ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ

ПРЕПОРУКА КЦК 10

Напомена

Планирани и договорени сусрет са песником Живком Николићем (1958) нисмо успели још увек да остваримо у просторима КЦК због познатих разлога и забране окупљања у време епидемије. Покушаћемо да га представимо, или бар најавимо виртуелним путем и да, свакако, скренемо пажњу на поезију по којој је препознатљив већ деценијама на југословенским и балканским просторима. Од деветнаест књига поезије, колико је објавио до сада Живко Николић, (добитник неколико значајних књижевних награда, покретач многих културних догађања, издавачких и других креативних подухвата, запослен међу књигама у Библиотеци Града Београда) овог пута издвајамо једну, проверите зашто...

КЊИГА

Кажипрст путује, поезија, аутор Живко Николић (1958, Копривница код Зајечара ). Издавач: Балкански књижевни гласник, 2018. Некако у складу са овим мајским данима који су, упркос сенци епидемије која се још увек надвија над светом, па и над нама, испуњени опојним мирисима, а опточени, украшени белим, жутим, пурпурним... ружама које се указују из многих дворишта, представљамо књигу поезије која нам се отвара управо ружом као симболом свеколике лепоте и љубави, али црном ружом из које наслућујемо и љубавну патњу, чекање, дивљење и ... растанак. Црна ружа представља песникову чежњу и контрапункт између ероса и танатоса, између љубави и смрти, асоцира на лепоту која кобно заводи а којој се не може одолети. Ако сте се питали да ли данас неко уопште пише праву љубавну поезију, ето прилике да је пронађете. У свакој песми испод које се налази и време, датум када је настала, многи ће препознати себе. Иако је песник говорио из скровитих дубина сопственог бића, без зазора, отварајући лични дневник заљубљености свима који у поезији препознају огледало живота које открива неслућене тајне о нама самима...

КЊИГА ЗА ДЕЦУ И ЊИХОВЕ РОДИТЕЉЕ

Видовите приче, аутор Љубивоје Ршумовић (1939, Љубиш на Златибору), издавач Лагуна, 2013. Илустровао Душан Петричић. Књига има издање и на енглеском, превод: Тимоти Џон Бајфорд.

Писац Љубивоје Ршумовић, посвећеник стваралаштва за децу, (како пишући књиге, тако и стварајући телевизијске приче, аутор чије су песме хитови Дечијег хора   Колибри), написао је, подстакнут дружењем са унуком Видом и књигу која носи зачудан наслов Видовите приче. Сам писац у једном интервјуу каже да су Видовите приче намењене деци али и њиховим родитељима. Књига садржи 31 причу и исто толико илустрација у боји, рад Душана Петричића.

Необичан, отворен, радознао, дечак Вид сусреће и упознаје пријатеље из животињског света (Мраве, Сову, Чворка...) и од њих учи и сазнаје многе мудре и значајне ствари о животу и природи. Кроз игру и боравак напољу, у додиру са животињама, травама, дрвећем, на забаван и подстицајан начин долази до здравог   узрастања и сазревања детета у човека, поука је ове књиге. Негде у основи Видовитих прича, прожетих разиграним, маштовитим а надасве духовитим начином приповедања, кроз разговоре и чудесне догађаје налази се и подсећање на Сент Егзиперијевог Малог Принца, књигу која је утицала на многе савремене писце, а посебно на оне који се обраћају деци.

(Из приче Вид и чворак) ... Вид проговори: – Вече је непријатељ гледања у даљину! – Имаш ли предлог? – упита Чворак . – Спавање . – Шта је спавање? – Ти си баш необавештен!

– прекори га Вид. – Ја сам мали, зато сам се и изгубио. – У реду је! – рече Вид брзо, јер примети нову сузу у Чворковом оку. – Спавање је гледање у дубину! – Научићеш ме? – живну малиша. – Лако је, само зажмуриш и чекаш.Чворак склопи очи и поче чекати. Још осам облака је прошло поред њих али, што због жмурења, што због мрака, они их нису видели.

– Дубина је много лепша од даљине! – било је последње што је Чворак помислио пре него што је утонуо у сан.

 

ФИЛМ

Византијско плаво, југословенски филм, снимљен 1993, романтична драма са елементима фантастике. Режија: Драган Маринковић. Сценарио:   Драган Маринковић, Нада Марковић Беблер према књигама Милорада Павића. Радњу филма уоквирену постмодерним поступком, препознатљивом из мистичног света Павићевих јунака, обележили су најпре глумци Катарина Жутић (Лиза) и Лазар Ристовски (Аранђел) али и читав низ познатих глумачких имена: Уликс Фехмиу, Срђан Тодоровић, Димитрије Војнов, Драган Максимовић, Ева Рас, Јосиф Татић... Филм ће се памтити и по музици коју је писао чувени фронтмен рок групе Смак, Радомир Михајловић Точак.

Прича у филму је ипак прилагођена гледаоцима: ради се   о љубави двоје младих који припадају различитим срединама. Она је лепа, успешна и необична девојка од двадесетак година, доброг материјалног стања, а он је сасвим различитог порекла, поштен, сиромашан. Она воли игру, ризик, духовита је, брза у одлукама и помало цинична у односу са мушкарцима. Студира математику и вешто барата својим рачунаром у који бележи своју присност. Тај однос са машином показује да је она у ствари усамљена. Младићу ништа није дато по себи и он то прихвата. Ствари му непрекидно измичу иако је даровит, паметан и прикривене снаге. Потрага за решењем тајне четврте основе плаве боје средњовековних иконописаца представља његову опседнутост.

Основицу за филм представља Павићева прича Веџвудов прибор за чај – смисао те приче одређује и коначни смисао филма, сусрет двоје јунака кроз упознавање и међусобну привлачност заправо је спој и експлозија два различита концепта живљења и постојања, сусрет Европе и Балкана... У роману се препознају ликови и мотиви из Павићевог романа Унутрашња страна ветра.

            Филмски критичар, Огњен Тодоровић, види нераскидиву повезаност филма и Павићевог приповедања: Нисмо стекли утисак да је у филму одустао од свог петог годишњег доба, напротив, добио је и његову визуелизацију и укључио читаоца у причу у потпуности, што је једна од основних Павићевих постмодернистичких преокупација. Не стичемо утисак да је у питању филм, нешто друкчије, него стичемо утисак да се Павић иопет поиграо са нама и пребацио нас у неку другу димензију, вријеме, облик.

            Византијско плаво представља преточену Павићеву поетику у оквире филма.

Јасно је, ова филмска прича тражи дешифровање, откључавање и поновно враћање... Треба је погледати још једном, ако већ јесте, а ако нисте, гледајте обавезно. Вреди.

Порука

Живко Николић (Похвале црној ружи)

Читаву ми вечност

на ружу наликујеш

али то не умем да Ти кажем.