. године радила у Културно просветној заједници као шеф рачуноводства. Као уредник дечјег програма ради у Културном центру Крушевац од 2007. године.

 



Душица Миленковић
уредник дечијег програма, уредник Крушевачке филозофско-књижевне шкole и уредник програма ОЈ КПЗ у Културном центру Крушевац

Контакт телефон: 037/423-025

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.


Рођена 1973. у Крушевцу, дипломирани правник, 17 година радила у НВО сектору (OSCE, NVO “Sunce”, OXFAM, SOROS, OXFAM, UNHCR, JEN, DRC, NRC, SDR-SDC, IOCC, IRC, CARE INTERNATIONAL, UNHCRR, UNICEF, HELP, Mercy Corps), од 2008. у Културно просветној заједници на месту уредника, а од 2014. уредник је у Културном центру Крушевац.

Члан је одбора Србије у Форуму жена Косово - Србија, један од оснивача и члан Центра за женско женско предузетништво у Крушевцу,  председник УО Удружења Етно Расина које се бави промоцијом и афирмацијом народне традиције и старих заната.



Небојша Лапчевић

технички секретар Галерије Милића од Мачве

Контакт телефон:

e-mail: 

Рођен је 1966. године у Крушевцу. Објавио је збирку песама СЕМЕ НА ВЕТРУ,1999, (Багдала, Крушевац), прозни триптих - митске приче ОВАПЛОДЈАВАНЈЕ, 2000. Збирку поезије и прозе ПЕСНИК И НЈЕГОВИ МОДЕЛИ (Багдала и Апостроф, Београд), збирку песама СТРОФЕ У ПРАСЛИКАМА (Чигоја штампа) и лезе драму РИМСКА ПРИЧА, 2004. (Чигоја, Београд), публицистичка књига из спортске културе прпмовисана у Медија Центру Црвене Звезде СРЦЕ НА ТЕРЕН, 2005, (Народна Књига, Београд), кратке приче УЛАЗ НА ЈУЖНА ВРАТА, 2007 (Народна књига, Београд),). Објављивао у више листова и часописа. Преводјен на италијански, македонски, грчки, шведски и бугарски. Наградјен је Расинским Цветом, 2001. за књигу Песник и његови модели, за издавачки подухват године. Члан је Књижевног клуба Багдала и Удружења књижевника Србије. Активан је у Уредништву Багдала за децу, и редакцији часописа Путеви Културе. Ради у Културном Центру Крушевац, у Легату Милића од Мачве. Живи у Крушевцу.


Јелена Ђорђевић,

ПР Културног центра Крушевац

Контакт телефон: 037/423-025

e-mail: 

Рођена 5. маја 1973. године у Крушевцу, где је завршила основну и средњу школу. Радила је на Регионалној телевизији Крушевац, као спикер, водитељ, организатор програма и маркетинг сарадник, у ГО СПС Крушевац, као технички секретар, а у КЦК је запослена од 2011. године као водитељ и организатор програма. Од јула 2012. године, обавља послове ПР менаџера Културног центра Крушевац. Активан је друштвено-политички радник. Бави се хуманитарним радом.                    



 
 
Културни центар Крушевац - Топличина 2, 37 000 Крушевац

Тел: 037 419 636; 423 025

www.kck.org.rs
Е маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Посета Одбора за обележавање 650 година од оснивања града Крушевца Лагату Милића од Мачве

Председник Одбора за обележавање 650 година од оснивања града Крушевца (директор БИА) Братислав Гашић и градоначелница Јасмина Палуровић, после одржане друге седнице Одбора за обележавање 650 година од оснивања града Крушевца којој су присуствовали и почасни чланови: потпредседник Владе Републике Србије и министар културе и информисања Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Дарија Кисић Тепавчевић и министар државне и локалне самоуправе, Марија Обрадовић, обишли су Легат Милића од Мачве јединствени простор по богатству и лепоти, заоставштину Милића од Мачве са 120 слика поклоњених Крушевцу.

Културни центар се придружио обележавању јубилеја града различитим културним садржајима који трају током целе године као и програмима који ће се реализовату у јуну месецу. Расписан је фото-конкурс Мој град Крушевац а изложба као и додела награда одржаће се 11. јуна на Платоу Културног цетра Крушевац. Књижевно филозофска школа биће одржана у18. и 19. јуна а једна од тема Школе биће посвећена јубилеју града. Културни центар организује и две опере. Дана 27. 6. на платоу испред Цркве Лазарице под називом Лазарево обретење у оквиру Триптиха распето Косово и прву српску оперу На уранку Станислава Биничког која ће бити изведена на реконструисаном Тргу Косовских јунака 28. јуна.

Обавештење о отказивању ФЕШТ-а

Драги наши суграђани,
 
ФЕШТ је одложен за мај месец.
 
Одржаће се од 10. до 17. маја 2021.
 
Поздрав и видимо се у мају.
 
plakat 2021 ok 1 ОТКАЗАНО

Добродошли у Културни центар Крушевац!

 

ПРИЧА О КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ КРУШЕВАЦ

 

Као што само име каже, Културни центар Крушевац, јесте  кућа која окупља  људе који воле културу, људе  који живе у овом граду, околини, али и оне који долазе из далека, са свих страна света. Пре свега, то је кућа која увек има отворена врата за младе, заинтересоване и талентоване музичаре, плесаче, глумце, писце, сликаре, заправо за оне који тек откривају своје таленте и који желе да уче. Због тога у КЦК постоје уметничке радионице за    говор и глуму (Студио за говор и глуму), Школа балета (класичан и модеран балет), Школа за ритмику и народне игре, Школа плеса, Хип-хоп, Зумба, Ликовни студио, Радионица за креативно писање ...  У КЦК су присутне и групе младих музичара који се припремају и вежбају, неки су успели тако да дођу и већег успеха, првих CD снимака и наступа ...

Многи Крушевљани су први пут били у диско клубу у КЦК, чули и видели први концерт познатих група и извођача, срели познате глумце, новинаре, писце, ликовне уметнике... А преко КЦК и Међународног фестивала хумора и сатире Златна кацига  у град су долазили и долазе најпознатији светски карикатуристи.Млади хумористи и карикатуристи сваке године имају у оквиру фестивала свој конкурс на различите теме (ове годинетема је ПОРОДИЦА...). Омладинско аматерско позориште Крушка такође живи у овој кући.

Културни центар је поникао из Дома омладине пре 22 године, одатле велика посвећеност младима свих узраста, од претшколске деце, преко основаца, средњошколаца, студената, а затим и свих осталих посетилаца и учесника програма. Филм је такође једна од делатности ове куће, Биоскоп Крушевац прати и приказује најпознатије домаће и светске филмове.  За децу се посебно приказују анимирани и играни филмови  у летњем биоскопу у Пионирском парку.

У галеријама КЦК, пре свега у Легату великог српског сликара Милића од Мачве могу се видети актуелни занимљиви радови многих уметника из Србије, Русије, Италије... као и вредна дела из значајних збирки и легата (Милена Павловић Барили, Момо Капор, Оља Ивањицки).

Културни центар Крушевац помаже многим ауторима да објаве своје прве књиге, и, не само то. У часопису ПУТЕВИ КУЛТУРЕ који редовно излази у КЦК налазе место најбољи радови младих сарадника, али, наравно и познатих  аутора, ту су забележени трагови најважнијих културних  догађаја, то је битка са пролазношћу, заустављено и сачувано време.

Кроз рад са културно-уметничким друштвима и другим удружењима наша кућа негује традиционалне вредности и чува баштину нашег краја!

Прича о Културном центру Крушевац могла би бити много дужа. Ипак, ову причу довршавају посетиоци, љубитељи културе ...

Јелена Протић Петронијевић 

Kulturni Centar Kruševac

Topličina 2/2

37000 Kruševac

SRBIJA

Tel.Fax +381 37 423 025

www.kck.org.rs

E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Facebook:kulturnicentar.krusevac

 

 



 

Представљање КУД-а „Чарапански вез“ Кобиље

О МЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ КОБИЉЕ

Месна заједница Кобиље налази се у централном делу града Крушевца. Обухвата насељена места Велико Головоде, Кобиље, Станци и заселак ''Коса'' Ловци.

На територији месне заједнице постоје 3 четвороразредне школе, подручна одељења ОШ '' Јован Јовановић Змај'' , Дом Културе у Кобиљу , сеоски Дом у Станцима, велики број приватних фирми у Великом Головоду.

Култура становања је на високом нивоу. Велико број објеката, како стамбених тако и економских је савремене изградње. Са комплетном инфраструктуром.

Ту су и удружење пензинонера, ловаца, фудбалски клубови, култрурно уметницко друштво које заузима велику улугу у дешавањима на територији месне заједнице.

Поносни смо на своје грађане, то су углавном вредни, радни и поштени људи, а има и лекара, професора, правника, доктора наука, а такође се можемо похвалити и пољопривредницима којих из године у годину има све више. Ратарство , поврђарство, воћарство је у наглом порасту у протехклих годину дана.

Што се тиче инфраструктуре и уређења села ту се заиста можемо похвалити.

На територији Месне заједнице урађено је:

  • Канализациона мрежа Велико Головоде и Кобиље, крећемо са прикључцима

  • Реконструкција Дома културе у Кобиљу

То су две највеће инвестиције на територији наше месне заједнице, било је ту и улагања у зграду месне заједнице и других инвестиционих активности.

Ове године очекујемо асвалтирање пута кроз Кобиље и можемо рећи да смо презадовољни сарадњом са руководством града Крушевца.

Кобиље 3 Кобиље 4 Кобиље 5

Кобиље 2

 

Кобиље 1

Најава априлских културних дешавања у КЦК

IMG 7080 800x533

 

Директор КЦК Виолета Капларевић

IMG 7084 800x533

 

IMG 7076 800x533

2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates