Промоција новог броја часописа ЧАРАПАНИЈА
У среду, 29, јуна ове године, у време од 20 до 21 сат, представљен је јавности 13. број ревије Завичајног друштва Крушевац, Чарапаније. Овај културни догађај уприличен је на платоу Културног центра Крушевац, уз присуство око 40 заинтересованих суграђана. У чину представљања Ревије учествовали су: Драгиша Степановић, секретар Друштва и Редакције, Ивко Михајловић, Ирина Миљковић, Љубица Петковић, Есад Попара и Драган Рашковић, председник Друштва и главни и одговорни уредник Чарапаније.
У овом броју Ревије своје место су нашли следећи прилози: Уводник- Стеван и Станислав (Бинички, отац и син), Археолошка налазишта у Љубинцима (Душан Рашковић), Милешеви у походе (Љубиша – Бата Ђидић), Црква Лазарица, Манастир Наупара (Љ.Петковић), Забелешке инж. Тодорића о Николи Пашићу и попу Михаилу Минићу из Мајдева (С.Бојић), Руси емигранти у Крушевцу од 1920 – 1970. године (Е.Попара), О архитектонској баштини Крушевца (Б.Грковић), Педагошка поема (М.Ницовић), Власта Радовановић – Крушевљанин који је створио ''Сашу'' (И.Ризингер), Време телевизије -31 година Телевизије Крушевац (С.Марковић), Девет и двадесетпет (М.Ницовић), Има нешто српско у држави канадској (Д. Минић), Жртве фашизма у Другом светском рату у општини Велика Дренова (Есад Попара), После педесет година (омаж Славољубу Милошевићу: М. Ницовић) и Via поезија и Афоризми (Ивко Михајловић).
Чарапанија је објављена у 500 примерака; обим : 52 странице;графичко уређење је било поверено Саши Огњановићу; штампа Графика Симић; на корицама је: колажни приказ објеката и градских зона старог Крушевца (предња и задња корица), и Споменик кнезу Лазару (стари аеродром; предња унутрашња) и Његошева капела на Багдали (задња унутрашња корица).
Објављивање овог броја Ревије потпомогнуто је и средствима Града Крушевца (Конкурс: 40 хиљада динара). Следећи број Чарапаније (14) треба очекивати у новембру ове године.
ЗАХВАЛНИЦА КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ КРУШЕВАЦ – ФИЛМ КНЕЗ ЛАЗАР, Видовдан, 2022.
Културном центру Крушевац уручена је ЗАХВАЛНИЦА за допринос у организацији
премијере филма КНЕЗ ЛАЗАР, који је приказан у Биоскопу Крушевац, у понедељак, 27.јуна 2022.
у 20 сати.
ОПЕРА Станислава Биничког„НА УРАНКУ“- ВИДОВДАН 2022.
Прва српска опера „На уранку“ синоћ је затворила програмски део обележавања овогодишњих Видовданских свечаности. Реч је о чувеном делу Станислава Биничког у продукцији Културног центра Крушевац и Крушевачког позоришта, а у режији Драгољуба Бајића, првака опере Народног позоришта у Београду. Ова опера премијерно је изведена прошле године, на Видовдан, а многобројна публика која је испратила синоћно извођење потврдила је квалитет овог дела громагласним аплаузом.
Иначе, опера „ На уранку“ премијерно је изведена 1903. године и представља прву оперу у историји српске уметничке музике. Радња опере је рађена према либрету Бранислава Нушића и догађа се на турском селу где прати љубав двоје младих, Радета и Станке, коју омета сеоски ага Реџеп безнадежно заљубљен у Станку.
Ове године опера је изведена у пратњи Уметничког ансаблаМинистарстав одбране „Станислав Бинички“.
Испаљивањем ватромета који је дар Трајал корпорације,а након поклањања извођача публици, на најлепши начин завршене су овогодишње Видовданске свечаности.
КОНЦЕРТ ДЕЧИЈЕГ ХОРА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА У ШАРЕНГРАДУ
У забавном парку „ Шаренград“ у Крушевцу, приређена је велика журка поводом прославе првог рођендана. Тим поводом, свакодневне активности и атракције које су на располагању, пре свега, најмлађима, али и оним старијима, употпуњене су професионалним аниматорима атрактивног изгеда и занимљивих перформанса.
Рођенданску журку својм концертним наступом увеличао је дечији хор Културног центра Крушевац.
65 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ОПШТИНЕ ЋИЋЕВАЦ
Свечаном седницом , доделом признања и богатим културно – уметничким програмом обележен је Дан Општине Ћићевац.
У недељу, 26.6.2022. године Културно - уметничко друштво " Расина " из Великих Купаца, гостовало је у Ћићевцу на Дан Општине Ћићевац и уприличило програм својим уметничким наступом. Омладински ансамбл насупио је играма из Шумадије.
Свечано откривање споменика Станиславу Биничком
Милунка Савић, српска хероина
Субота, 25. јун у 21 сат
Поетско-музички триптих Распето Косово, Видовдан 22
Тема: МИЛУНКА САВИЋ СРПСКА ХЕРОИНА
Традиционална манифестација поетско-музички триптих Распето Косово, у суботу 25.06. 2022., одржан је у Биоскопу Крушевац у организацији Културног центра Крушевац уз покровитељство Града Крушевца. Програм је посвећен националном празнику, Видовдану, а поводом 130 година од рођења Милунке Савић, као и поводом 150 година од рођења и 80 година од смрти Станилава Биничког.
Наступили су: драмска уметница Весна Станковић (Четири слике из монодраме о Милунки Савић) и оперски певач,бас,Михаило Шљивић у пратњи Дувачког оркестра Сингидунум који су изводили најлепше песме у духу сећања на наше великане и храбре претке.
Своје стихове говорили су песници Селимир Радуловић ( директор библиотеке Матице Српске и Ђорђо Сладоје, (Главни и одговорни уредник Летописа Матице српске).
Триптих Распето Косово отворила је Виолета Капларевић, директорка Културног центра Крушевац. Програм је уредио Небојша Лапчевића у режији Мирољуба Аранђеловића Расинског. Кроз програм, присутне је водила Марија Стојадиновић, уредница ликовног програма КЦК.
Изложба скулптура Ђорђа Арнаута
Изложба скулптура Ђорђа Арнаута ИКОНЕ ЗАБОРАВЉЕНЕ ЗЕМЉЕ, у оквиру поетско-музичког триптиха Распето Косово, званично је отворена у суботу 25. јуна 2022. године у Легату Милића од Мачве.
Ђорђе Арнаут рођен је 1960. године у Београду.
Дипломирао на Факултету примењених уметности и дизајна Београдског Универзитета уметности 1991. године на катедри вајарства, смер Скулптуре у простору и архитектури у класи проф. Миодрага Живковића.
У статусу је слободног уметника од 1991. до 2015. године.
Од 2015. године у звању доцента предаје вајање и цртање на катедри вајарства Академије ликовних умјетности у Требињу, Универзитета Источно Сарајево, Република Српска.
Од 2018.године стиче звање истакнутог уметника Републике Србије.
Од 2020.године је у звању ванредног професора.
Од 2022. године председник УЛУПУДС-а.
Члан УЛУС-а и УЛУПУДС-а.
Живи, ствара и ради у Београду и Требињу.
Аутор је више самосталних изложби и пројеката, као и учесник мноборојних групних изложби у земљи и иностранству.
На самом почетку присутни су имали прилике да чују Иву Мијајловић, ученицу 2. разреда Музичке школе Стеван Христић која је извела песму Еј, драги божурове сади и Луку Тодосијевића ученика 1. разреда гитаре.
Присутнима се обратио и аутор, а изложбу је званично отворила Виолета Капларевић, директорка Културног центра Крушевац.
О ликовној поетици Ђорђа Арнаута говорила је Марија Стојадиновић, уредница Ликовног програма КЦК.
Програм је водио Небојша Лапчевић.
Изложба је по Конкурсу за излагачку сезону у 2022. години, и биће отворена до 25. јула.
