Дан заљубљених

Поводом Дана заљубљених

Подсећање на

Вече љубавне поезије Горана Арсића,

песника и професора хармонике

 

Видео снимак вечери

10. фебруар - Међународни дан безбедности на интернету

Шта je дигитално насиље и како да га зауставимо?

(10 ствари које адолесценти и млади желе да знају o насиљу на интернету)

Šta je digitalno nasilje (cyberbullying)?

Nasilje na internetu je svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija.

Može se odvijati na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama i mobilnim telefonima. To je ponašanje koje se ponavlja i koje ima za cilj da uplaši, naljuti ili osramoti osobe koje su napadnute.

Primeri digitalnog nasilja su:

• širenje neistina ili objavljivanje sramotnih fotografija nekoga na društvenim mrežama

• slanje pretnji preko platforme za razmenu poruka

• lažno predstavljanje i slanje neprikladnih poruka drugima u tuđe ime.

Nasilje uživo i nasilje na internetu se često mogu dešavati uporedo. Međutim, nasilje na internetu ostavlja digitalni zapis koji može da posluži kao dokaz prilikom njegovog zaustavljanja.

 

10 najčešćih pitanja o digitalnom nasilju

1. Da li sam žrtva nasilja na internetu? Kako da razlikujem neslanu šalu od nasilja?

Svi prijatelji se međusobno šale i zadirkuju, te je ponekad teško reći da li se neko samo zabavlja ili pokušava da te povredi, pogotovo na internetu. Ponekad će uz šalu napisati i „samo se šalim“ ili „ne shvataj sve tako ozbiljno“.

Ako se osećaš povređeno ili misliš da se drugi smeju tebi umesto sa tobom, onda je šala otišla predaleko. Ako se to nastavi i nakon što si od osobe tražio/la da prestane sa takvim ponašanjem, i ako se i dalje osećaš uznemireno zbog toga, onda možemo da govorimo o nasilju.

Kada se nasilje dogodi na internetu, ono može da  pažnju velikog broja ljudi – tebi i poznatih i nepoznatih.

Gde god se nasilje dogodi, ne moraš da ga trpiš, već možeš da ga prijaviš i zaustaviš.

2. Koje su posledice digitalnog nasilja?

Kada iskusiš online nasilje,  možeš se osećati kao da te svi napadaju, čak i unutar tvog doma. Može da ti se čini kao da nema pomoći. Posledice mogu da traju dugo i da na različite načine utiču na osobu:

  • Mentalno - osećaj uznemirenosti, neprijatnosti, neadekvatnosti, ljutnje
  • Emocionalno - osećaj srama ili gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba pre uživala
  • Fizički - umor (gubitak sna) ili simptomi poput bolova u stomaku i glavobolje
  • U ekstremnim slučajevima, digitalno nasilje može čak dovesti do toga da osoba izvrši samoubistvo.

Digitalno nasilje može da utiče na nas na više načina. Međutim, ono se može prevazići i osoba može da povrati svoje samopouzdanje i zdravlje.

Dečak koristi mobilni telefon
 
UNICEF Srbija/2019/Pančić

3. Sa kim treba da razgovaram ako sam žrtva nasilja na internetu?

Ako misliš da si žrtva nasilja, prvi korak je da potražiš pomoć od osobe kojoj veruješ (roditelja, staratelja, bliskog člana porodice ili neke druge odrasle osobe). 

U školi se možeš obratiti pedagogu ili omiljenom nastavniku ili profesoru.

Ukoliko ne želiš da se obratiš osobi koju poznaješ, pozovi besplatan broj 19833 (Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu).

Ako se nasilje dešava na društvenoj mreži, blokiraj nasilnika i prijavi nasilje toj društvenoj mreži. Kompanije moraju da štite svoje korisnike.

Moglo bi biti od pomoći da sakupiš dokaze – poruke i slike koje dokazuju da si bio/la izložen/a nasilju.

Ukoliko si u neposrednoj opasnosti, kontaktiraj policiju ili drugu hitnu službu u Srbiji.

Pozovi besplatan broj 19833 i prijavi digitalno nasilje.

4. Doživljavam nasilje na internetu, ali se bojim da pričam sa roditeljima o tome. Kako da im kažem za svoj problem?

Ako si žrtva nasilja, razgovor sa odraslom osobom kojoj veruješ je prvi i najvažniji korak koji možeš da napraviš.

Razgovor sa roditeljima nije uvek lak. Ali postoje neke stvari koje ti mogu pomoći.

Izaberi vreme za razgovor kada znaš da imaš njihovu punu pažnju i objasni koliko je problem sa kojim se suočavaš ozbiljan. Tvoji roditelji možda ne poznaju digitalne tehnologije toliko dobro kao ti, pa ćeš morati da im detaljno objasniš šta se događa.

Oni možda neće odmah imati rešenje, ali će sigurno želeti da pomognu i probaće da, zajedno sa tobom, pronađu način da zaustave nasilje. Dve glave su uvek pametnije od jedne!

Ako još uvek ne znaš da li da se njima obratiš ili ne, razmisli da se obratiš drugim odraslim osobama kojima veruješ. Ima mnogo ljudi kojima je stalo do tebe i sigurno će želeti da ti pomognu.

5. Kako mogu da pomognem prijateljima da prijave nasilje, naročito ako se oni boje da ga sami prijave?

Svako može da postane žrtva digitalnog nasilja. Ako vidiš da se to događa nekome koga poznaješ, pokušaj da mu pružiš podršku.

Važno je da saslušaš svoje prijatelje. Zašto ne žele da prijave da su žrtve nasilja? Kako se osećaju? Objasni im da ne moraju zvanično da prijave nasilje, ali da je važno da razgovaraju sa nekim ko bi mogao da im pomogne.

Tvoji prijatelji bi mogli da se osećaju loše. Budi ljubazan/a i strpljiv/a prema njima. Pomozi im da razmisle šta bi mogli da kažu i kome. Ponudi se da pođeš sa njima ako odluče da prijave nasilje. Najbitnije je da ih podsetiš da si tu zbog njih i da želiš da im pomogneš.

Ako tvoji prijatelji i dalje ne žele da prijave nasilje, podrži ih u pronalaženju odrasle osobe kojoj možete da se poverite. Imajte na umu da u određenim situacijama posledice sajber-nasilja mogu da budu opasne po život.

Ako ništa ne preduzmeš, osoba se može osećati kao da su svi protiv njega/nje ili da nikoga nije briga. Tvoje reči mogu da naprave razliku.

UNICEF/2020

6. Internet mi omogućava pristup raznim informacijama, ali me i izlaže mogućem nasilju. Kako da zaustavimo nasilje, a da nastavimo da koristimo digitalne tehnologije?

Biti umrežen ima mnogo prednosti. Međutim, uvek postoji i rizik od kog treba da se zaštitiš.

Ako naiđeš na nasilje na internetu, možda ćeš poželeti da izbrišeš određene aplikacije ili ostaneš neko vreme van mreža da bi sebi dao/la vreme za oporavak. Ali odlazak sa interneta nije dugoročno rešenje. Nisi učinio/la ništa loše, pa zašto bi bio/la uskraćen/a? Možda čak na taj način šalješ nasilnicima pogrešnu poruku - ohrabruješ njihovo neprihvatljivo ponašanje.

Svi želimo da zaustavimo digitalno nasilje, što je i jedan od razloga zbog kog je prijavljivanje nasilja izuzetno važno. Ali stvaranje interneta koji želimo želimo, prevazilazi puko prijavljivanje nasilja.

Moramo da budemo pažljivi o onome što delimo ili kažemo u digitalnom prostoru, jer naše reči mogu naneti štetu drugima.

Moramo biti ljubazni jedni prema drugima i na mreži i u stvarnom životu. Svako od nas!

7. Kako da sprečim da neko zloupotrebi moje lične podatke na internetu?

Dobro razmisli pre nego što objaviš ili podeliš bilo šta na društvenim mrežama - jer to može ostati zauvek na internetu i neko može kasnije da zloupotrebi te podatke. Nemoj davati lične podatke kao što su adresa, telefonski broj ili ime škole.

Na većini društvenih mreža možeš da:

• kroz podešavanje postavki privatnosti naloga odabereš ko može da vidi tvoj profil, da ti šalje direktne poruke ili komentariše postove.

• prijaviš štetne komentare, poruke i fotografije i zatražiš njihovo uklanjanje.

• potpuno blokiraš ljude – neće moći da vide tvoj profil, niti da te ponovo kontaktiraju.

• odabereš da se komentari određenih ljudi pojavljuju samo njima.

• obrišeš postove na svom profilu ili da ih sakriješ od određenih ljudi.

Na većini društvenih mreža, osobe koje blokiraš neće dobiti obaveštenje da si to uradio/la.

Dobro razmisli pre nego što objaviš ili podeliš bilo šta na društvenim mrežama - jer to može da ostane zauvek na internetu.

8. Da li postoji kazna za digitalno nasilje?

Većina škola ozbiljno shvata nasilje na internetu i pokrenuće postupak protiv njega. Ako te drugi učenici vređaju ili maltretiraju u digitalnom prostoru, prijavi nasilje svojoj školi.

Ljudi koji su žrtve bilo kog oblika nasilja, uključujući ono koje se odigrava na internetu, imaju pravo na pravdu i da nasilnik odgovara za krivično delo.

Zakoni protiv nasilja, posebno digitalnog, su još uvek novina i ne postoje u svim državama. Zbog toga se mnoge zemlje oslanjaju na druge relevantne zakone, poput zakona protiv uznemiravanja, kako bi kažnjavali nasilje u digitalnom prostoru.

U nekim zemljama koje imaju posebne zakone o nasilju putem interneta, žrtve mogu da traže zaštitu, zabrane komunikaciju sa određenom osobom i, privremeno ili trajno, ograniče upotrebu elektronskih uređaja koje ta osoba koristi za vršenje nasilja.

Međutim, važno je zapamtiti da kažnjavanje nije uvek najefikasniji način za promenu ponašanja nasilnika. Često je bolje usredsrediti se na popravljanje štete i popravljanje odnosa.

Devojčice u drže telefon u ruci
 
UNICEF Srbija/2019/Pančić

9. Da li se tehnološke kompanije mogu smatrati odgovornim za digitalno nasilje?

Internet kompanije sve više obraćaju pažnju na digitalno nasilje. Mnoge od njih uvode načine kako da što bolje zaštite svoje korisnike kroz uvođenje novih alata, smernica i načina za prijavu nasilja na internetu.

Međutim, kompanije moraju da urade još više. Mnogi mladi ljudi svakodnevno doživljavaju digitalno nasilje, a neki se suočavaju sa ekstremnim oblicima zlostavljanja na internetu. 

Tehnološke kompanije imaju odgovornost da zaštite svoje korisnike, posebno decu i mlade.

Na svima nama je da ih smatramo odgovornima kada ne ispunjavaju svoje dužnosti.

10. Da li postoje onlajn alati za zaštitu dece i mladih od digitalnog nasilja?

Svaka društvena mreža nudi različite alate (pogledaj dole) koji omogućavaju korisnicima da ograniče ko može da komentariše, gleda objave ili ko može da postane njihov prijatelj ili pratilac. Mnogi od ovih alata uključuju jednostavne korake za blokiranje, isključivanje ili prijavljivanje digitalnog nasilja. Ohrabrujemo te da ih istražiš.

Kompanije koje stoje iza društvenih mreža takođe pružaju obrazovne alate i smernice za decu, roditelje i nastavnike kako bi se upoznali sa rizicima i načinima da budu sigurni onlajn.

Takođe, ti možeš da budeš prva linija odbrane od digitalnog nasilja. Razmisli o tome gde se nasilje dešava u tvojoj zajednici i na koji način možeš da pomogneš - podizanjem glasa, otkrivanjem nasilnika, kontaktiranjem odraslih osoba kojima veruješ ili širenjem svesti o tom problemu. Čak i jednostavan čin ljubaznosti može imati veliki uticaj.

Ako si zabrinut/a za svoju sigurnost ili nešto što ti se desilo na mreži, hitno razgovaraj sa odraslom osobom kojoj veruješ. Ili pozovi besplatan broj 19833 i anonimno porazgovaraj sa stručnim licem.

Подаци истраживања преузети уз сагласност са сајта UNICEF-а

СВЕТИ САВА- СЛАВА КЦК

Сечењем славског колача у Клубу КЦК, обележена је Слава Културног центра Крушевац- СВЕТИ САВА

1Slava2021 14 800x533 2Slava2021 57 800x533

3Slava2021 60 800x533 4Slava2021 26 800x533

СВЕТОСАВСКА НАГРАДА 2021.

Традиционално, Културни центар Крушевац, као трајни облик признања за највиша достигнућа у области културе, просвете и науке за Град Крушевац, додељује годишњу Светосавску награду.

Светосавска награда установљена је 2005. године и добитници су били истакнути појединци из области културе, новинарства или они   који се баве хуманитарним радом.

Награда се састоји од Светосавске повеље и новчаног дела, а биће уручена на Светосавској академији коју (ове године у знатно смањеном обиму због епидемиолошке ситуације) Културни центар организује у сарадњи са Епархијом крушевачком, под покровитељством Града Крушевца.

У складу са Конкурсом за доделу Светосавске награде, на састанку Савета одржаном 21.1.2021. одлучено је да овогодишњи добитник буде проф. др Радмила Максимовић.

 Проф. др Радмила Максимовић, рођена је 17. септембра 1954.године у Ади, општина Осијек. Гимназију је завршила у Апатину, а диплому Природно-математичког факултета на групи за хемију стекла је у Београду, где је и магистрирала. Затим је докторирала на Фармацеутском факултету у Београду на тему токсиколошке биохемије и добила звање клиничког биохемичара.

Била је запослена у лабораторијској служби Дома здравља у Крушевцу, где је обављала дужност шефа службе, са тог је места отишла у заслужену пензију. Проф.др Максимовић је од 2009. године била доцент на приватном Универзитету Аперион у Бања Луци, од 2012. године и доцент на Фармацеутско-здравственом факултету Травник, на којем обавља и дужности ванредног професора за биохемијску групу предмета, ради и као професор на Високој Хемијско-технолошкој школи у Крушевцу. Проф. др Радмила Максимовић иза себе има велики број објављених стручних публикација у земљи и иностранству и спољни је сарадник Медицинског факултета у Нишу и Медицинског факултета у Приштини. Написала је и објавила четири универзитетска уџбеника: Основи медицинске биохемије, Хемија у здравству, Клиничко-лабораторијска дијагностика и Клиничка биохемија.

Проф. др Рада Максимивић један је од оснивача Удружења за заштиту животне средине Расина, које је остварило веома запажене резултате из области екологије.

Радмила Максимовић се поред свих стручних обавеза бави и књижевним стваралаштвом, има издата три романа: Разговор са Павлом,  Низводно ВукомФреска, и Балкански мостови, затим сонетни венац Теби и роду свом и дечију представу Расинска бајка.

 Оснивач је ЖФК Напредак и Бриџ клуба у Крушевцу и члан је стручног штаба женске фудбалске репрезентације Србије за младе до 17 година.

Круном свог рада проф. др Рада Максимовић сматра покретање Парохијских спортских игара, за које је тада добила Благослов Владике нишког господина Иринеја, да у Крушевцу започну, а потом, да се ове игре прошире на цело Српство.

            
 Имајући у виду широк спектар активности којима се у континуитету успешно бави   Радмила Максимовић, а то су, да поновимо: наука, просветни рад,   спорт, књижевно стваралаштво, затим промоција екологије, ширење и неговање светосавља поштујући корене, породицу као институцију, традицију и национални идентитет, сматрамо да је овогодишња Светосавска награда отишла у праве руке.

Сматрамо, такође, да овогодишња добитница Светосавске награде, представља добар пример суграђанима (који је могу срести и видети врло често на обали Расине, на спортским теренима, или како вози бицикл улицама Крушевца) да нас заправо учи како треба активно живети, да се сопствено окружење може мењати на боље и да треба увек бити на светосавском путу.

                                       Чланови Савета за доделу Светосавске награде

                                       Виолета Капларевић, предс.Савета

                                       мр Александар Ерић

                                       Ђорђе Ковачевић

                                       Александра Парезановић

                                       Марија Урошевић

 

IZLOŽBA „MEĐUNARODNA UMETNIČKA KOLONIJA KRČEDIN – VIŠE OD UMETNOSTI“

Umetnička grupa ARTE postoji od 2007. godine kao udruženje umetnika, koji svoje stvaralaštvo ostvaruju u svim umetničkim oblastima, slikarstvu, vajarstvu, fotografiji, književnosti, muzici, pozorištu, filmu… Kao izdavač ARTE je objavilo više od 200 knjiga i publikacija. Organizovanje umetničkih programa i manifestacija, u zemlji, regionu, Evropi i svetu, zauzima značajno mesto među aktivnostima naše umetničke grupe.

„Međunarodna umetnička kolonija Krčedin“ osnovana je 2008. godine i jedan je od najznačajnijih poduhvata Umetničke grupe ARTE od osnivanja. U trinaest godina održavanja ove umetničke svetkovine u Domu porodice Jakšić u Krčedinu, boravilo je i stvaralo više od 600 slikara i vajara i preko hiljadu književnika, glumaca, muzičara, primenjenih umetnika…

Kao tekovina „Međunarodne umetničke kolonije Krčedin“ su i brojne kolonije koje su po krčedinskom receptu i uz angažovanje ARTE umetnika osnovane u Bazjašu i Temišvaru, u Rumuniji, u Vodnjanu i Puli, u Hrvatskoj, po mestima i gradovima u Mađarskoj, na Rtnju, u Topoli, u Pančevu… Umetnici sa krčedinske kolonije, u organizaciji Umetničke grupe ARTE,grupno i samostalno izlagali su u Parizu, Moskvi, Budimpešti, Milanu, Puli, Mariboru, Zagrebu, Banjaluci, Temišvaru, Skoplju, Pečuju i mnogim drugim gradovima.Zbog svega ovoga naša kolonija je „Više od umetnosti“, jer tih nedelju dana boravka u pitomom sremskom selu, donosi umetnicima sem upoznavanja i druženja i nove vidove saradnje i povezivanja koja ne ostaju nedorečena, već se razvijaju i realizuju, danima, mesecima i godinama nakon susreta u Krčedinu, kroz značajne umetničke projekte, proširujući i unapređujući sve vidove saradnje.

Izbor od 50 slika i 50 slikara koji su ih stvorili, za izložbu „Međunarodna umetnička kolonija Krčedin - Više od umetnosti“ koja se održava u organizaciji Legata Milića od Mačve u Kruševcu, je samo jedna od mnogobrojnih mogućih selekcija radova slikara sa krčedinske kolonije. Zaista je bilo teško ograničiti se na određeni broj i probrati radove, između svih vrednih stvaralaca koji su se trajno vezali za koloniju u Krčedinu. Ovaj izbor je prilika da se ovlaš upoznamo sa manjim delom slika i autora sa naše kolonije, ali i da proniknemo u bit krčedinske atmosfere i duha, u klice inspiracije koje umetnici dobijaju u Sremu. Imamo obavezu i da ostale slikare koji su stvarali na Međunarodnoj umetničkoj koloniji Krčedin predstavimo na budućim izložbama i prikažemo njihovo delo.

Saradnja Umetničke grupe ARTE i Legata Milića od Mačve u Kruševcu, je duga i plodonosna. Mnogi slikari naše umetničke grupe su izlagali u Kruševcu a književnici su predstavljali svoja nova dela. Ovom izložbom kojom zatvaramo ovu nesrećnu 2020. godinu, samo potvrđujemo tu našu saradnju i zajedničku veru u bolje dane u umetnosti i kulturi.

Miodrag Mića Jakšić

Glavni i odgovrni urednik Umetničke grupe ARTE

i Međunarodne umetničke kolonije Krčedin

 

 

 

Изложба Банета Јелића - ЗЛАТНО ДОБА

 

Видео снимак изложбе можете погледати на овом линку

https://youtu.be/_kHLgvrmSRI

 

БОГОЈАВЉЕНСКА ЛИТУРГИЈА У ШАВРАНУ-МЛАДИ ВИТЕЗОВИ СЕ ПОКЛОНИЛИ ПРЕД КРСТОМ ЧАСНИМ

У Шаврану, у цркви Покрова пресвете Богородице,јуче на један од највећих и најпоштованијих празника , одржана је литургија, а потом  , по спонтаном окупљању групе од око 40 пливача и пливање за ЧАСНИ КРСТ. Пливање није имало такмичарски карактер. Пливајући у малим групама,поштујући епидемиолошке мере, са вером у Бога , за здравље и напредак, ови млади витезови поклонили су се пред крстом часним.

 

 

BOGOJAVLJENSKA LITURGIJA U BELOJ VODI

            U Beloj Vodi, u crkvi Svete Trojice sa početkom  u 05:00 časova, u prisustvu meštana Bele Vode i okolnih sela održana je Bogojavljenska liturgija. Zbog visokog vodostaja Zapadne Morave i epidemiološke situacije plivanje za Časni Bogojavljenski krst na reci nije organizovano. S obzirom da bi ovo bila jubilarna godina održavanja manifestacije  "Viteško nadmetanje za Časni Bogojavljenski krst na Zapadnoj Moravi" i kako bi se održao kontinuitet organizovanja, Crkveni odbor Bele Vode i Mesna zajednica Bela Voda odlučili su da pobednički krst, donatora Miodraga Jevtića, ove godine dodele jednom od osnivača ove manifestacije, Milutinu Mališiću iz Bele Vode. Na kraju liturgije paroh Rade Radivojević uručio je Milutinu poklon Krst sa blagodarnicom za dve decenije izuzetnog angažovanja i učesća u ovoj manifestaciji. Nakon toga osvećena je voda na Velikoj kamenoj česmi u centru Bele Vode.

 

  

 

 

Представљање КУД-а РАТКО ЈОВАНОВИЋ, Бела Вода

Бела Вода се налази на левој обали реке Западне Мораве, смештена на четрнаестом километру од Лазаревог града Крушевца према Миличиној Љубостињи. По предању село је настало у време Kнеза Лазара, а назив добило по некадашњем врелу које је избијало у белим пенушавим млазевима на простору данашње Велике чесме.

     Музеј Клесарства и вајарства Моравске школе, Парк скулптура, Велика камена чесма, извори минералних вода, камен беловодски пешчар, родна земља погодна за гајење свих пољопривредних култура и лепоте природног богатства (храстови који су под заштитом Завода за заштиту споменика природе Србије, Специјални резерват природе Осредак и др.) издвајају Белу Воду од осталих села овог краја.

     Бела Вода има око 350 домаћинстава. Насеље има лепо уређен центар, два амфитеатра за културне програме, цркву, пошту, здравствену амбуланту, четворогодишњу школу, Народни дом, Дом културе, више продавница и угоститељских објеката, парохијску и сеоску библиотеку.

      Организован културно–уметнички живот у Белој Води започео је 1911. године оснивањем Месног одбора културне лиге, а потом оснивањем првог певачког друштва 11. маја 1924. године кога оснивају чланови Народне књижнице и читаонице, а 1930. године оснива се и друго певачко друштво „Бранко Радичевић“, као црквено. Она су бројала око 50 чланова који су певали у четири гласа и бавили се културно-уметничким животом у то време организовањем забава и позоришних представа. После ослобођења основано је културно–просветно друштво које је радило на остварењу разних уметничких програма. Као настављач претходних друштава 1984. године основано је Културно уметничко друштво „Ратко Јовановић“ са око стотину чланова и неколико секција. Оно се одржало до данас.

       Захваљујући културним и спортским радницима Беле Воде и Крушевца 1976. године заживеле су масовне Јулске игре, а настављене чувеном манифестацијом Беловодска розета. Од 1988. године заснована је и награда за изузетан допринос култури и уметности коју су у виду мале рукотворне камене розете до данас између осталих добили: Десанка Максимовић, Стеван Раичковић, Младен Србиновић, Милорад Павић, Амфилохије Радовић, Милован Данојлић, Емир Кустурица, Владета Јеротић, Душан Ковачевић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Петeр Хандке и многи други.

     Како би се наставила вишевековна клесарска традиција 1984. године основана је вајарска колонија „Беловодски пешчар“, 2010. године мозаичарска колонија „Младен Србиновић“ које су реализовале на десетине уметничких дела која красе Белу Воду и Крушевац, а да би се сва та традиција и уметничко наслеђе сачувало 2009. године, основан је и Музеј клесарства и вајарства Моравске школе.

     Бела Вода током читаве године поред Розете има још неколико познатих манифестација. Тако је 2008. године заживео Музичко сценски програм Моравски цароставник на моравској скели;

– 2011. покренут је програм посвећен уметности, вину и виноградарству под називом Јесеновање Поморавља, Левча и Темнића;

– 2018. године основан је и Тројички сабор „Традицијом против заборава“ као манифестација мозаичког типа на којој се додељују повеље части и хуманости;

– већ две деценије успешно се организује манифестација „Витешко надметање за часни Богојављенски крст“ која је по броју такмичара једна од најмасовнијих у Србији.

 

 

 

Predstavljanje KUD-a ĆUKOVAC, Veliki Šiljegovac

 

Mesna zajednica Veliki Šiljegovac

       Sa 2500 stanovnika Veliki Šiljegovac je među najvećim i najrazvijenijim selima u okolini Grada Kruševca.

       Veliki Šiljegovac ima sve sto je potrebno selu za normalno funkcionisanje meštana. Na prvom mestu je Osnovna škola Velizar Stankovic-Korcagin sa 433 učenika u čijem je sastavu i 11 područnih odeljenja. Tokom leta je renovirana Zdravstvena stanica i uređen je park u centru sela. Šiljegovac ima banku, poštu, tri apoteke, nekoliko veterinarskih ambulanti, veliki broj prodavnica prehrambene robe i poljoprivrednih apoteka.

U prostorijama Mesne zajednice, Mesne kancelarije i Prijemnoj kancelariji meštani mogu da dobiju lična dokumenta.

Kulturno-umetničko društvo Ćukovac svoje aktivnosti obavlja u sali Doma kulture gde priprema i prikazuje svoje programe. Iza KUD-a je višedecenijski rad i nastupi na brojnim manifestacijama u zemlji i inostranstvu.

U radu učestvuje sedamdesetak amatera raspoređenih u tri folklorne grupe: pevači, instrumentalisti i glumci-amateri.

     Zbog svega navedenog i još mnogo toga vredi doći i videti Veliki Šiljegovac.

 

 

Sve Nove Godine

    U noći između trinaestog na četrnaestog januara imali smo mogućnost da proslavimo dolazak nove pravoslavne, to jest julijanske godine, koja se u Srbiji zove još i Srpska Nova Godina. U Pravoslavnom kalendaru ovaj praznik vezujemo za Vasilevdan, koji je četrnaestog januara, dok se sam čin dočeka Nove godine ne pominje kao takav u kanonu. Ono što zapravo daje povoda za slavlje te noći je takozvano obrtanje kalendara, u ovom slučaju Julijanskog, i počinjanje ciklusa iznova. Obrtanje kalendara ne zvuči kao puno razloga za proslavu, ali zabeleženo je da je takvu proslavu čovek priređivao još od Vavilona , na samom početku ljudske civilizacije, maltene od trenutka kada je shvatio da planeta zemlja ima ciklus i formirao prve kalendare. 

    U našoj državi se slave dve Nove godine, standardna koja obeležava kraj gregorijanskog kalendara koji je u opštoj upotrebi, i julijanska Nova godina, iz starog kalendara koji je uspostavljen 45. godine pre nove ere za vreme vladavine Gaj Julija Cezara. U katoličkim zemljama julijanski kalendar se smenjuje gregorijanskim još u 15. veku dok je većina pravoslavnih zemalja zadržala stari kalendar sve do 20. veka i kada se standardizacija na kraju i desila, pravoslavna  crkva je zadržala kvoj kalendar po julijanskom modelu pa otud i naša vezanost za datum i proslavu. 

    Na svetu se trenutno slavi preko četrdeset datuma koji se po nekom kalendarskom ciklusu računaju kao Nove godine. Većina tih datuma je u mrtvu zimu kao naša dva ali to nije nužno, mnoge kulture svoje cikluse računaju od početka proleća, kao što su kineska nova godina ili indijska a neke se dešavaju i kasnije kao na primer Nova godine jevrejske zajednice koja se slavi na jesen. 

    Kako proslaviti novu godinu? Sa kovid predostrožnostima svakako, a što se običaja tiče preporučuje se dobar provod i blaga narav, jer kakvi na taj dan budemo takvo ponašanje će nas slediti cele naredne godine, baš kao i na Božić.

 

 
2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates