BOGOJAVLJENSKA LITURGIJA U BELOJ VODI

            U Beloj Vodi, u crkvi Svete Trojice sa početkom  u 05:00 časova, u prisustvu meštana Bele Vode i okolnih sela održana je Bogojavljenska liturgija. Zbog visokog vodostaja Zapadne Morave i epidemiološke situacije plivanje za Časni Bogojavljenski krst na reci nije organizovano. S obzirom da bi ovo bila jubilarna godina održavanja manifestacije  "Viteško nadmetanje za Časni Bogojavljenski krst na Zapadnoj Moravi" i kako bi se održao kontinuitet organizovanja, Crkveni odbor Bele Vode i Mesna zajednica Bela Voda odlučili su da pobednički krst, donatora Miodraga Jevtića, ove godine dodele jednom od osnivača ove manifestacije, Milutinu Mališiću iz Bele Vode. Na kraju liturgije paroh Rade Radivojević uručio je Milutinu poklon Krst sa blagodarnicom za dve decenije izuzetnog angažovanja i učesća u ovoj manifestaciji. Nakon toga osvećena je voda na Velikoj kamenoj česmi u centru Bele Vode.

 

  

 

 

Представљање КУД-а РАТКО ЈОВАНОВИЋ, Бела Вода

Бела Вода се налази на левој обали реке Западне Мораве, смештена на четрнаестом километру од Лазаревог града Крушевца према Миличиној Љубостињи. По предању село је настало у време Kнеза Лазара, а назив добило по некадашњем врелу које је избијало у белим пенушавим млазевима на простору данашње Велике чесме.

     Музеј Клесарства и вајарства Моравске школе, Парк скулптура, Велика камена чесма, извори минералних вода, камен беловодски пешчар, родна земља погодна за гајење свих пољопривредних култура и лепоте природног богатства (храстови који су под заштитом Завода за заштиту споменика природе Србије, Специјални резерват природе Осредак и др.) издвајају Белу Воду од осталих села овог краја.

     Бела Вода има око 350 домаћинстава. Насеље има лепо уређен центар, два амфитеатра за културне програме, цркву, пошту, здравствену амбуланту, четворогодишњу школу, Народни дом, Дом културе, више продавница и угоститељских објеката, парохијску и сеоску библиотеку.

      Организован културно–уметнички живот у Белој Води започео је 1911. године оснивањем Месног одбора културне лиге, а потом оснивањем првог певачког друштва 11. маја 1924. године кога оснивају чланови Народне књижнице и читаонице, а 1930. године оснива се и друго певачко друштво „Бранко Радичевић“, као црквено. Она су бројала око 50 чланова који су певали у четири гласа и бавили се културно-уметничким животом у то време организовањем забава и позоришних представа. После ослобођења основано је културно–просветно друштво које је радило на остварењу разних уметничких програма. Као настављач претходних друштава 1984. године основано је Културно уметничко друштво „Ратко Јовановић“ са око стотину чланова и неколико секција. Оно се одржало до данас.

       Захваљујући културним и спортским радницима Беле Воде и Крушевца 1976. године заживеле су масовне Јулске игре, а настављене чувеном манифестацијом Беловодска розета. Од 1988. године заснована је и награда за изузетан допринос култури и уметности коју су у виду мале рукотворне камене розете до данас између осталих добили: Десанка Максимовић, Стеван Раичковић, Младен Србиновић, Милорад Павић, Амфилохије Радовић, Милован Данојлић, Емир Кустурица, Владета Јеротић, Душан Ковачевић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Петeр Хандке и многи други.

     Како би се наставила вишевековна клесарска традиција 1984. године основана је вајарска колонија „Беловодски пешчар“, 2010. године мозаичарска колонија „Младен Србиновић“ које су реализовале на десетине уметничких дела која красе Белу Воду и Крушевац, а да би се сва та традиција и уметничко наслеђе сачувало 2009. године, основан је и Музеј клесарства и вајарства Моравске школе.

     Бела Вода током читаве године поред Розете има још неколико познатих манифестација. Тако је 2008. године заживео Музичко сценски програм Моравски цароставник на моравској скели;

– 2011. покренут је програм посвећен уметности, вину и виноградарству под називом Јесеновање Поморавља, Левча и Темнића;

– 2018. године основан је и Тројички сабор „Традицијом против заборава“ као манифестација мозаичког типа на којој се додељују повеље части и хуманости;

– већ две деценије успешно се организује манифестација „Витешко надметање за часни Богојављенски крст“ која је по броју такмичара једна од најмасовнијих у Србији.

 

 

 

Predstavljanje KUD-a ĆUKOVAC, Veliki Šiljegovac

 

Mesna zajednica Veliki Šiljegovac

       Sa 2500 stanovnika Veliki Šiljegovac je među najvećim i najrazvijenijim selima u okolini Grada Kruševca.

       Veliki Šiljegovac ima sve sto je potrebno selu za normalno funkcionisanje meštana. Na prvom mestu je Osnovna škola Velizar Stankovic-Korcagin sa 433 učenika u čijem je sastavu i 11 područnih odeljenja. Tokom leta je renovirana Zdravstvena stanica i uređen je park u centru sela. Šiljegovac ima banku, poštu, tri apoteke, nekoliko veterinarskih ambulanti, veliki broj prodavnica prehrambene robe i poljoprivrednih apoteka.

U prostorijama Mesne zajednice, Mesne kancelarije i Prijemnoj kancelariji meštani mogu da dobiju lična dokumenta.

Kulturno-umetničko društvo Ćukovac svoje aktivnosti obavlja u sali Doma kulture gde priprema i prikazuje svoje programe. Iza KUD-a je višedecenijski rad i nastupi na brojnim manifestacijama u zemlji i inostranstvu.

U radu učestvuje sedamdesetak amatera raspoređenih u tri folklorne grupe: pevači, instrumentalisti i glumci-amateri.

     Zbog svega navedenog i još mnogo toga vredi doći i videti Veliki Šiljegovac.

 

 

Sve Nove Godine

    U noći između trinaestog na četrnaestog januara imali smo mogućnost da proslavimo dolazak nove pravoslavne, to jest julijanske godine, koja se u Srbiji zove još i Srpska Nova Godina. U Pravoslavnom kalendaru ovaj praznik vezujemo za Vasilevdan, koji je četrnaestog januara, dok se sam čin dočeka Nove godine ne pominje kao takav u kanonu. Ono što zapravo daje povoda za slavlje te noći je takozvano obrtanje kalendara, u ovom slučaju Julijanskog, i počinjanje ciklusa iznova. Obrtanje kalendara ne zvuči kao puno razloga za proslavu, ali zabeleženo je da je takvu proslavu čovek priređivao još od Vavilona , na samom početku ljudske civilizacije, maltene od trenutka kada je shvatio da planeta zemlja ima ciklus i formirao prve kalendare. 

    U našoj državi se slave dve Nove godine, standardna koja obeležava kraj gregorijanskog kalendara koji je u opštoj upotrebi, i julijanska Nova godina, iz starog kalendara koji je uspostavljen 45. godine pre nove ere za vreme vladavine Gaj Julija Cezara. U katoličkim zemljama julijanski kalendar se smenjuje gregorijanskim još u 15. veku dok je većina pravoslavnih zemalja zadržala stari kalendar sve do 20. veka i kada se standardizacija na kraju i desila, pravoslavna  crkva je zadržala kvoj kalendar po julijanskom modelu pa otud i naša vezanost za datum i proslavu. 

    Na svetu se trenutno slavi preko četrdeset datuma koji se po nekom kalendarskom ciklusu računaju kao Nove godine. Većina tih datuma je u mrtvu zimu kao naša dva ali to nije nužno, mnoge kulture svoje cikluse računaju od početka proleća, kao što su kineska nova godina ili indijska a neke se dešavaju i kasnije kao na primer Nova godine jevrejske zajednice koja se slavi na jesen. 

    Kako proslaviti novu godinu? Sa kovid predostrožnostima svakako, a što se običaja tiče preporučuje se dobar provod i blaga narav, jer kakvi na taj dan budemo takvo ponašanje će nas slediti cele naredne godine, baš kao i na Božić.

 

 

Sve Nove Godine

    U noći između trinaestog na četrnaestog januara imali smo mogućnost da proslavimo dolazak nove pravoslavne, to jest julijanske godine, koja se u Srbiji zove još i Srpska Nova Godina. U Pravoslavnom kalendaru ovaj praznik vezujemo za Vasilevdan, koji je četrnaestog januara, dok se sam čin dočeka Nove godine ne pominje kao takav u kanonu. Ono što zapravo daje povoda za slavlje te noći je takozvano obrtanje kalendara, u ovom slučaju Julijanskog, i počinjanje ciklusa iznova. Obrtanje kalendara ne zvuči kao puno razloga za proslavu, ali zabeleženo je da je takvu proslavu čovek priređivao još od Vavilona , na samom početku ljudske civilizacije, maltene od trenutka kada je shvatio da planeta zemlja ima ciklus i formirao prve kalendare. 

    U našoj državi se slave dve Nove godine, standardna koja obeležava kraj gregorijanskog kalendara koji je u opštoj upotrebi, i julijanska Nova godina, iz starog kalendara koji je uspostavljen 45. godine pre nove ere za vreme vladavine Gaj Julija Cezara. U katoličkim zemljama julijanski kalendar se smenjuje gregorijanskim još u 15. veku dok je većina pravoslavnih zemalja zadržala stari kalendar sve do 20. veka i kada se standardizacija na kraju i desila, pravoslavna  crkva je zadržala kvoj kalendar po julijanskom modelu pa otud i naša vezanost za datum i proslavu. 

    Na svetu se trenutno slavi preko četrdeset datuma koji se po nekom kalendarskom ciklusu računaju kao Nove godine. Većina tih datuma je u mrtvu zimu kao naša dva ali to nije nužno, mnoge kulture svoje cikluse računaju od početka proleća, kao što su kineska nova godina ili indijska a neke se dešavaju i kasnije kao na primer Nova godine jevrejske zajednice koja se slavi na jesen. 

    Kako proslaviti novu godinu? Sa kovid predostrožnostima svakako, a što se običaja tiče preporučuje se dobar provod i blaga narav, jer kakvi na taj dan budemo takvo ponašanje će nas slediti cele naredne godine, baš kao i na Božić.

 

 

Video snimak koncerta ISKRE HARMONIKA

 Uz novogodišnji koncert SVETA ZEMLJA u izvođenju vokalnog soliste Sanje Ivanović ,sa kojim smo kroz zvukove koji čuvaju od zaborava našu tradiciju, kulturu, običaje,na simboličan način zakoračili u pravoslavnu Novu godinu, danas vam Kulturni centar Kruševac poklanja koncert ISKRE HARMONIKA učenika Muzičke škole Stevan Hristić iz Kruševca u klasi  profesora Gorana Arsića.

Neka Vam Nova godina zaiskri zdravljem, dobrom energijom i radošću!

https://youtu.be/1gVVLN8TDqk

 

Slika Božića u Srbiji

U Srba je Božić verovatno najmilijii od svih praznika. Tada, po tradiciji, svaki član domaćinstva, koliko god da ih ima, ima svoju dužnost i ulogu koju revnosno ispunjava. Božić u moderno vreme i u ovom gradskom životu, bilo da je selo ili grad, je većini jedina sigurna prilika gde ćemo videti bližnje i tretirati bližnje kao bliske. Božić je trenutak kada ćemo zaustaviti sve naše brige i naše stresove da bismo posvetili vreme uživajući u porodici, razmišljajući o godini koja je prošla i slaveći godinu koja dolazi.

U pravoslavnim domovima širom Srbije, Božić se slavi naizgled isto, ali postoje stotine varijacija zavisno od toga kojem podneblju pripadamo, gde živimo ili čak šta gajjimo. Neke stvari su svima identične. Badnjak, to jest hrast. koji je na ovom podneblju sveta biljka od vajkada, je zajednički većini, već u Hercegovini imamo primere gde se badnjak zamenjuje drvetom cera ili šljivom. Druga stvar je položajnik, osoba koja je prijatelj porodice, koja donosi sreću u kuću, najavljuje radost i dobit u godini koja je upravo počela. Treća stvar je svinjče, obrok i životinja koji su tradicionalno vezani za Božićne praznike u toj meri da postoje poslovice koje pominju Božić i svinju. Prase za Božić ima puno imena zavisno podneblja, nekada je veselica, nekada je darovnica i u Srbiji, koja je svoju mnogovekovnu ishranu zasnivala na prasetini, ima poseban sakralni status. Ne samo da se mnogo jela, pa i Božićnih jela zasniva na prasetini, nego je postojao čitav ritual, tradicionalni, kako se iz pečenog božićnog praseta čitala budućnost, počinjalo se od lopatice i svaki pršljen je značio nešto, bilo da je novac, porodica, stoka ili rat.

Na ovaj sveti dan retko ko nije veseo, ali domaćin je na ponašanje morao obratiti pažnju. On je neko ko je predstavljao celo domaćinstvo, njegovo ponašanje je moralo biti stoičko, disciplinovano. Nije smeo da se ljuti da razdor u domaćinstvu ne bi traja cele godine, trebao bi biti umeren u piću i alkoholu, jer u kući sit domaćin znaći gladna stoka a u nekim krajevima, kao što su mlavski i homoljski domaći se ne bi zapertlavao ili opasavao i na Banji dan ili Božić da ne bi ostao prazne kese.

N.P.

2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates