MASTER CLASS - Међународни фестивал хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА за младе до 18 година

 

Međunarodni festival humora i satire „Zlatna kaciga“ je manifestacija iz oblasti kulture čiji cilj je negovanje svih formi humorno-satiričnog stvaralaštva, karikature, stripa i pisane forme.

Pored konkursa za odrasle, Festival raspisuje i međunarodni konkurs za mlade do 18 godina. Кonkurs ima tri kategorije: karikaturu, strip i pisanu formu ( kratka priča, pesma, aforizam).

             Najveća motivacija i afirmacija mladih koji učestvuju na konkursu je upravo Master klas gde učesnici imaju prilike da se usavrše, steknu nova znanja o karikaturi i stripu naravno i da se upoznaju sa teorijskim znanjima iz oblasti komedije i satire, uvežbaju pisanje poezije i proze sa komičnim i satiričnim sadržajem uz pomoć stručnih predavača.

Опширније...

ČEKAJUĆI TEATAR 26

Pozdrav draga online publiko, odmah da Vam kažemo, nećemo danas pričati o maskama kako je najavljeno. To ćemo ostaviti za 28. novembar i Noć pozorišta, ali ovo danas jeste neka vrsta specijala, dvadeset šesti nedeljni članak, dakle ima već pola godine kako se pišemo i čitamo i hvala Vam na vašem odobravanju, potrudićemo se da vedrog duha pregazimo celu ovu krizu. No haj’mo preći na sam film jer je zapravo dobar.

Srećni dani (Schastlivye dni) 1991 u režiji Alekseja Balabanova

Ovo je prvi dugometražni Balabanov film iz koga se odmah videlo da je talentovan mladi umetnik sa snažnim izražajem i autentičnom poetikom. Film “Srećni dani” je adaptacija istoimene drame Semjuela Beketa ali je ujedno i mnogo više i mnogo manje od toga. Za početak, poznavalac Beketovog dela verovatno ne bi ni prepoznao dramu kroz film bez prethodnog predznanja, Balabanov uzima ovo delo i pridodaje mu druga dela iz Beketovog univerzuma (Kraj partije, Prva ljubav, Pregrubo za pozorište) stvarajući svet nalik svetu Marvel ili DC heroja gde možemo sresti likove raznih stripova u zajedničkoj fabuli. Pored samog Beketa, u filmu možemo iznaći uticaj još jednog velikog autora i gromade ruske književnosti, to je Danil Ivanovič Harms čiji se uticaj vidi u svakom Balabanovom filmu (Koliko se Tolstoj vidi u Tarkovskom a Ibzen u Bergmanu).

Balabanov, koliko god da je oduzeo spoljnih elemenata iz drame “Srećni dani”, suštinu je ostavio. U izvornom delu, jedva da imamo dva glumca od kojih je jedan centralan, zakopan na sred scene i polako tone, nemoćan da išta uradi do da pretresa svoj prošli život. U filmu centralni lik nema prošlost, samim tim nema šta ni da pretresa, on želi da je statičan ali mu tok radnje na daje mira te stalno beži, ali potonuće je svakako tu, duhovno, ne fizičko. U odnosu na Beketovu čistu apstrakciju apsurda, Balabanov film koketira sa socrealizmom i ruskom školom pričanja priče.

Sledeće nedelje napravićemo malu pauzu sa člankovima o filmu i stripu, vidimo se u decembru kada je idealno za ćebe i strip ili film.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

 

UMETNOST STRIPA

Umetnost Stripa Br. 9

Ovog puta Vas sa našim stripom vodimo u Japan. U pitanju je delo dvojce umetnika, pisca Kazuo Koike i crtača Goseki Kodžime. Prvi broj je objavljen 1970. godine i uticaj koji je izvršio na umetnike stripa i filma u poslednjih 50 godina ne može se pobrojati.

Usamnjeni vuk i Štene

Ovo je  istorijski strip o poznom Edo periodu (okvirno 1850-1870) sa samurajskom tematikom i pritom je objektivno remeg delo. Do sada u ovom članku nismo imali prilike da pričamo o stripu koji deli autorstvo, iako je to najčešći slučaj danas, na primeru ovog dela možemo videti kako to izgleda kada umetnici imaju poverenje i poštovanje jedan u drugoga a i talenat da iznesu svoju viziju. Sa jedne strane imamo pisca čije je poznavanje Japanske kulture, religije, istorije, tradicije, književnosti i filozofije zapanjujuć, koji pritom ima osećaja za dramski momenat da mu svaki dramaturg pozavidi a sa druge strane imamo crtača koji je ovim stripom napravio revoluciju u kadriranju, čiji crtež duboko ponire osećanja likova. Sve je crtano ugljenom i tušem, crtež je naizgled sirov a zapravo je duboko stilizovan. Surove slike savršeno transponuju surovu priču o svetu koji je razoren ratovima, bedom i glađu. Ispod tog vela surovosti krije se čista poezija, svedena haiku ali ništa manje poezija, atmosfera kojom ovaj strip odiše pruža magiju nalik bajci.

Sama priča počinje krajnje ikonografski. Samuraj, koji se zarad osvete odriče imena i časti da bi bio surovi ubica, vodi svog dvogodišnjeg sina sa sobom iz misije u misiju duž feudalnog Japana. Delo će se kasnije i proširivati i razvijati, u pitanju je višedecenijsko stvaralaštvo i sveukupno manga ima oko 9600 strana, što će radovati sve manga fanatike jer dovoljno je zanimljivo da se, ko ima vremena, može ga pročitati u jednom dahu. 


Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

 

 

 

47. MAНИФЕСТАЦИЈА ТАКМИЧЕЊА СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПОБЕДНИКА КУД РАСИНА ИЗ ВЕЛИКИХ КУПАЦА

              Сваког месеца представићемо Вам кроз културна, инфраструктурна, еколошка, образовна и пољопривредна улагања достигнућа МЗ на територији нашег града. Села крушевачког краја имају своју причу подједнако интересантну и за младе и старе.

              Богата култура, коју баштине Културно уметничка друштва у селима на територији града Kрушевца, готово пет деценија негује се кроз манифестацију ТАКМИЧЕЊЕ СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА. Кроз ову значајну манифестацију, ове недеље, представићемо вам житеље живописног села Купци, чији живот гравитира око реке Расине. Још од седамдесетих година, оснивањем Културно уметничког друштва Расина са преко стотину чланова свих генерација, љубитеља аматерске културе, који овај КУД окупља кроз рецитаторске, драмске, фолклорне, музичке, певачке и друге секције чува се и негује народна традиција.

 

                    Културно уметничко друштво Расина почело је са својим аматерским радом још давних 70-тих година. Име Расина добија по истоименој реци Расини која протиче кроз наше место. Друштво броји око 80 чланова.

                    Заступљене секције при КУД-у су: фолклорна, рецитаторска, музичка, певачка, и секција за очување народне традиције. У сарадњи са Радио Београдом снимљена је емисија Село весело и емисија Знање имање.

                    Најзначајнија манифестација КУД-а је Расино заиграј основана пре десет година и окупља велики број учесника из свих крајева наше земље. Чланови културно уметничког друштва сваке године учествују на разним манифестацијама како у земљи тако у иностранству и постижу завидне резултате.

 

 

 

 

 

 

47. MAНИФЕСТАЦИЈА ТАКМИЧЕЊА СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПОБЕДНИКА КУД РАСИНА ИЗ ВЕЛИКИХ КУПАЦА

               Сваког месеца представићемо Вам кроз културна, инфраструктурна, еколошка, образовна и пољопривредна улагања достигнућа МЗ на територији нашег града. села крушевачког краја имају своју причу подједнако интересантну и за младе и старе.

               Богата култура, коју баштине Културно уметничка друштва у селима на територији града крушевца, готово пет деценија негује се кроз манифестацију ТАКМИЧЕЊЕ СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА. Кроз ову значајну манифестацију, ове недеље, представићемо вам житеље живописног села Купци, чији живот гравитира око реке расине. Још од седамдесетих година, оснивањем Културно уметничког друштва Расина са преко стотину чланова свих генерација, љубитеља аматерске културе, који овај КУД окупља кроз рецитаторске, драмске, фолклорне, музичке, певачке и друге секције чува се и негује народна традиција.

 

                    Културно уметничко друштво Расина почело је са својим аматерским радом још давних 70-тих година. Име Расина добија по истоименој реци Расини која протиче кроз наше место. Друштво броји око 80 чланова.

                  Заступљене секције при КУД-у су: фолклорна, рецитаторска, музичка, певачка, и секција за очување народне традиције. У сарадњи са Радио Београдом снимљена је емисија Село весело и емисија Знање имање.

                  Најзначајнија манифестација КУД-а је Расино заиграј основана пре десет година и окупља велики број учесника из свих крајева наше земље. Чланови културно уметничког друштва сваке године учествују на разним манифестацијама како у земљи тако у иностранству и постижу завидне резултате.

 

 

 

 

 

 

ČEKAJUĆI TEATAR 25

Pozdrav draga online publiko. Danas imamo pravu poslasticu za vas, film rađen po egzistencijalističnoj meta drami. Zvuči komplikovano ali zapravo nije, pa hajde da raščlanimo taj pojam. Reč „meta“ potiče iz grčkog jezika i danas ima dve primene, jedna je iz filozofije i znači početak, ono što je došlo prvo, iz čega nešto potiče (staro ime za filozofiju je odličan primer: metafizika, dakle što dolazi pre zakona prirode). Druga primena ove reči je iz modernog govora i tiče se umetnosti, delo za koje se kaže da ima meta elemente je delo koje je svesno samo sebe i poziva se na samo sebe, istražuje se i analizira. Egzistencijalizam je termin iz filozofije koji se preneo na umetnost, u pitanju je grana filozofije koje se bavi unutrašnjim aspektima postojanja čoveka i njegovoj nemogućnosti da svoje unutrašnje svetove prilagodi realnosti koju nazivamo objektivnom. Ovo raščlanjivanje pojmova je, naravno, površno i ukratko, no ovo je sasvim dovoljno da priđemo našem filmu sa razumevanjem.

Rozenkrantc i Gilderstin su mrtvi (Rosencrantz & Guildenstern Are Dead) 1990 u režiji Toma Stoparda

Film rađen po istoimenoj drami prvi put izvođenoj 1966. godine. Dramu je napisao isti čovek koji je kasnije i režirao film, Tom Stopard. Kao izgovor da sam stavlja delo na veliki ekran, citiraćemo samog autora: „Niko drugi bolje nije mogao da pokaže nepoštovanje prema ovom delu nego ja.“

Poznavalac pozorišta i drame lako će prepoznati imena iz naslova, to su periferni likovi iz Šekspirovog dela „Hamlet“ koji tragično ginu igrom sudbine. Celo ovo delo baš je posvećeno njima ili još bolje reći njihovoj smrti, dok čekaju da se radnja Hamleta odigra i zauvek izbriše njihovo postojanje. Svet ovog filma nije realnost ali podjednako surov i tragičan. Rozenkrantc i Gilderstin su zarobljenici Šekspirove drame, zanavek pasivni u toj igri, okrenuti sami sebi i svojim tautološkim dilemama.

Ovo delo se samo nadovezuje na istoriju drame, pitanja koja su ovde postavljana već su načeta kod dramskih pisaca kao što su Beket ili Pirandelo ali više o njima kada za to nađemo prikladan film.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

 

UMETNOST STRIPA br. 8

Br 8.

Danas ćemo pričati o autoru koji je jako cenjen, naročito na teritoriji SAD-a. Ime Vila Ajsnera poznavalac stripa ponajviše će prepoznati po prestižnoj nagradi, Eisner award, koja se dodeljuje za doprinos strip umetnosti a razloga za ovakvu počast bilo je dosta.

Najpoznatije delo koje je Ajsner ostavio iza sebe definitivno jeste “Spirit”, nastao 1940. godine, još u zlatno doba američkog stripa, čiji se nastavci i dalje pišu i objavljuju, 15 godina posle smrti autora. “Spirit“ je svojoj suštini krimi akcioni strip, napravljen da preuzme slavu „Betmena“ Boba Kejna koji je nastao par godina ranije, nikada nije imao problem da u sebi sadrži i druge žanrove kao što su komedija, romansa i horor i ta raznolikost učinila je da strip pored svoje popularnosti dobije i kultni status.

Ono zbog čega je Ajsner ponajviše zadužio istoriju umetnosti je njegov trud da postavi strip gde mu je mesto, rame uz rame sa vrhunskim umetnostima. Termin grafička novela potiče baš od Ajsnera, to je njegov koncept stripa čija je struktura jako slična strukturi jednog romana, sa početkom sredinom i naročito krajem, za razliku od klasične forme stripa koji može izlaziti u nastavcima u nedogled, kao Šeherezadine priče. Iako su takva dela već viđena po Evropi, termin i popularizacija čisto su Ajsnerovi, njegovo remek-delo „Ugovor sa bogom“ iz 1979. utemeljilo je grafičku novelu među najcenenije strip forme 21. veka.

A nama, koji izučavamo strip kao nauku, u želji da ga stvaramo i približimo široj publici, Ajsner je najznačajniji zbog svog teorijskog rada na stripu. Njegova knjiga „Strip i sekvencijalna umetnost“ (naslov jako sličan naslovu ovog našeg nedeljnog članka, verovatno iz istih motiva, da pokažemo da strip i jeste umetnost) jedno je od primarnih štiva za svakog ko se ozbiljno bavi ovom izražajnom formom.

Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević

 

 

2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates