MASTER CLASS - PISANA FORMA 2020.

DRUGO MESTO

Miroslava Milovanović

Slobodan Bajić Paja

Novi Karlovci

                                        

      

Ne znam

Ne znam da li treba

Da držim dijetu,

Ili da se opustim

Kao pčela na cvetu,

Da pustim brige

Niz vetar da odu,

Pa da u hrani opet

Osetim slobodu.

Ne znam zašto auto ne mogu

Da vozim već sada,

Svi mi kažu:,,Još si mlada''.

Kočnica, kvačilo, gas,

A kada krenem čujem povike:

,,Bože, spasi sve nas''.

Ne znam zašto se ljudi pored

Svojih vlastitih imena

Vole da krste imenima raznim,

Pa međusobno pljušte nadimci

,,stoko'', ,,kretenu'', ,,idiote'',

Dođe mi da se pokrijem

Od sramote.

Ne znam da li je

Moja mama u pravu

Kada kaže da svakakvim

Glupostima punim glavu,

YOUTUBERI, CHALLENGE

I razni klipovi.

Lastiš, vije, žmurke ˗

Sad su samo mitovi.

Ne znam zašto

Postoje nesrećne ljubavi

I zašto me ne gleda

Onaj dečak plavi,

Kada ja samo u njega zurim,

I srce mi kuca sve jače i jače,

I onda počne da preskače,

A crvena boja pokrije mi lice,

Bar se tad ne vide moje bubuljice.

Ne znam u kom pravcu

Ovaj život ide,

Tabu tema nigde nema,

Sada svi sve vide,

Hiperaktivno, moderno,

Ničeg se ne stide.

Ne znam da li se nazire

Kraj ove pesme,

A reči iz mene naviru

Kao voda iz česme.

Ali, ograničena sam ja,

Sa lista dva,

A još mnogo stvari

NE ZNAM JA.

MASTER CLASS - PISANA FORMA

  • PISANA FORMA
    PRVA NAGRADA
    Haris Halibašić
    Živince BIH
     
     
    Ne znam
    I ne znam koji ga je đavo tjero
    Pa je baš pod jabuku sjeo
    I umjesto da legne i uživa
    Zanimalo ga je zašto se sve zbiva.
  •  
    I ne znam koji vrag baš tad dade
    Pa mu jabuka na glavu pade
    Možda je udarac toliko jak bio
    Pa se od njega odmah opametio.
     
    Tad mu brzo vijuge počeše da rade
    Pa prvi, drugi zakon dade
    Mislio je da će nam biti mila
    Zemljina teža i gravitaciona sila.
     
    I ne znam da li je tad mogao znati
    Da će fizika mnoge ukopati
    Da će zbog zemljinog ubrzanja
    Mnogo djece razred da ponavlja.
     
    Ne znam je li bio usamljen ili dokon
    Pa je želeo svjetski naklon
    Ili je Isak Njutn htio malo slave
    Da mu se dive, da ga veličaju i hvale
     
    Priznajem njegovu veličinu i djela
    Mada mi nikad nisu sjela
    Zbog njih mi u glavi zbrka
    A kontrolni najavljen pa me hvata frka.
     
    A onda mi na um pade ideja luda
    Zašto da ne vjerujem u čuda
    I ja bih pod jabuku mogao sjesti
    Možda će i mene po glavi oplesti.
     
    Možda ću i ja tad neku silu otkriti
    Titulom naučnika se okititi
    Pisati formule i zakone prave
    Možda i mene u one knjige stave.
     
    I dok tu jabuku da padne vrebam
    Ne znam da li ja to trebam
    Ne treba meni slava iz objesti
    Ako ipak padne, ja ću je pojesti.
     

MASTER CLASS - NAGRAĐENI RADOVI 2020.

NAGRAĐENI RADOVI IZ OBLASTI KARIKATURE I STRIPA

 

 

MASTER CLASS - Међународни фестивал хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА за младе до 18 година

 

Međunarodni festival humora i satire „Zlatna kaciga“ je manifestacija iz oblasti kulture čiji cilj je negovanje svih formi humorno-satiričnog stvaralaštva, karikature, stripa i pisane forme.

Pored konkursa za odrasle, Festival raspisuje i međunarodni konkurs za mlade do 18 godina. Кonkurs ima tri kategorije: karikaturu, strip i pisanu formu ( kratka priča, pesma, aforizam).

             Najveća motivacija i afirmacija mladih koji učestvuju na konkursu je upravo Master klas gde učesnici imaju prilike da se usavrše, steknu nova znanja o karikaturi i stripu naravno i da se upoznaju sa teorijskim znanjima iz oblasti komedije i satire, uvežbaju pisanje poezije i proze sa komičnim i satiričnim sadržajem uz pomoć stručnih predavača.

Опширније...

ČEKAJUĆI TEATAR 26

Pozdrav draga online publiko, odmah da Vam kažemo, nećemo danas pričati o maskama kako je najavljeno. To ćemo ostaviti za 28. novembar i Noć pozorišta, ali ovo danas jeste neka vrsta specijala, dvadeset šesti nedeljni članak, dakle ima već pola godine kako se pišemo i čitamo i hvala Vam na vašem odobravanju, potrudićemo se da vedrog duha pregazimo celu ovu krizu. No haj’mo preći na sam film jer je zapravo dobar.

Srećni dani (Schastlivye dni) 1991 u režiji Alekseja Balabanova

Ovo je prvi dugometražni Balabanov film iz koga se odmah videlo da je talentovan mladi umetnik sa snažnim izražajem i autentičnom poetikom. Film “Srećni dani” je adaptacija istoimene drame Semjuela Beketa ali je ujedno i mnogo više i mnogo manje od toga. Za početak, poznavalac Beketovog dela verovatno ne bi ni prepoznao dramu kroz film bez prethodnog predznanja, Balabanov uzima ovo delo i pridodaje mu druga dela iz Beketovog univerzuma (Kraj partije, Prva ljubav, Pregrubo za pozorište) stvarajući svet nalik svetu Marvel ili DC heroja gde možemo sresti likove raznih stripova u zajedničkoj fabuli. Pored samog Beketa, u filmu možemo iznaći uticaj još jednog velikog autora i gromade ruske književnosti, to je Danil Ivanovič Harms čiji se uticaj vidi u svakom Balabanovom filmu (Koliko se Tolstoj vidi u Tarkovskom a Ibzen u Bergmanu).

Balabanov, koliko god da je oduzeo spoljnih elemenata iz drame “Srećni dani”, suštinu je ostavio. U izvornom delu, jedva da imamo dva glumca od kojih je jedan centralan, zakopan na sred scene i polako tone, nemoćan da išta uradi do da pretresa svoj prošli život. U filmu centralni lik nema prošlost, samim tim nema šta ni da pretresa, on želi da je statičan ali mu tok radnje na daje mira te stalno beži, ali potonuće je svakako tu, duhovno, ne fizičko. U odnosu na Beketovu čistu apstrakciju apsurda, Balabanov film koketira sa socrealizmom i ruskom školom pričanja priče.

Sledeće nedelje napravićemo malu pauzu sa člankovima o filmu i stripu, vidimo se u decembru kada je idealno za ćebe i strip ili film.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

 

UMETNOST STRIPA

Umetnost Stripa Br. 9

Ovog puta Vas sa našim stripom vodimo u Japan. U pitanju je delo dvojce umetnika, pisca Kazuo Koike i crtača Goseki Kodžime. Prvi broj je objavljen 1970. godine i uticaj koji je izvršio na umetnike stripa i filma u poslednjih 50 godina ne može se pobrojati.

Usamnjeni vuk i Štene

Ovo je  istorijski strip o poznom Edo periodu (okvirno 1850-1870) sa samurajskom tematikom i pritom je objektivno remeg delo. Do sada u ovom članku nismo imali prilike da pričamo o stripu koji deli autorstvo, iako je to najčešći slučaj danas, na primeru ovog dela možemo videti kako to izgleda kada umetnici imaju poverenje i poštovanje jedan u drugoga a i talenat da iznesu svoju viziju. Sa jedne strane imamo pisca čije je poznavanje Japanske kulture, religije, istorije, tradicije, književnosti i filozofije zapanjujuć, koji pritom ima osećaja za dramski momenat da mu svaki dramaturg pozavidi a sa druge strane imamo crtača koji je ovim stripom napravio revoluciju u kadriranju, čiji crtež duboko ponire osećanja likova. Sve je crtano ugljenom i tušem, crtež je naizgled sirov a zapravo je duboko stilizovan. Surove slike savršeno transponuju surovu priču o svetu koji je razoren ratovima, bedom i glađu. Ispod tog vela surovosti krije se čista poezija, svedena haiku ali ništa manje poezija, atmosfera kojom ovaj strip odiše pruža magiju nalik bajci.

Sama priča počinje krajnje ikonografski. Samuraj, koji se zarad osvete odriče imena i časti da bi bio surovi ubica, vodi svog dvogodišnjeg sina sa sobom iz misije u misiju duž feudalnog Japana. Delo će se kasnije i proširivati i razvijati, u pitanju je višedecenijsko stvaralaštvo i sveukupno manga ima oko 9600 strana, što će radovati sve manga fanatike jer dovoljno je zanimljivo da se, ko ima vremena, može ga pročitati u jednom dahu. 


Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

 

 

 

47. MAНИФЕСТАЦИЈА ТАКМИЧЕЊА СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПОБЕДНИКА КУД РАСИНА ИЗ ВЕЛИКИХ КУПАЦА

              Сваког месеца представићемо Вам кроз културна, инфраструктурна, еколошка, образовна и пољопривредна улагања достигнућа МЗ на територији нашег града. Села крушевачког краја имају своју причу подједнако интересантну и за младе и старе.

              Богата култура, коју баштине Културно уметничка друштва у селима на територији града Kрушевца, готово пет деценија негује се кроз манифестацију ТАКМИЧЕЊЕ СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА. Кроз ову значајну манифестацију, ове недеље, представићемо вам житеље живописног села Купци, чији живот гравитира око реке Расине. Још од седамдесетих година, оснивањем Културно уметничког друштва Расина са преко стотину чланова свих генерација, љубитеља аматерске културе, који овај КУД окупља кроз рецитаторске, драмске, фолклорне, музичке, певачке и друге секције чува се и негује народна традиција.

 

                    Културно уметничко друштво Расина почело је са својим аматерским радом још давних 70-тих година. Име Расина добија по истоименој реци Расини која протиче кроз наше место. Друштво броји око 80 чланова.

                    Заступљене секције при КУД-у су: фолклорна, рецитаторска, музичка, певачка, и секција за очување народне традиције. У сарадњи са Радио Београдом снимљена је емисија Село весело и емисија Знање имање.

                    Најзначајнија манифестација КУД-а је Расино заиграј основана пре десет година и окупља велики број учесника из свих крајева наше земље. Чланови културно уметничког друштва сваке године учествују на разним манифестацијама како у земљи тако у иностранству и постижу завидне резултате.

 

 

 

 

 

 

47. MAНИФЕСТАЦИЈА ТАКМИЧЕЊА СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПОБЕДНИКА КУД РАСИНА ИЗ ВЕЛИКИХ КУПАЦА

               Сваког месеца представићемо Вам кроз културна, инфраструктурна, еколошка, образовна и пољопривредна улагања достигнућа МЗ на територији нашег града. села крушевачког краја имају своју причу подједнако интересантну и за младе и старе.

               Богата култура, коју баштине Културно уметничка друштва у селима на територији града крушевца, готово пет деценија негује се кроз манифестацију ТАКМИЧЕЊЕ СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА. Кроз ову значајну манифестацију, ове недеље, представићемо вам житеље живописног села Купци, чији живот гравитира око реке расине. Још од седамдесетих година, оснивањем Културно уметничког друштва Расина са преко стотину чланова свих генерација, љубитеља аматерске културе, који овај КУД окупља кроз рецитаторске, драмске, фолклорне, музичке, певачке и друге секције чува се и негује народна традиција.

 

                    Културно уметничко друштво Расина почело је са својим аматерским радом још давних 70-тих година. Име Расина добија по истоименој реци Расини која протиче кроз наше место. Друштво броји око 80 чланова.

                  Заступљене секције при КУД-у су: фолклорна, рецитаторска, музичка, певачка, и секција за очување народне традиције. У сарадњи са Радио Београдом снимљена је емисија Село весело и емисија Знање имање.

                  Најзначајнија манифестација КУД-а је Расино заиграј основана пре десет година и окупља велики број учесника из свих крајева наше земље. Чланови културно уметничког друштва сваке године учествују на разним манифестацијама како у земљи тако у иностранству и постижу завидне резултате.

 

 

 

 

 

 

2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates