ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ

Preporuka10

ПРЕПОРУКА КЦК 10

Напомена

Планирани и договорени сусрет са песником Живком Николићем (1958) нисмо успели још увек да остваримо у просторима КЦК због познатих разлога и забране окупљања у време епидемије. Покушаћемо да га представимо, или бар најавимо виртуелним путем и да, свакако, скренемо пажњу на поезију по којој је препознатљив већ деценијама на југословенским и балканским просторима. Од деветнаест књига поезије, колико је објавио до сада Живко Николић, (добитник неколико значајних књижевних награда, покретач многих културних догађања, издавачких и других креативних подухвата, запослен међу књигама у Библиотеци Града Београда) овог пута издвајамо једну, проверите зашто...

КЊИГА

Кажипрст путује, поезија, аутор Живко Николић (1958, Копривница код Зајечара ). Издавач: Балкански књижевни гласник, 2018. Некако у складу са овим мајским данима који су, упркос сенци епидемије која се још увек надвија над светом, па и над нама, испуњени опојним мирисима, а опточени, украшени белим, жутим, пурпурним... ружама које се указују из многих дворишта, представљамо књигу поезије која нам се отвара управо ружом као симболом свеколике лепоте и љубави, али црном ружом из које наслућујемо и љубавну патњу, чекање, дивљење и ... растанак. Црна ружа представља песникову чежњу и контрапункт између ероса и танатоса, између љубави и смрти, асоцира на лепоту која кобно заводи а којој се не може одолети. Ако сте се питали да ли данас неко уопште пише праву љубавну поезију, ето прилике да је пронађете. У свакој песми испод које се налази и време, датум када је настала, многи ће препознати себе. Иако је песник говорио из скровитих дубина сопственог бића, без зазора, отварајући лични дневник заљубљености свима који у поезији препознају огледало живота које открива неслућене тајне о нама самима...

КЊИГА ЗА ДЕЦУ И ЊИХОВЕ РОДИТЕЉЕ

Видовите приче, аутор Љубивоје Ршумовић (1939, Љубиш на Златибору), издавач Лагуна, 2013. Илустровао Душан Петричић. Књига има издање и на енглеском, превод: Тимоти Џон Бајфорд.

Писац Љубивоје Ршумовић, посвећеник стваралаштва за децу, (како пишући књиге, тако и стварајући телевизијске приче, аутор чије су песме хитови Дечијег хора   Колибри), написао је, подстакнут дружењем са унуком Видом и књигу која носи зачудан наслов Видовите приче. Сам писац у једном интервјуу каже да су Видовите приче намењене деци али и њиховим родитељима. Књига садржи 31 причу и исто толико илустрација у боји, рад Душана Петричића.

Необичан, отворен, радознао, дечак Вид сусреће и упознаје пријатеље из животињског света (Мраве, Сову, Чворка...) и од њих учи и сазнаје многе мудре и значајне ствари о животу и природи. Кроз игру и боравак напољу, у додиру са животињама, травама, дрвећем, на забаван и подстицајан начин долази до здравог   узрастања и сазревања детета у човека, поука је ове књиге. Негде у основи Видовитих прича, прожетих разиграним, маштовитим а надасве духовитим начином приповедања, кроз разговоре и чудесне догађаје налази се и подсећање на Сент Егзиперијевог Малог Принца, књигу која је утицала на многе савремене писце, а посебно на оне који се обраћају деци.

(Из приче Вид и чворак) ... Вид проговори: – Вече је непријатељ гледања у даљину! – Имаш ли предлог? – упита Чворак . – Спавање . – Шта је спавање? – Ти си баш необавештен!

– прекори га Вид. – Ја сам мали, зато сам се и изгубио. – У реду је! – рече Вид брзо, јер примети нову сузу у Чворковом оку. – Спавање је гледање у дубину! – Научићеш ме? – живну малиша. – Лако је, само зажмуриш и чекаш.Чворак склопи очи и поче чекати. Још осам облака је прошло поред њих али, што због жмурења, што због мрака, они их нису видели.

– Дубина је много лепша од даљине! – било је последње што је Чворак помислио пре него што је утонуо у сан.

 

ФИЛМ

Византијско плаво, југословенски филм, снимљен 1993, романтична драма са елементима фантастике. Режија: Драган Маринковић. Сценарио:   Драган Маринковић, Нада Марковић Беблер према књигама Милорада Павића. Радњу филма уоквирену постмодерним поступком, препознатљивом из мистичног света Павићевих јунака, обележили су најпре глумци Катарина Жутић (Лиза) и Лазар Ристовски (Аранђел) али и читав низ познатих глумачких имена: Уликс Фехмиу, Срђан Тодоровић, Димитрије Војнов, Драган Максимовић, Ева Рас, Јосиф Татић... Филм ће се памтити и по музици коју је писао чувени фронтмен рок групе Смак, Радомир Михајловић Точак.

Прича у филму је ипак прилагођена гледаоцима: ради се   о љубави двоје младих који припадају различитим срединама. Она је лепа, успешна и необична девојка од двадесетак година, доброг материјалног стања, а он је сасвим различитог порекла, поштен, сиромашан. Она воли игру, ризик, духовита је, брза у одлукама и помало цинична у односу са мушкарцима. Студира математику и вешто барата својим рачунаром у који бележи своју присност. Тај однос са машином показује да је она у ствари усамљена. Младићу ништа није дато по себи и он то прихвата. Ствари му непрекидно измичу иако је даровит, паметан и прикривене снаге. Потрага за решењем тајне четврте основе плаве боје средњовековних иконописаца представља његову опседнутост.

Основицу за филм представља Павићева прича Веџвудов прибор за чај – смисао те приче одређује и коначни смисао филма, сусрет двоје јунака кроз упознавање и међусобну привлачност заправо је спој и експлозија два различита концепта живљења и постојања, сусрет Европе и Балкана... У роману се препознају ликови и мотиви из Павићевог романа Унутрашња страна ветра.

            Филмски критичар, Огњен Тодоровић, види нераскидиву повезаност филма и Павићевог приповедања: Нисмо стекли утисак да је у филму одустао од свог петог годишњег доба, напротив, добио је и његову визуелизацију и укључио читаоца у причу у потпуности, што је једна од основних Павићевих постмодернистичких преокупација. Не стичемо утисак да је у питању филм, нешто друкчије, него стичемо утисак да се Павић иопет поиграо са нама и пребацио нас у неку другу димензију, вријеме, облик.

            Византијско плаво представља преточену Павићеву поетику у оквире филма.

Јасно је, ова филмска прича тражи дешифровање, откључавање и поновно враћање... Треба је погледати још једном, ако већ јесте, а ако нисте, гледајте обавезно. Вреди.

Порука

Живко Николић (Похвале црној ружи)

Читаву ми вечност

на ружу наликујеш

али то не умем да Ти кажем.

2020  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates