ДИРЕКТОРИ КЦК

ДИРЕКТОРИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ
ОД ОСНИВАЊА 1992. ДО ДАНАС

КОРЕНЕ НЕ ВАЉА ЗАБОРАВЉАТИ!

Радоје Савић
Завршио факултет Политичких наука у Београду. Студирао социологију културе на магистарским студијама. Радио као директор Основне школе у Жабару, као директор Дома омладине у два мандата и директор КЦК у два наврата. Деведесетих година прошлог века водио Фонд за културу и физичку културу Општине Крушевац.

Један од утемељивача програмског профила Дома омладине и Културног центра. Оснивач је првог Културног лета у Крушевцу и носилац идеје стварања Културног центра. Један је од оснивача Међународног фестивал хумора и сатире Златна кацига. Добитник је више награда и признања. Најзначајније награде - Годишња награда града Крушевца за културу док је водио Дом омладине, Златна значка КПЗ Србије и награда *18 фебруар* Културног центра Крушевац.

Радоје Савић је тренутно - руководилац ПЈ за програмску делатност и главни и одговорни уредник КЦК и уредник фестивала КЦК.
Славољуб Ћосић

Славољуб Ћосић роћен је у Сталаћу, општина Ћићевац. Гимназију је завршио у Крушевцу, а Философски факултет у Београду.

По завршетку студија радио је као профессор у Техничком и Економском школском центру, и од тада живи у Крушевцу.

Директор предузећа "Крушевац филм" био је од 1978. до 1991. године. У то време филмске представе приказивале су се у три биоскопске сале: Крушевац, Европа и Дома синдиката.

У том периоду све пројекције биле су веома посећене јер је то било још увек време гледаности филмова, посебно домаће производње. Крушевац је тада годишње имао преко 650 хиљада гледалаца. Најгледанији филм, до данас у Крушевцу је "Тесна кожа", са преко 42 хиљаде гледалаца. "Крушевац филм" имао је тада 28 запослених, а предузеће се финансирало из сопствених прихода.

Славољуб Ћосић обављао је више друштвених функција, међу којима: председник Секције за културу ССРН, председник жирија за доделу годишње награде у култури СИЗ-а културе Крушевац, члан Савета Слободишта и друге.

Крушевац филм" и Дом омладине формирају 1991. године нову организацију у култури Културни центар Крушевац, а Ћосић је најпре директор ове установе у оснивању, а затим уредник филмског програма.

У Народном музеју радио од 1994. године, све до одласка у пензију 2008. године.

Радмила Јовановић уручује награду писцу химне фестивала
Драгану Алексићу 1994. године

Радмила Јовановић, директор Културног центра Крушевац je запажена по томе што су у време њеног мандата ударени темељи фестивалу *ЗЛАТНА КАЦИГА*, који траје до данашњих дана... Наравно има Рада и других заслуга, али о томе кад достави биографију...
Јелена Протић - Петронијевић

Рођена 4. маја 1963. године у Крушевцу, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности.

Објавила до сада пет књига поезије, више интервјуа са вредним и занимљивим људима, објављује књижевне и путописне текстове. Радила као секретар и главни уредник часописа Багдала и као директор Културног центра Крушевац (2000-2006). Сада је уредник књижевног програма у Културном центру у Крушевцу и часописа Путеви културе, била члан жирија Међународног фестивала Златна кацига за 2006, у име домаћина. Објављује књижевне критике, интервјуе, поезију, путописе... у часописима “Књижевни магазин из Београда, Повеља из Краљева, Путеви културе, Град, Православна вера и живот из Крушевца, Ков из Вршца...

Поред књига поезије Дани (Багдала, Крушевац,1987), Благодет промене (Универзитетска ријеч, Никшић,1992), Искушавање (Рад,Београд, 1995), Чудо у Лазарици (Црква Лазарица, Крушевац, 1999), објавила и двојезичну књигу Боје Византије (на српском и грчком, Црква Лазарица, Крушевац, 2006) под покровитељством Министарства за дијаспору Републике Србије. Ова књига на два језика имала је представљања у Крушевцу, Београду (Министарство за дијаспору), Солуну (Конзулат Републике Србије), Атини (Амбасада Републике Србије)...

Вреди поменути интервјуе са Њ.Светошћу Патријархом Павлом, Радованом Биговићем, Владетом Јеротићем, Владиком Иринејом Нишким, ректором Богословије у Призрену- Милутином Тимотијевићем, са оцем Јованом из Зочишта, оцем Јованом из Лепенца, са мати Иларијом из Покајнице... Са књижевницима Светланом Велмар Јанковић, Весном Крмпотић, Љубом Симовићем, Младеном Марковим, Михајлом Пантићем, Бранком В. Радичевићем, Милованом Данојлићем, Слободаном Ракитићем, Лјубицом Милетић, Миланом Комненићем... Са балеринама , плесачима, музичарима, сликарима (Анђела Конзоли из Италије), мултимедијалним уметницима (група Ћутук)... Води Поетски театар-радионицу за креативно писање у Културном центру у Крушевцу.

Лидија Јевремовић
Лидија Јевремовић је била директор Културног центра у периоду од 2006. до 2008. године, а истовремено је била ангажована на неколико других послова: предавала је соло певање у Музичкој школи „Стеван Христић“ у Крушевцу, водила дечји хор у Културном центру, радила са етногрупом „Бела вила“ и организовала бројне музичке програме.

Лидија Јевремовић се музиком бави читавог живота. Певала је у познатој акустичарској групи „Живот“, КУД-у „14. октобар“, певала као солиста, али је тек у 35. години живота уписала Музичку академију, у класи професорке Радмиле Бакочевић. Недавно је одбранила магистарски рад са оценом 10, а спрема се да упише и докторску дисертацију.

- Прве музичке кораке сам направила захваљујући Мирјани Радмановац, која је за Крушевац била исто што и Даринка Матић-Маровић за Београд. Уочила је мој таленат за певање и трудила се да га развије. У животу сам имала разна интересовања, мало сам шетала, али на крају сам се потпуно посветила музици. Десет година сам радила као службеница у „Инвестбанци“, а онда сам одлучила да упишем соло певање на Музичкој академији. Препоручили су ми професорку Радмилу Бакочевић, која је, када ме је чула, рекла: „Стојим иза ваше каријере без обзира шта одлучите!“ - прича Лидија Јевремовић.

- Остварила сам свој сан да се бавим музиком и да од ње живим, мада мислим да не бих била срећна да сам се у животу бавила само певањем. Кроз педагошки рад умножава се дар, а ја се трудим да помогнем талентима којих у Крушевцу има - уверава нас Лидија.
Извор Блиц - С. Миленковић 11.07.2008.
Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић је рођен 1954. године у Треботину, где и данас живи. Завршио Економски факултет у Нишу. Радио у Крушевац Промету, ТП Крушевцу, Пореској управи Србије - филијала у Крушевцу. Био је директор Културног центра Крушевац од 2008 - 2012. године.

Подпредседник је КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, где и данас учествује у креирању, уређивању и извођењу програма. Идејни је творац фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - *ФЕДРАРО* и Сусрета Песника у Треботину - *СУПЕС*.

Објавио је четири књиге поезије *ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ*, *ЖИВЕТИ СЛОБОДНО*, *МИРИС БОЖУРА* и *БОГИЊА*. Песме су му превођене на енглески, шведски, немачки, италијански и бугарски и објављиване у бројним часописима и заједничким књигама у земљи и иностранству, као и на бројним интернет порталима...

Власник је и уредник сајтовапоезија.срб и www.poezijascg.com (као и сајтова који су из ПоезијеСЦГ проистекли: www.poezija.rs ; www.poezija.in и www.fedraro.poezijascg.com) .

Маил:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. и Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.


мр Мирослав Смиљковић -
директор Културног центра Крушевац (2012 - ....) Маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

БИОГРАФИЈА

Рођен је 13.12.1951. године у Витановцу код Крушевца. Основну и средњу школу је завршио у Крушевцу. 1973. године завршио је Вишу хемијско-технолошку школу У Крушевцу. 1979 године диполомирао на факултету организационих наука у Београду, са дипломским радом: "Маркетинг стратегија увођења нових производа за тржиште базне хемије".

1990. године, завршио је на ФОН-у магистарске - последипломске студије одбранивши магистаски рад: Пословодна функција између менаџерства и самоуправљања". Завршио је и специјалистички курс из "Модерног менаџмента" у организацији ФОН-а и савеза рачуновођа Србије.

РАДНА БИОГРАФИЈА
  • Радну каријеру започео 28.03.1975. године, запошљен у Жупи" - Хемијској индустрији Крушевац.на пословима референта за развој и истраживање тржишта.
  • 23.07.1979. године засновао радни однос у ООУР-у Равниште "ТП Крушевац промета" Крушевац на пословима самосталног комерцијалног референта.
  • 1983. године поствљен за шефа пословнице боја и хемијске робе у ООУР-у Равниште.
  • 1985. године, изабран за директора сектора хемије, експлозива и угља у истом предузећу.
  • Од 1990. до 2001. године, обављао функцију генералног директора ТП "Равниште" -Крушевац. Од јуна 2001. године до 1.10.2002. године у ТП "Равнишгу" као координатор за власничку трансформацију водио и успешно окончао пројекат инсајдерске приватизације поменутог предузећа. Од 01.10.2001. године обављао послове извршног директора за економику и организацију у ТП "Равништу".
  • Од 2004.-2008. године радио у ЈКП "Градска топлана" на пословима руководиоца службе наплате.
  • Од 2008.- 2002. године обављао функцију Помоћника Градоначелника за стамбено-комуналне послове.
  • Од 12.07.2012. године обавља функцију В.Д. директора Културног центра Крушевац.
  • Био председник Управног одбора ЈКП "Водовод" Крушевац и члан Републичког одбора за трговину Привредне коморе Србије у два мандата, општински одборник и члан Извршног одбора Скупштине општине Крушевац.
  • 1995. године добио је ПОХВАЛУ Скупштине општине Крушевац за привредне резултате у области трговине.
ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ:
  1. Мр Мирослав Смиљковић, Организациони аспекти маркетинга у трговинском менаџменту, V-ти Међународни симпозијум СумОрг '96. .Менаџмент и развој предузећа",-(зборник радова) Врњачка Бања 3-5.06.1996.
  2. Мр Мирослав Смиљковић, Доц.др Небојша Јовић: Управљање људским ресурсима као релевантан фактор трговинског менаџмента, ИМК-14 истраживање и развој, 3-4/2009.
  3. Јулија Аавкумовић, Мирослав Смиљковић, Јелена Аваукмовић, Светлана Милинковић: Кризни менаџмент као стратегијски орјентисан процес, ИМК-14 истраживање и развој, бр35 2/2010.
  4. Љиљана Пецић, Дејан Пецић Слободан Јаковљевић, Мирослав Смиљковић: Како одабрати праву меру организационих промена, ИМК-14 истраживање и развој З6 З/2010
  5. Сава Ђурић, Драган Милчић, Мирослав Смиљковић: Санирање цеви екранског система вреловодног котла, ИМК-14 истраживање и развој бр.З6 З/2010
  6. Љиљана Пецић, Дејан Пецић, Слободан Јаковљевић, Мирослав Смиљковић: Управљање у сектору квалитета помоћу трошкова квалитета, ИМК-14 истраживање и развој, бр. 37 4/2010
  7. Сава Ђурић, Мирослав Смиљковић, Драган Миличић: Прилог развоју модела организације заваривачких радова, ИМК-14 истраживање и развој, бр.37 4/2010
  8. Мрослав Смиљковић, Тамара Божидаревић: Организационо усклађивање трговинског предузећа и маретинга. ИКМ-14 истраживање и развој.