МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2012
Пету годину заредом, на Западној Морави у селу Бела Вода, 09.09.2012. године, реализована је јединствена песничко-културна манифестација *МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК* чији је идејни творац Др Велибор Лазаревић, а коју заједнички организују Културни центар Крушевац, Вукова задужбина, КУД Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода.
На манифестацији, која Мораву претвара у сцену, учествовали су песници: Јован Михајило из Новог Сада, Љубица Вуков Давчик из Суботице, Светлана Биорац-Матић и Србобран Матић из Алексинца, Слободан Ивановић и Лјиљана Ивановић из Параћина, Милица Марковић, Радошин Зајић и Милош Милошевић Шика из Трстеника и Љубодраг Обрадовић, Никола Стојановић, Мића Живановић, Томислав Симић и Братислав Спасојевић из Крушевца.
Наравно, поред песника ту су били и врсни музичари из Средње музичке школе из Крушевца Душан Сврзић и Душан Драгутиновућ и певачи из Драгова Александар Исаиловић и Будимир Богдановић , тако да је програм био оригиналан, свеобухватан и непоновљив... Па изволите, погледајте детаље, прочитајте синопсос који су написали др Велибор Лазаревић и Љубодраг Обрадовић и уживајте...
На манифестацији, која Мораву претвара у сцену, учествовали су песници: Јован Михајило из Новог Сада, Љубица Вуков Давчик из Суботице, Светлана Биорац-Матић и Србобран Матић из Алексинца, Слободан Ивановић и Лјиљана Ивановић из Параћина, Милица Марковић, Радошин Зајић и Милош Милошевић Шика из Трстеника и Љубодраг Обрадовић, Никола Стојановић, Мића Живановић, Томислав Симић и Братислав Спасојевић из Крушевца.
Наравно, поред песника ту су били и врсни музичари из Средње музичке школе из Крушевца Душан Сврзић и Душан Драгутиновућ и певачи из Драгова Александар Исаиловић и Будимир Богдановић , тако да је програм био оригиналан, свеобухватан и непоновљив... Па изволите, погледајте детаље, прочитајте синопсос који су написали др Велибор Лазаревић и Љубодраг Обрадовић и уживајте...
За почетак венчање воде... на Беловодској чесми ...
Никола Стојановић
Милица Марковић
Јован Михајило
Љубица Вуков-Давчик
Слободан Ивановић
Светлана Биорац-Матић
А дечак из Беле Воде је уз помоћ Љубодрага Обрадовића и Јована Михајила
закитио крст на Беловодској чесми
Љубодраг Обрадовић и Јован Михајилo помажу дечаку из Беле Воде да
закити крст на Беловодској чесми
Љубодраг Обрадовић и Јован Михајило (са десна)
Заједничка слика за историју манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК
А затим одлазак на Мораву и Беловодску скелу....
Љубодраг Обрадовић:
Поштовани пријатељи, Велика је част поздравити Вас овде на Морави, у срцу Србије, у Белој Води, која је изнедрила вредне вајаре који сјај Беловодске Розете проносе широм света. Надам се да ће сјај поезије и музике који ће вечерас отпливати низ Мораву у свет, имати исту судбину и да ће се све лепоте овог поднебља показати онаквима какве и јесу, величанствене...
У то име поздрављам Вас у име организатора манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК: Вукове задужбине, КУД-а Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, као и у име Културног центра Крушевац који се заједнички труде већ пет година заредом да лепоту овог тренутка идиле на Морави сачувају за вечност.. Добродошли!
Јер, *Оно што је Сена за Француску, Волга за Русију, Мисисипи за Америку, Нил за Египат, Жута река за Кину, Амазон за Бразил, Еуфрат и Тигар за арапске земље, Ганг за Индију - то је за Србе и Србију Морава*.
*Те реке Као да су одређивале судбину народа који су живели на њиховим обалама па су, отуда, и најприсутније и у њиховом животу и у њиховим књижевностима. По њима (њиховим именима) препознајемо и земље којима теку и народе који око њих настају и опстајавају. И, ето у томе обистињења Хераклитове мисли да "од земље постаје вода а од воде душа". Баш због те земље, због те воде и због те душе и Морава је најопеванија река у српској књижевности, па Вук Караџић, с правом, вели да су "Срби готово сваку већу воду називали Моравом". Душа српског народа је опијена Моравом, а благородна нарав и дух Мораве одувек су били шири и већи од њеног земљописног шара.*
Ове речи, које тако једноставно казују суштину значаја Мораве за Србију, записао је др Велибор Лазаревић, идејни творац ове манифестације, у својој јединственој антологији *Играли се коњи врани* још 1991. године. Сви ми, вечерас овде присутни, потрудићемо се да у тај мозаик о Морави додамо бар један мали камичак из наших душа, макар то био онај срећни белутак који ће о Белој води упамтити све бајке... И ову вечерашњу...
У то име поздрављам Вас у име организатора манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК: Вукове задужбине, КУД-а Ратко Јовановић и МЗ Бела Вода, као и у име Културног центра Крушевац који се заједнички труде већ пет година заредом да лепоту овог тренутка идиле на Морави сачувају за вечност.. Добродошли!
Јер, *Оно што је Сена за Француску, Волга за Русију, Мисисипи за Америку, Нил за Египат, Жута река за Кину, Амазон за Бразил, Еуфрат и Тигар за арапске земље, Ганг за Индију - то је за Србе и Србију Морава*.
*Те реке Као да су одређивале судбину народа који су живели на њиховим обалама па су, отуда, и најприсутније и у њиховом животу и у њиховим књижевностима. По њима (њиховим именима) препознајемо и земље којима теку и народе који око њих настају и опстајавају. И, ето у томе обистињења Хераклитове мисли да "од земље постаје вода а од воде душа". Баш због те земље, због те воде и због те душе и Морава је најопеванија река у српској књижевности, па Вук Караџић, с правом, вели да су "Срби готово сваку већу воду називали Моравом". Душа српског народа је опијена Моравом, а благородна нарав и дух Мораве одувек су били шири и већи од њеног земљописног шара.*
Ове речи, које тако једноставно казују суштину значаја Мораве за Србију, записао је др Велибор Лазаревић, идејни творац ове манифестације, у својој јединственој антологији *Играли се коњи врани* још 1991. године. Сви ми, вечерас овде присутни, потрудићемо се да у тај мозаик о Морави додамо бар један мали камичак из наших душа, макар то био онај срећни белутак који ће о Белој води упамтити све бајке... И ову вечерашњу...
Љубодраг Обрадовић
Вера, Нада и Љубав воде нас кроз живот. А др Велибор Лазаревић повешће вас кроз ритуал слања те универзалне поруке Моравом у свет. У томе ће му помоћи мр Јован Михајило и Љубица Вуков Давчик, песници из Новог Сада и Суботице, који су се надавно венчали у цркви испод Динаре и чланови КУД-а Ратко Јовановић из Беле Воде.
ВЕЛИБОР ЛАЗАРЕВИЋ: СЛАЊЕ ПОРУКЕ СВЕТУ
ВЕНАЦ ЉУБАВИ: мр Јован Михајило и Љубица Вуков Давчик
Јован Михајило и Љубица Вуков-Давчик
Љубица Вуков-Давчик и Јован Михајило
Љубодраг Обрадовић
Мораво шира од свих женских бедара,
замамнија од душе младог песника,
гргољива као љубав тринаестогодишњака...
:::::::::::::::::
Родно ми село будиш и успављујеш
Сељака у њуму неизвесношћу подхрањујеш...
Мораво, крадисанко, враћања мојих жедних, ИЗВОРУ!
замамнија од душе младог песника,
гргољива као љубав тринаестогодишњака...
:::::::::::::::::
Родно ми село будиш и успављујеш
Сељака у њуму неизвесношћу подхрањујеш...
Мораво, крадисанко, враћања мојих жедних, ИЗВОРУ!
И не само због ових стихова, (који су објављени у јединственој антологији *Играли се коњи врани* др Велибора Лазаревића, још 1991. године), већ и због свеукупног прозног стваралштва (које је тако поетско) ја ћу се усудити да Гордану Влаховић назовем поетесом, премда је познаваоци књижевности сврставају у најзначјније прозне писце Србије... Гордана ће нам изговорити своју беседу о води... и тако свој белутак уградити у кулу о МОРАВИ... Гордана Влаховић...
Гордана Влаховић: Беседа о Морави
Солиста на хармоници Сврзић Душан
Светлана Биорац-Матић
Србобран Матић
Слободан Ивановић
Љиљана Ивановић
ЉУБА: Управо смо чули солисту на хармоници Сврзић Душана, а затим и песнике Светлану Биорац-Матић и Србобрана Матића из Алексинца и Слободана и Љиљане Ивановић из Параћина, које осим поезије спаја и Брак. Па сада нека ми неко каже да поезија није друга реч за љубав. Зар већ поменути брак између Јована и Љубице, као и песника Светлане и Србе и Слободана и Љиљане нису универзални доказ да поезија тако издашно даје подршку љубави. А сигуран сам да важи и обрнуто правило, без љубави нема ни поезије.
У наставку ћемо чути још једног солисту на хармоници Душана Драгутиновића, а затим песнике: Милицу Марковић и Радошина Зајића из Трстеника и Николу Стојановића из Крушевца а затим и вокалне солисте из Драгова: Александра Исаловића и Будимира Богдановића.
У наставку ћемо чути још једног солисту на хармоници Душана Драгутиновића, а затим песнике: Милицу Марковић и Радошина Зајића из Трстеника и Николу Стојановића из Крушевца а затим и вокалне солисте из Драгова: Александра Исаловића и Будимира Богдановића.
Душана Драгутиновић
Милица Марковић
Радошин Зајић
Никола Стојановић
Александар Исаловић и Будимир Богдановић
Александар Исаловић и Будимир Богдановић
Мића Живановић
Томислав Симић
Братислав Спасојевић
Душан Сврзић и Душан Драгутиновић
Милош Милошевић Шика
Милош Милошевић Шика
Љубодраг Обрадовић
СВЕТЛОСТ
Промичу,
деца, жене и људи!
Исто их сунце пржи
и зноји довека...
Изглед вара...
Бежеод својих мисли...
Губе разум,
савест,
живот...
То се увек зна!
Будућност чека,
човека.
Нестају птице,
певајући.
Мрави исконски
клизе дамарима.
Далеко је слобода...
Вир у матици,
камен неисклесан,
у машти.
Далеко је светлост.
Изглед вара,
разум бледи,
коса седи,
а срце се једи.
Промичу,
искре у пепео,
занос у дим.
Вирови дубоки,
све потопе.
Морава све односи.
Са њом отичу
и деца и жене и људи...
У светлост...
© Љубодраг Обрадовић
ЉУБА: Поштовани посетиоци, готово на самом крају ове надам се оригиналне и лепе поетско-музичке вечери чули сте и поезију Мирослава Миће Живановића, Томислава Симића, Братислава Спасојевића, Милоша Милошевића Шике и наравно моју...
Поштовани пријатељи, како све лети – дани, године, живот! Пролете зачас и ова бајка на Морави названа МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК! Али ми смо свој белутак уградили у кулу која ће трајати. Та кула зове се Морава и она ће трајати вечно. Обеловодило се!
Зато ће наши певачи из Драгова Александар Исаиловић и Будимир Богдановић, који су својом песмом улепшали ово идилично вече, за сам крај отпевати песму о Морави, са којом ће низ Мораву отпловити јединствена жеља свих нас - ШУМИ, ШУМИ ОЈ МОРАВО!
Поштовани пријатељи, како све лети – дани, године, живот! Пролете зачас и ова бајка на Морави названа МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК! Али ми смо свој белутак уградили у кулу која ће трајати. Та кула зове се Морава и она ће трајати вечно. Обеловодило се!
Зато ће наши певачи из Драгова Александар Исаиловић и Будимир Богдановић, који су својом песмом улепшали ово идилично вече, за сам крај отпевати песму о Морави, са којом ће низ Мораву отпловити јединствена жеља свих нас - ШУМИ, ШУМИ ОЈ МОРАВО!
Певачи из Драгова Александар Исаиловић и Будимир Богдановић
ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!