Sve Nove Godine

    U noći između trinaestog na četrnaestog januara imali smo mogućnost da proslavimo dolazak nove pravoslavne, to jest julijanske godine, koja se u Srbiji zove još i Srpska Nova Godina. U Pravoslavnom kalendaru ovaj praznik vezujemo za Vasilevdan, koji je četrnaestog januara, dok se sam čin dočeka Nove godine ne pominje kao takav u kanonu. Ono što zapravo daje povoda za slavlje te noći je takozvano obrtanje kalendara, u ovom slučaju Julijanskog, i počinjanje ciklusa iznova. Obrtanje kalendara ne zvuči kao puno razloga za proslavu, ali zabeleženo je da je takvu proslavu čovek priređivao još od Vavilona , na samom početku ljudske civilizacije, maltene od trenutka kada je shvatio da planeta zemlja ima ciklus i formirao prve kalendare. 

    U našoj državi se slave dve Nove godine, standardna koja obeležava kraj gregorijanskog kalendara koji je u opštoj upotrebi, i julijanska Nova godina, iz starog kalendara koji je uspostavljen 45. godine pre nove ere za vreme vladavine Gaj Julija Cezara. U katoličkim zemljama julijanski kalendar se smenjuje gregorijanskim još u 15. veku dok je većina pravoslavnih zemalja zadržala stari kalendar sve do 20. veka i kada se standardizacija na kraju i desila, pravoslavna  crkva je zadržala kvoj kalendar po julijanskom modelu pa otud i naša vezanost za datum i proslavu. 

    Na svetu se trenutno slavi preko četrdeset datuma koji se po nekom kalendarskom ciklusu računaju kao Nove godine. Većina tih datuma je u mrtvu zimu kao naša dva ali to nije nužno, mnoge kulture svoje cikluse računaju od početka proleća, kao što su kineska nova godina ili indijska a neke se dešavaju i kasnije kao na primer Nova godine jevrejske zajednice koja se slavi na jesen. 

    Kako proslaviti novu godinu? Sa kovid predostrožnostima svakako, a što se običaja tiče preporučuje se dobar provod i blaga narav, jer kakvi na taj dan budemo takvo ponašanje će nas slediti cele naredne godine, baš kao i na Božić.

 

 

Sve Nove Godine

    U noći između trinaestog na četrnaestog januara imali smo mogućnost da proslavimo dolazak nove pravoslavne, to jest julijanske godine, koja se u Srbiji zove još i Srpska Nova Godina. U Pravoslavnom kalendaru ovaj praznik vezujemo za Vasilevdan, koji je četrnaestog januara, dok se sam čin dočeka Nove godine ne pominje kao takav u kanonu. Ono što zapravo daje povoda za slavlje te noći je takozvano obrtanje kalendara, u ovom slučaju Julijanskog, i počinjanje ciklusa iznova. Obrtanje kalendara ne zvuči kao puno razloga za proslavu, ali zabeleženo je da je takvu proslavu čovek priređivao još od Vavilona , na samom početku ljudske civilizacije, maltene od trenutka kada je shvatio da planeta zemlja ima ciklus i formirao prve kalendare. 

    U našoj državi se slave dve Nove godine, standardna koja obeležava kraj gregorijanskog kalendara koji je u opštoj upotrebi, i julijanska Nova godina, iz starog kalendara koji je uspostavljen 45. godine pre nove ere za vreme vladavine Gaj Julija Cezara. U katoličkim zemljama julijanski kalendar se smenjuje gregorijanskim još u 15. veku dok je većina pravoslavnih zemalja zadržala stari kalendar sve do 20. veka i kada se standardizacija na kraju i desila, pravoslavna  crkva je zadržala kvoj kalendar po julijanskom modelu pa otud i naša vezanost za datum i proslavu. 

    Na svetu se trenutno slavi preko četrdeset datuma koji se po nekom kalendarskom ciklusu računaju kao Nove godine. Većina tih datuma je u mrtvu zimu kao naša dva ali to nije nužno, mnoge kulture svoje cikluse računaju od početka proleća, kao što su kineska nova godina ili indijska a neke se dešavaju i kasnije kao na primer Nova godine jevrejske zajednice koja se slavi na jesen. 

    Kako proslaviti novu godinu? Sa kovid predostrožnostima svakako, a što se običaja tiče preporučuje se dobar provod i blaga narav, jer kakvi na taj dan budemo takvo ponašanje će nas slediti cele naredne godine, baš kao i na Božić.

 

 

Video snimak koncerta ISKRE HARMONIKA

 Uz novogodišnji koncert SVETA ZEMLJA u izvođenju vokalnog soliste Sanje Ivanović ,sa kojim smo kroz zvukove koji čuvaju od zaborava našu tradiciju, kulturu, običaje,na simboličan način zakoračili u pravoslavnu Novu godinu, danas vam Kulturni centar Kruševac poklanja koncert ISKRE HARMONIKA učenika Muzičke škole Stevan Hristić iz Kruševca u klasi  profesora Gorana Arsića.

Neka Vam Nova godina zaiskri zdravljem, dobrom energijom i radošću!

https://youtu.be/1gVVLN8TDqk

 

Менаџмент и уредници Културног центра Крушевац

Виолета Капларевић

В. д. директор Културног центра Крушевац

Контакт телефон: 037/423-025

e-mail:

следи биографија

Марија Цветковић

Заменица директора

Културног центра Крушевац

Контакт телефон: 037/423-025, локал 12 

Марија Цветковић је рођена 9.3.1972.године у Трстенику где је завршила основну и средњу школу. По образовању је дипломирани правник са положеним правосудним испитом.

Радила је у Основном суду у Крушевцу као приправник, а у Културном центру Крушевац је запослена од 2005. године и то најпре као стручни сарадник, а затим и као руководилац општих и правних послова.

 

Слађана Обрадовић

главни и одговорни уредник

Културног центра Крушевац

Контакт телефон: 037/423-025, локал 11

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 Рођена 1968. године у Крушевцу. Дипломирала на Филозофском факултету у Београду, катедра за социологију 1993. године. У Културном центру запослена од 1995. године као уредник трибина и координатор уметничких радионица.

 


 

Драгојло Јовић -

Руководилац службе за

ванпрограмске активности и

уредник филмског програма

Контакт телефон:

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 Јовић Р. Драгојло је рођен 01.09.1959. године у Лукову, општина Куршумлија. Средњу школу завршио у Куршумлији као одличан ученик, Економски факултет почео и завршио у Београду као редован студент. Ожењен и родитељ сина Александра (1990) и Николе (1995). 

 

 

Љиљана Панић

уредница програма - координаторка

Контакт телефон: 037/423-025, локал 19

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 

 Рођена на Бадњи дан 1960. године у Бресном Пољу.  Завршила  Основну школу Јован Јовановић Змај у Стопањи,  као носилац дипломе Вук Караџић. Гимназију прородно – математичког смера у  Трстенику завршила са одличним успехом. Дипломирала социологију на Филозофском факултету у Београду. Запослена у Културном центру као уредник – координатор програма. Члан редакције часописа Путеви културе. За резултате од нарочитог значаја за афирмацију рада и пословања КЦК, 2012. добила Награду 18. фебруар. Удата, мајка двоје деце и бака двоје унучади.

Јелена Протић Петронијевић

уредница књижевног програма

Контакт телефон: 037/423-025, локал 25

e-mail: 

  Рођена 4. маја 1963. године у Крушевцу, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности. Објавила до сада седам књига поезије и један роман, више интервјуа са вредним и занимљивим људима, објављује књижевне и путописне текстове. Радила као секретар и главни уредник часописа Багдала и као директор Културног центра Крушевац (2000-2006). Сада је уредник књижевног програма у Културном центру у Крушевцу и часописа Путеви културе, била члан жирија Међународног фестивала Златна кацига за 2006, у име домаћина. Објављује књижевне критике, интервјуе, поезију, путописе... у часописима “Књижевни магазин из Београда, Повеља из Краљева, Путеви културе, Град, Православна вера и живот из Крушевца, Ков из Вршца... Поред књига поезије Дани (Багдала, Крушевац,1987), Благодет промене (Универзитетска ријеч, Никшић,1992), Искушавање (Рад,Београд, 1995), Чудо у Лазарици (Црква Лазарица, Крушевац, 1999), објавила и двојезичну књигу Боје Византије (на српском и грчком, Црква Лазарица, Крушевац, 2006) под покровитељством Министарства за дијаспору Републике Србије. Ова књига на два језика имала је представљања у Крушевцу, Београду (Министарство за дијаспору), Солуну (Конзулат Републике Србије), Атини (Амбасада Републике Србије)... Објавила и књигу поезије ПОПИСИВАЧИ, издавач КОВ Вршац, 2011, још једну књигу духовне поезије СА ОБЕ СТРАНЕ ОБЛАКА, издање Православне епархије крушевачке. У издању Чигоја штампе иу Београда, 2016, објавила роман ОВО НИЈЕ РАСТАНАК - мали роман о пријатељству.  Вреди поменути интервјуе са Њ.Светошћу Патријархом Павлом, Радованом Биговићем, Владетом Јеротићем, Владиком Иринејом Нишким, ректором Богословије у Призрену- Милутином Тимотијевићем, са оцем Јованом из Зочишта, оцем Јованом из Лепенца, са мати Иларијом из Покајнице... Са књижевницима Светланом Велмар Јанковић, Весном Крмпотић, Љубом Симовићем, Младеном Марковим, Михајлом Пантићем, Бранком В. Радичевићем, Милованом Данојлићем, Слободаном Ракитићем, Љубицом Милетић, Миланом Комненићем, Вуком Драшковићем... Са балеринама, плесачима, музичарима, сликарима (Анђела Конзоли из Италије), мултимедијалним уметницима (група Ћутутук)... Води Поетски театар-радионицу за креативно писање у Културном центру у Крушевцу.

Лидија Ужаревић 

модератор и координатор

књижевног програма, школе говора и глуме

Контакт телефон: 037/423-025, локал 18

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 

   Лидија З. Ужаревић, новинар, културни радник, наставник глуме, глумац-аматер, уредник програма. Рођена 6. 4. 1964. године у Великом Шиљеговцу код Крушевца. Основну школу и Гимназију завршила у Крушевцу. Југословенску и светску књижевност, књижевно-публицистички и наставни смер, апсолвирала на Филолошком факултету у Београду.

  Један од оснивача ТЕАТРА ЗА - првог алтернативног аматерског позоришта у Крушевцу почетком осамдесетих.

   Један од првих новинара сарадника прве градске телевизије РТК и аутор емисије из културе "Ствараоци и дела", хонорарни сарадник РТВ ПЛУС и аутор емисија: "Рефлектор" и "Слово љубве". Радила и као аутор емисија из културе на радио "Чигри", ОК студиу и радио "Рубину"- крушевачке приватне радио станице.

   Од 1997. године члан Савеза новинара Југославије, касније Србије и Црне Горе и Републике Србије.
   Од 1992. до данас стално запослена у Културном центру Крушевац као уредник књижевног програма, наставник у Школи говора и глуме и руководилац Поетског театра. У продукцији КЦК играла у аматерским позоришним представама Радослава Савића, Милије Вуковића и монодрами "Деца пакла", текст Јован Букелић, адаптација Јован Путник, режија Миомир Стаменковић. Године 2010. монодрама “Деца пакала” снимљена је за регооналну Телевизију Крушевац.
Учесник, сценариста, рeдитељ, инспицијент, модреатор-водитељ новогодишњих представа, колаж-прогама, академија, вечери у Културном центру и ван. У оквиру Шкole говора и глиме и Драмског студија "Бата Миладиновиц", као наставник глуме, режира новогодисње и дипломске представе, као и комаде у сарадњи са другим институцијама, удружењима. Уредник је ТИН ФЕСТА, Фестивала средњешколског театра који Културни центар Крушевац организује од 2008. године. Члан редакције часописиа за књижевност и културу “Путеви културе” од оснивања.
  Добитник годишње награде Културног центра Крушевац "18. фебруар" и награде
"Златна значка" КПЗ Србије за 2015. годину.
Активан члан КУД-а "Станислав Бинички" из Јасике и један од оснивача и промотера Музичке манифестације "Станислав Бинички".
   Играла у пвом крушевачком играном филму "Клевета", рeditеља Горана Ерчевића и уметничком филму "Кротка", по тексту Достојевског, у режији Драгана Благојевића.
Дугогодишњи сарадник у драмској и рецитаторској секцији у Дому ученика средњих школа "Пане Ђукић Лимар" и један од координатора уметничког дела Међународног фестивала дечјег стваралаштва који организује ОШ “Вук Караџић” из Крушевца.
  Заступљена у Малој енциклопедији крушевачког краја, приредио мр Слободан Симоновић, издавач “Librokompany”, Краљево, 2006.г.
     Живи у Јасици код Крушевца, удата, има сина Александра и ћерку Катарину.

 

 
 

Slika Božića u Srbiji

U Srba je Božić verovatno najmilijii od svih praznika. Tada, po tradiciji, svaki član domaćinstva, koliko god da ih ima, ima svoju dužnost i ulogu koju revnosno ispunjava. Božić u moderno vreme i u ovom gradskom životu, bilo da je selo ili grad, je većini jedina sigurna prilika gde ćemo videti bližnje i tretirati bližnje kao bliske. Božić je trenutak kada ćemo zaustaviti sve naše brige i naše stresove da bismo posvetili vreme uživajući u porodici, razmišljajući o godini koja je prošla i slaveći godinu koja dolazi.

U pravoslavnim domovima širom Srbije, Božić se slavi naizgled isto, ali postoje stotine varijacija zavisno od toga kojem podneblju pripadamo, gde živimo ili čak šta gajjimo. Neke stvari su svima identične. Badnjak, to jest hrast. koji je na ovom podneblju sveta biljka od vajkada, je zajednički većini, već u Hercegovini imamo primere gde se badnjak zamenjuje drvetom cera ili šljivom. Druga stvar je položajnik, osoba koja je prijatelj porodice, koja donosi sreću u kuću, najavljuje radost i dobit u godini koja je upravo počela. Treća stvar je svinjče, obrok i životinja koji su tradicionalno vezani za Božićne praznike u toj meri da postoje poslovice koje pominju Božić i svinju. Prase za Božić ima puno imena zavisno podneblja, nekada je veselica, nekada je darovnica i u Srbiji, koja je svoju mnogovekovnu ishranu zasnivala na prasetini, ima poseban sakralni status. Ne samo da se mnogo jela, pa i Božićnih jela zasniva na prasetini, nego je postojao čitav ritual, tradicionalni, kako se iz pečenog božićnog praseta čitala budućnost, počinjalo se od lopatice i svaki pršljen je značio nešto, bilo da je novac, porodica, stoka ili rat.

Na ovaj sveti dan retko ko nije veseo, ali domaćin je na ponašanje morao obratiti pažnju. On je neko ko je predstavljao celo domaćinstvo, njegovo ponašanje je moralo biti stoičko, disciplinovano. Nije smeo da se ljuti da razdor u domaćinstvu ne bi traja cele godine, trebao bi biti umeren u piću i alkoholu, jer u kući sit domaćin znaći gladna stoka a u nekim krajevima, kao što su mlavski i homoljski domaći se ne bi zapertlavao ili opasavao i na Banji dan ili Božić da ne bi ostao prazne kese.

N.P.

2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates