Најава априлских културних дешавања у КЦК

IMG 7080 800x533

 

Директор КЦК Виолета Капларевић

IMG 7084 800x533

 

IMG 7076 800x533

Представљање КУД-а „Станислав Бинички“, Јасика

Јасика је насељено место које се  налази северно од Крушевца на левој обали Западне Мораве. Месну заједницу чине четири села: Срње, Велика Крушевица, Гавез и Јасика.

Месна заједница Јасика је једна од највећих месних заједница у Крушевцу. Има развијену инфраструктуру, привреду и пољопривреду. Некада општина, а данас лепо приградско насеље, удаљено 4 км од Крушевца. Село има осмогодишњу школу која носи име нашег прослављеног композитора Станислава Биничког, који је и рођен у Јасици.

Ова МЗ има и већи број привредника, велики број продавница, здравствену амбуланту и све оно што је потребно за угодан живот на селу.

Понос села су и цркве, наше светиње. Јасика има и Дом културе. Под покровитељством МЗ ради КУД Станислав Бинички, који окупља преко сто чланова, а исто тако и прво удружење сеоских жена „Јасике“. Удружење се бави хуманитарним радом и очувањем традиције.

Ова МЗ позната је по манифестацијама које се одржавају сваке године: Дани Станислава Биничког, ликовна колонија, Јесен у мом сокаку.

јасика 1 јасика 2

јасика 3 јасика 4

СУСРЕТИ СЕЛА 2020- ЈАСИКА

СВЕТСКИ ДАН РОМА

images

СВЕТСКИ ДАН РОМА, 8. април
ROMANI ĐIVE, 8.aprili
 
Међународни дан Рома, 8. април, представља дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се Роми суочавају. Дан је службено био проглашен 1990. године у месту Сероцк у Пољској, месту четвртог Светског ромског конгреса Међународне ромске уније (IRU), у спомен на први већи међународни сусрет ромских представника који је одржан у Chelsfieldu поред Лондона од  7—12. априла 1971. године. 
 
 
 
ДЕЦА СВЕТА
Они су окренути небу
Они се радују хлебу
 
Мој отац и ја
Са виолинама
И гудалима
Опседнути 
Мађарским играма
Гледамо за њима
Док језде  даљинама
У ритмовима
Копита
На црним 
И белим коњима
 
Они су деца света
Ходочасници лета
Нису ни спори ни троми
Већ путовању склони
Препознатљиви
Неухватљиви
Понекад чудни
Несхватљиви
Ватрени
Док лете у небо
 
Никад пребројани
Од Бога одабрани
Њему препуштени
Роми
 
Јелена Протић Петронијевић
Превод на ромски: Предраг Атанасковић
Лектор: Десанка Ранђеловић
 
 
ČHAVORA  E  LUMJAĆE
Von si  bolde devleste 
Von radujinpe  marnese
 
Moro dad thaj me
Lavutencar
Thaj varkonencar
Pilajle  pala 
Mađarsko ćelipa
Dikas pala  lende
Džikaj prasten dur durese
 
Ando ritmo
Kopitengo
Pe kale
Thaj parne grasta
 
Von si čhavora e lumjaće
Hodočasnikura  milajese
Naj si poloć  ni tromave
 Sikade te  rimaste
Pindžarde
Bi  astarde
Sar kana
Naj svatime
 Bi astarde
Jagale
Kana letin ando del
Bi đingle
E devlestar mangle čumide
Lese mekle
Roma
 
Jelena Protić Petronijević
Tradipe po romani čhib 
Predrag Atanasković
Lektor
Desanka Ranđelović
 
 
 
 
 
 

Укључење у Јутарњи програм РТС

IMG 6701 Copy

 

Укључење у Јутарњи програм РТС-а поводом 1. априла и Међународног фестивала хумора и сатире Златна кацига, директор КЦК Виолета Капларевић и новинар РТС дописништва Крушевац, Драгослав Гогић

 

IMG 6708 Copy

Обавештење о отказивању концерта

Концерт клавирског дуа ВД, заказаног за суботу, 27. марта 2021. године у 18 сати ОТКАЗАН ЈЕ

Представљање КУД-а „Бела рада“, Мешево

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА МЕШЕВО

 

Месна заједница Мешево основана је Одлуком Скупштине општине Крушевац 28.априла 1964.године.Чине је два насељена места Мешево и Дољане, која се налазе између два регионална пута за Брус и Александровац и удаљена је 12 километара од Крушевца.Данас у овој Месној заједници има 238 домаћинстава чији становници се баве различитим делатностима.

Mesevoo 1 Copy Mesevoo 2 Copy

У Месној заједници Мешево постоје: четвороразредна Основна школа са осветљеним тереном за мале спортове у дворишту школе; Дом културе у коме се одвијају све активности Месне заједнице; велики модерно опремљени маркет; сеоска зграда „магаза“ коју Месна заједница користи као помоћну зграду за оставу; зграда Телекома Србије где је смештена телефонска централа за Мешево, Дољане и Церову; фудбалско игралиште са свлачионицама на коме Фудбалски клуб „ Мешево“ који се такмичи у градској лиги Крушевац је домаћин утакмица; црква СветогЛуке и црква Свете Тројице са црквеним кућама, изграђена водоводна и гасоводна мрежа.

Mesevoo 3 Copy Mesevoo 4 Copy

У току 2020.године било је доста инвестиција везаних за уређење путева и уређења неких просторија Дома културе.

Постоји и активно Културно-уметничко друштво „ Бела рада“ које обухвата чланове различитих узраста, из насељених места села Мешева и Дољана.У овом Културно-уметничком друштву које датира још од давнина,активне су музичка, фолклорна и драмско-рецитаторска секција.

Mesevoo 6 Copy Mesevoo 7 Copy

На бројним манифестацијама које се организују, како у нашој општини Крушевац, тако и у околним општинама Брус, Александровац и Ћићевац, КУД „ Бела рада“ увек се радо одазива.

Циљ свих ових активности је, да се живот у селу учини што лепшим и да што више младих остане на селу.

Mesevoo 8 Copy

 

ВИДЕО СНИМАК- СУСРЕТИ СЕЛА 2020, МЗ МЕШЕВО

Израда декоративних честитки квилинг техником- радионица

kvilin tehnika radionica Copy

 

Радионичар: Биљана Бајовић

Учесници: ОШ "Нада Поповић"

Мини изложба радова може се видети у излогу испред Клуба КЦК.

kl1 kl2

kl3 IMG 20210305 145541 Copy

Менаџмент и уредници Културног центра Крушевац

Виолета Капларевић

В. д. директор Културног центра Крушевац

Контакт телефон: 037/423-025

e-mail:

следи биографија

Марија Цветковић

Заменица директора

Културног центра Крушевац

Контакт телефон: 037/423-025, локал 12 

Марија Цветковић је рођена 9.3.1972.године у Трстенику где је завршила основну и средњу школу. По образовању је дипломирани правник са положеним правосудним испитом.

Радила је у Основном суду у Крушевцу као приправник, а у Културном центру Крушевац је запослена од 2005. године и то најпре као стручни сарадник, а затим и као руководилац општих и правних послова.

 

Слађана Обрадовић

главни и одговорни уредник

Културног центра Крушевац

Контакт телефон: 037/423-025, локал 11

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 Рођена 1968. године у Крушевцу. Дипломирала на Филозофском факултету у Београду, катедра за социологију 1993. године. У Културном центру запослена од 1995. године као уредник трибина и координатор уметничких радионица.

 


 

Драгојло Јовић -

Руководилац службе за

ванпрограмске активности и

уредник филмског програма

Контакт телефон:

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 Јовић Р. Драгојло је рођен 01.09.1959. године у Лукову, општина Куршумлија. Средњу школу завршио у Куршумлији као одличан ученик, Економски факултет почео и завршио у Београду као редован студент. Ожењен и родитељ сина Александра (1990) и Николе (1995). 

 

 

Љиљана Панић

уредница програма - координаторка

Контакт телефон: 037/423-025, локал 19

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 

 Рођена на Бадњи дан 1960. године у Бресном Пољу.  Завршила  Основну школу Јован Јовановић Змај у Стопањи,  као носилац дипломе Вук Караџић. Гимназију прородно – математичког смера у  Трстенику завршила са одличним успехом. Дипломирала социологију на Филозофском факултету у Београду. Запослена у Културном центру као уредник – координатор програма. Члан редакције часописа Путеви културе. За резултате од нарочитог значаја за афирмацију рада и пословања КЦК, 2012. добила Награду 18. фебруар. Удата, мајка двоје деце и бака двоје унучади.

Јелена Протић Петронијевић

уредница књижевног програма

Контакт телефон: 037/423-025, локал 25

e-mail: 

  Рођена 4. маја 1963. године у Крушевцу, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности. Објавила до сада седам књига поезије и један роман, више интервјуа са вредним и занимљивим људима, објављује књижевне и путописне текстове. Радила као секретар и главни уредник часописа Багдала и као директор Културног центра Крушевац (2000-2006). Сада је уредник књижевног програма у Културном центру у Крушевцу и часописа Путеви културе, била члан жирија Међународног фестивала Златна кацига за 2006, у име домаћина. Објављује књижевне критике, интервјуе, поезију, путописе... у часописима “Књижевни магазин из Београда, Повеља из Краљева, Путеви културе, Град, Православна вера и живот из Крушевца, Ков из Вршца... Поред књига поезије Дани (Багдала, Крушевац,1987), Благодет промене (Универзитетска ријеч, Никшић,1992), Искушавање (Рад,Београд, 1995), Чудо у Лазарици (Црква Лазарица, Крушевац, 1999), објавила и двојезичну књигу Боје Византије (на српском и грчком, Црква Лазарица, Крушевац, 2006) под покровитељством Министарства за дијаспору Републике Србије. Ова књига на два језика имала је представљања у Крушевцу, Београду (Министарство за дијаспору), Солуну (Конзулат Републике Србије), Атини (Амбасада Републике Србије)... Објавила и књигу поезије ПОПИСИВАЧИ, издавач КОВ Вршац, 2011, још једну књигу духовне поезије СА ОБЕ СТРАНЕ ОБЛАКА, издање Православне епархије крушевачке. У издању Чигоја штампе иу Београда, 2016, објавила роман ОВО НИЈЕ РАСТАНАК - мали роман о пријатељству.  Вреди поменути интервјуе са Њ.Светошћу Патријархом Павлом, Радованом Биговићем, Владетом Јеротићем, Владиком Иринејом Нишким, ректором Богословије у Призрену- Милутином Тимотијевићем, са оцем Јованом из Зочишта, оцем Јованом из Лепенца, са мати Иларијом из Покајнице... Са књижевницима Светланом Велмар Јанковић, Весном Крмпотић, Љубом Симовићем, Младеном Марковим, Михајлом Пантићем, Бранком В. Радичевићем, Милованом Данојлићем, Слободаном Ракитићем, Љубицом Милетић, Миланом Комненићем, Вуком Драшковићем... Са балеринама, плесачима, музичарима, сликарима (Анђела Конзоли из Италије), мултимедијалним уметницима (група Ћутутук)... Води Поетски театар-радионицу за креативно писање у Културном центру у Крушевцу.

Лидија Ужаревић 

модератор и координатор

књижевног програма, школе говора и глуме

Контакт телефон: 037/423-025, локал 18

e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. 

   Лидија З. Ужаревић, новинар, културни радник, наставник глуме, глумац-аматер, уредник програма. Рођена 6. 4. 1964. године у Великом Шиљеговцу код Крушевца. Основну школу и Гимназију завршила у Крушевцу. Југословенску и светску књижевност, књижевно-публицистички и наставни смер, апсолвирала на Филолошком факултету у Београду.

  Један од оснивача ТЕАТРА ЗА - првог алтернативног аматерског позоришта у Крушевцу почетком осамдесетих.

   Један од првих новинара сарадника прве градске телевизије РТК и аутор емисије из културе "Ствараоци и дела", хонорарни сарадник РТВ ПЛУС и аутор емисија: "Рефлектор" и "Слово љубве". Радила и као аутор емисија из културе на радио "Чигри", ОК студиу и радио "Рубину"- крушевачке приватне радио станице.

   Од 1997. године члан Савеза новинара Југославије, касније Србије и Црне Горе и Републике Србије.
   Од 1992. до данас стално запослена у Културном центру Крушевац као уредник књижевног програма, наставник у Школи говора и глуме и руководилац Поетског театра. У продукцији КЦК играла у аматерским позоришним представама Радослава Савића, Милије Вуковића и монодрами "Деца пакла", текст Јован Букелић, адаптација Јован Путник, режија Миомир Стаменковић. Године 2010. монодрама “Деца пакала” снимљена је за регооналну Телевизију Крушевац.
Учесник, сценариста, рeдитељ, инспицијент, модреатор-водитељ новогодишњих представа, колаж-прогама, академија, вечери у Културном центру и ван. У оквиру Шкole говора и глиме и Драмског студија "Бата Миладиновиц", као наставник глуме, режира новогодисње и дипломске представе, као и комаде у сарадњи са другим институцијама, удружењима. Уредник је ТИН ФЕСТА, Фестивала средњешколског театра који Културни центар Крушевац организује од 2008. године. Члан редакције часописиа за књижевност и културу “Путеви културе” од оснивања.
  Добитник годишње награде Културног центра Крушевац "18. фебруар" и награде
"Златна значка" КПЗ Србије за 2015. годину.
Активан члан КУД-а "Станислав Бинички" из Јасике и један од оснивача и промотера Музичке манифестације "Станислав Бинички".
   Играла у пвом крушевачком играном филму "Клевета", рeditеља Горана Ерчевића и уметничком филму "Кротка", по тексту Достојевског, у режији Драгана Благојевића.
Дугогодишњи сарадник у драмској и рецитаторској секцији у Дому ученика средњих школа "Пане Ђукић Лимар" и један од координатора уметничког дела Међународног фестивала дечјег стваралаштва који организује ОШ “Вук Караџић” из Крушевца.
  Заступљена у Малој енциклопедији крушевачког краја, приредио мр Слободан Симоновић, издавач “Librokompany”, Краљево, 2006.г.
     Живи у Јасици код Крушевца, удата, има сина Александра и ћерку Катарину.

 

 
 

МЗ и КУД „МИОДРАГ ВУЧКОВИЋ“ ЗДРАВИЊЕ

ПOДНО ЈАСТРЕПЦА,

НАДОМАК КРУШЕВЦА

РАСУЛО СЕ СЕЛО.

КАО ЗДРАВЉЕ ЈЕ

И ЗОВЕ СЕ

ЗДРАВИЊЕ

 

Сматра се да је село основано као насеље у првој половини XlV века. Претежно је овај простор био под храстовом шумом и пропланцима са бујном питомом травом. Предео су красили чести извори хладне воде, који су доприносили лепоти и живописности овог краја.

Постоје више легенди о томе како је насеље добило име Здравиње, а све се, углавном, своде на једну:

Кнез Лазар је са својом пратњом често ловио на теренима данашњег села Здравиња и околних насеља, која су у то време били под густим шумама и пропланцима, па је једном приликом излазећи на брежуљке узвикнуо: „Е, ово овде мирише на здравље“ , те по томе и оста Здравиње.

Од настанка па до данас познато је по шљиви и здравињској шљивовици, као и Здравињском сиру. Здравиње има три цркве, четвороразредну школу, Дом културе, здравствену амбуланту, апотеку, бензинску пумпу, пошту, три продавнице мешовите робе, пољопривредну апотеку.

Село има око 900 хектара обрадиве површине, и отприлике се сеје 350 хектара кукуруза и око 300 хектара пшенице. Остало је под ливадама, пашњацима, воћњацима и јагодичастим воћем. Велики број парцела је обновљен шљивом, а уназад неколико година велики број површина засађен је јагодом.

Што се тиче уређења села, урађено је и асфалтирано поприлично путева, а ове или евентуално следеће године очекује се и завршетак радова на водоснабдевању села са језера Ћелије.

А први кораци културе у Здравињу крећу 1948.године, и трају до данас. Драмска и фолклорна секција су вишегодишњи победници на такмичењу села Града Крушевца. Поред ове две секције имамо још музичку и рецитаторску секцију. Прва ликовна колонија на територији Града Крушевца , а и шире настала је баш у Здравињу давне 1973.године, и траје и дан данас августа месеца сваке године без прекида. Поред летње, од пре осам година настаје и зимска ликовна колонија под називом: “ЗИМСКЕ ЗОРЕ ЗВЕЗДАНОГ ЗДРАВИЊА“. 1990. године почиње манифестација „ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ“ у склопу које се дешавају следећи садржаји: фестивал “Звездана хармоника Србије“ ,, Звездано вече седме силе” и многи други не мање битни садржаји.

КУД-„Миодраг Вучковић“из Здравиња има огроман број гостовања по Србији, бившој Југославији, као и више од 30 наступа у иностранству. Данас друштво броји 67 активних чланова заступљених у поменуте секције КУД-а.

zdravinje1 Copy

 

zdravinje2.1 Copy

 

zdravinje2.2 Copy

 

zdravinje3.1 Copy

 

zdravinje3.2 Copy

 

zdravinje4.1 Copy

 

zdravinje4.2 Copy

 

zdravinje5.1 Copy

 

zdravinje5.2 Copy

2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates