UMETNOST STRIPA br.1

Pozdrav draga online publiko!

Dobrodošli u najnoviju kolumnu Kulturnog centra Kruševca „UMETNOST STRIPA“ koja će izlaziti nedeljno. Postoje razloga za ovaj naslov. Prvi, zato što je strip nova forma nedovoljno izučena od strane zvaničnih teorija umetnosti tako da će jedan od naših ciljeva biti da objasnimo strip i opravdamo njegovo mesto rame uz rame sa velikim formama kao što su film i književnost. Drugi razlog je zato što naslov prikazuje temu u širem smislu a naš plan je da budemo temeljni. Pisaćemo o stripu kroz istoriju i kroz prostor što znači da ćemo se baviti zemljama i gradovima koji su prestolnice ove umetnosti.

I ovo je dobra uvertira da uronimo u priču: Prestolnice strip kulture. Ima ih tri i tako ćemo ih deliti:

Američki strip. Na čelu sa Njujorkom. Biće tu priče o prvobitnim kaiš-stripovima objavljivanim po novinama, o nastanku super heroja, njihovoj popularizaciji kroz ratove i konflikte, o zlatnoj eri Marvela i DC-ja, o nastanku andergraund nezavisne scene i perverzijama Roberta Kramba, kao i o Američkom stripu danas i industriji koja vredi milijarde i još raste.

Evropski strip. Na čelu sa Parizom, zatim Londonom. Pričaćemo o prvim strip akademijama, o velikim autorima, i crtačima i piscima, koji su probijali put strip formi do vrhunske stilizacije i visoke umetnosti; o stripu kroz karikaturu; o vesternima koje je Evropa bolje radila od Amerike i na kraju krajeve i o angažovanom stripu i načinu na koji se on nosi sa temama kao što su socijalna pravda, siromaštvo, feminizam i mnogo šta drugog.

Azijski strip. Na čelu sa Japanom i Južnom Korejom. Ovo je tek priča za sebe prvenstveno zbog velikog kulturološkog jaza izmeću tih zemalja i svih ostalih. Tamo se strip zove različito, MANGA, i čita se drugačije, sa desna na levo. Kada pominjemo mangu moramo pomenuti njen autentičan stil crtanja koji datira još iz 16. veka, njen razvoj koji je usko praćen sa istorijom Japana, njene podžanrove koji su osvojili srce publike širom sveta (kao što su Meka, ili Isekai), i ne možemo da zanemarimo istraživanje seksualnosti kroz, temu koje se ostatak sveta stidi.

Toliko za sada. Sledeće nedelje pisaćemo o konkretnim delima.

Dramski urednik Nemanja Petronijević

 

Čekajući Teatar 15

Kada je film nastajao u svojoj prvobitnoj formi, on nije ličio na pozorišnu umetnost. Nije ni morao, nova forma slike u pokretu imala je itekako šta da ponudi, mogao si da ukradeš prizor bilo kakav, odakle god, i odneseš ga pred publiku. Film je bio prvenstveno vizuelna stvar, potpuno u duhu impresionizma koji je tada vladao u slikarstvu.

Prvu potrebu za pričom unutar filma otkrio je Džordž Albert Smit, pionir filma i između ostalog mađioničar. Primetio je da publika više uživa kada na filmu ima aktera i radnje, i zbog toga je krenuo da proširuje formu, stvorio prve primitivne žanrove, nalik tragediji i komediji. Takav film i dalje nije imao dodirnih tačaka sa teatrom, zbližavanje se odigralo više od trideset godina kasnije, dvadesetih godina prošlog veka sa napretkom tehnologije zvučnog filma.

Prvi zvučni film je bio javno prikazan još 1900. godine ali to je bila tehnologija previše skupa i robusna da bi bila korišćena u komercijalne svrhe. Tek 1920. godine izlazi Grifitov parcijalno zvučni film „Ulica snova“ koji će obeležiti novu eru filmske umetnosti. Kroz tu sporu tranziciju dešavaju se sledeće promene: glumac više nije neko ko je samo markantan i elegantnih pokreta, sada to mora biti i neko sa jasnim glasom, dobrom dikcijom i kapacitetom za pevanje. Filmska industrija koja još nije dotakla svoje prvo zlatno doba počinje da uvozi glumce školovane na pozornici a sa glumcima koji pričaju dijaloge došli su i dramski pisci, režiseri pa na kraju i teoretičari drame koji su film učinili pozorišnijim. Prosto je bilo logično da nastane prvi film rađen po pozorišnoj predstavi.

Veličanstvena Betsi (Glorious Betsy) 1928 u režiji Alana Kroslenda

Ovaj film je rađen po istorijskoj drami. Radi se o manje popularnom bratu Napoleona Bonaparte, Žeromu Bonaparti i njegovoj nesrećnoj ljubavi sa amerikankom Betsi Paterson, ljubavi koju je Napoleon, tadašnji imperator, osporio. Kao i većina hitova tog vremena, i ovaj je građen u meloramskom duhu, bogati kostimi, scenografije, ljubavna priča i naznaka tragedije. Glavne uloge igrale su zvezde nemih filmova i zvučni su bili samo segmenti pevanja i ključni dijalozi.

Dramski urednik Nemanja Petronijević

ПРЕПОРУКЕ КЦК 21

КЊИГА / за све читаоце који воле море, бродове и авантуру...

Тајфун, аутор: Џозеф Конрад. Наслов оригинала: Typhoon, ( Joseph Conrad). Издавач: Стубови културе, 2002. И овај, обимом невелики роман Џозефа Конрада (1857-1924) упућује на писца склоног авантуристичким темама, на некога ко добро познаје живот на мору, заправо живот поморца и догодовштине, буре и невоље које могу задесити посаду брода на великим   путовањима. У питању је животна прича, заправо, упечатљива епизода из живота поморског капетана, Ирца, Макхвера, са брода Нан-Шан и његовог првог официра Ђукса, као и читаве посаде која превози нешто робе и Кинезе, печалбаре који се после вишегодишњег рада у разним тропским колонијама враћају својим селима у области Фо-Кјен, како каже писц на почетку. Ништа на почетку путовања не најављује у какву буру и несрећу може упасти лађа у току предстојеће пловидбе, али управо се дешава то. Невреме, заправо тајфун који баца ову лађу и људе на њој у огромно искушење изгледа као непријатељ са много лица и непредвидљивим потезима од којих се треба одбранити. Писац приказује ту екстремну ситуацију и кроз психолошке портрете људи на броду, њихове реакције, изглед, национална и расна обележја, уз то,   не допушта нам да погодимо како ће се завршити агонија кроз коју сви пролазе. Вреди прочитати књигу и сазнати како је кроз буру прошла лађа Нан-Шан и како је разрешена авантура преплашених путника.

Читајући овај роман схватамо да је настао из искуства, што потврђује биографија писца Џозефа Конрада, пореклом Пољака, рођеног у властелинској породици близу Бердичева, у делу Украјине који се тада налазио под пољском влашћу, (право име аутора је Јузеф Теодор Конрад Навенч Коржењовски) али животне околности су аутора довеле до британске морнарице и он постаје неуморни морнар а затим и капетан многих бродова опловљавајући атлантска и пацифичка мора, афричке реке... да би сећања са путовања касније преточио у књиге које ће га учинити ванвременским писцем. За тридесет година књижевне каријере Конрад је написао тридесет романа и седам књига приповедака. Уз поменути роман препоручујемо и Конрадова дела (романе): Црнац са брода Нарцис, Линија сенке, Лорд Џим, Победа, Срце таме, Двобој, Ностромо, Тајни агент, Очима Запада.

 

ФИЛМ/ за гледаоце од 7 до...

Сањар, амерички филм, драма, 2005. Наслов оригинала: DREAMER. Редитељ: John Gatins. Филм који је већ постао породични класик. Снимљен према истинитој причи, због тога многе ситуације и релације међу ликовима у филму подсећају на савремени свет, на живот са финесама у породичним односима, пословним и другим проблемима које препознајемо.

Јунакиња филма, девојчица Кејл (Дакота Фенинг), бори се за свој сан, да поврате у трку, највећу трку коња у Америци, кобилу Sognar (Сањар) која је после тешке повреде ноге постала разлог многих бурних догађања у њеној породици од када је њен отац (Курт Расел) откупио од богатог и бескрупулозног власника (Дејвид Морс) и уз помоћ двојице Мексиканаца, коњушара и џокеја довео у стање да може поново да се такмичи. Кобила Сањар је од претходног власника већ била отписана не само као тркачки коњ, него је требало да буде успавана. Кроз велика искушења пролази породица мале Кејл, да би уз помоћ деде, великог познаваоца коњичког спорта (Крис Кристоферсон) ипак задржала Сањара. Девојчица постаје већински власник коња и читавог посла у којем треба одвојити много новца да би се само пријавили за највећу трку. Сви се покрећу, породица повезује искидане нити у међусобним односима, мајка (Елизабет Шу) подржава ентузијазам, вољу и љубав девојчице Кејл, подстиче супруга Бена који често губи вољу пред великим проблемима и неправдама капиталистичког начина размишљања оних који одлучују о судбинама и људи и коња у том спорту... На крају, уз велики труд, љубав, посвећеност, упркос ометањима од стране власника коња који је сматран за фаворита, стижу сви заједно до победе. Џокеј, Мексиканац Мет, побеђује своје страхове и трауме и заједно са моћном кобилом Sognar-Сањар стиже до невероватне победе.

Вреди, свакако погледати овај филм иако смо открили како се завршава. Порука је да се треба борити и када изгледа да је циљ неостварљив, треба се борити у сваком случају. Важан је мотив, пре свега, уз то жеља, воља, рад посвећеност, а највише помаже: љубав. Порука је, такође, да није новац једини услов успеха.

ПОРУКА

Капетан Макхвер: Има ствари које не можете да нађете у књигама! (Џозеф Конрад: Тајфун)

 

 

 

 

ИЗЈАВА ДИРЕКТОРКЕ КЦК ВИОЛЕТЕ КАПЛАРЕВИЋ У СУСРЕТ 1. СЕПТЕМБРУ, ПОЛАСКУ ЂАКА У ШКОЛУ

ПЕРФОРМАНС ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ КУЛТУРОЦИКЛИН 2m

ВИДЕО ПРЕУЗЕТ ОД САРАДНИКА КЦК СЛАВИШЕ ПАУНКОВИЋА

https://www.youtube.com/watch?v=EqdWSZK2mM8

ПОЧЕЛО РЕНОВИРАЊЕ БИОСКОПА КРУШЕВАЦ

ЛИНК ПРЕУЗЕТ СА YouTube КАНАЛА ТЕКЕВИЗИЈЕ ПЛУС

https://youtu.be/RUtxTTHPnMg

Čekajući teatar 13

Čekajući teatar 13 (jubilarni)

Delo o kojem ćemo danas pisati toliko je puta adaptirano i ekranizovano da je obeležilo svaku generaciju u poslednjih sto godina. Neke od tih adaptacija su dobre, neke su fabulozno loše, u pitanju je preko 60 različitih filmova, 4 televizijske serije i nebrojano pozorišnih varijacija, sve sa istim imenom i jezgrom radnje. Mi ćemo pomenuti samo film iz 2004. koji je jedan od boljih i značajnijih za današnju publiku.

Fantom iz Opere (2004) u režiji Džoela Šumahera

Izvorno delo po kojima su sve ove silne adaptacije rađene je roman iz 1909 od izvesnog novinara i pisca Gastona Lerouksa koji je bio ispirisan dešavanjima u pariškoj operi. Gaston se kune u događaje iz knjige da su istiniti, što sada ne možemo da znamo, ali sa sigurnošću možemo reći da je viktorijanski horor jedan evergrin koji plevi i budi interesovanje autora, bilo da ga on romantizuje u ljubavnu priču ili da ga vodi do modernog slašer horora.

U slučaju Šumaherovog filma dominira ljubavni, melodramski zaplet koji je preuzet, kao i muzika, iz pozorišnog mjuzikla Andrju Lojd Vebera rađenog 1986. Veber, koji je i komponovao mjuzikl spaja modernu muziku električnih gitara i basova sa baroknim manirom i pravi postojano delo i instant hit koji je film maksimalno dočarao, koliko to jedan film može da uradi. Delo je vizuelno impresivno, muzički zaokruženo.

Za kraj ostavljamo vam muzički odlomak iz filma koji je već sada postao moderni klasik a daje nam da se moćno osećamo:

https://www.youtube.com/watch?v=OFrF56Ec-SY

ПРЕПОРУКЕ КЦК 20

КЊИГА

ПОВРАТАК У ЛАЗАРЕТ, поезија, аутор: Поп Д. Ђурђев, издавач: Градска библиотека у Новом Саду, 2020.   Увод у ову посве необичну књигу поезије (46 сонета) је такође песма која најављује атмосферу која нас очекује ако се усудимо да загазимо у ту реку, у тај рит, у то читање које се ковитла као вирови јер једном ће се речна неман/ указати на крај света/ нека чека венац спреман/од локвања и сонета. Повратак у детињство али са искуством зрелог писца, који, рекло би се, не може а да не подели снажан доживљај и живо сећање на места, природу, животиње, рибе, птице, па и људе који су се преплитали негде у разиграној машти и довели га до овакве књиге и до нас који ћемо то осетити, откривати и признати да је дао нешто ново и зачудно, привлачно и захтевно, изазов читаоцу. Ковиљ је централна тачка, од које креће духовна вертикала кроз мирис белог тамјана, присуство манастира је незаобилазно на неки особен начин, скровито и повезано са природним окружењем, совама, родама, а опет, ту је и свет епских јунака, све у чудном амалгаму сновиђења, подсвести и сатиричног израза. Сатиричар излази из себе и лови асоцијације, стихове као записе са воде, хвата недохватно, прехришћанске симболе спаја са светитељским, Богородичиним и Божанским знацима. Дунав је линија преживљавања и нестајања, па поновног рађања, војвођанска хоризонтала, а у подводном свету је Попова поезија открила много тајни с крљуштима уместо коже...

Истину је рекао један од рецензената, Часлав Ђорђевић, да је ПОВРАТАК У ЛАЗАРЕТ особен искорак Попа Д.Ђурђева у форми и поступку поетизације сазнатог света и човековог бивствовања. То јесте поред свега осталог и омаж-поезија Лази Костићу који је у истом месту, у Ковиљу, први пут доживео лепоту светлосних упризорења и заносе душе.

Аутор је допринео оригиналности ове песничке творевине и својим цртежима и илустрацијама, те довитљивим графичким решењима,   а све то веома добро вибрира у хармонији стихова, језичких драгоцености пажљиво изабраних из лексичког антикваријата, делом обогаћених локалним украсима уловљеним у мреже са дунавских обала. Није неочекивано да је то књига толико слојевитог значења, скровитих порука и захтевна за читаоца који ће се обавезно враћати и враћати да би постао део Поповог сновид-града који је започињао и градио тридесет година.

КЊИГА ЗА МЛАДЕ

Радови на млечном путу, поезија. Аутор: Поп Д. Ђурђев Издавач: Чекић, 2012. Уз много написаних и објављених дела опточених хумором, Поп Д. Ђурђев (Душан Поп Ђурђев, 1953, Нови Сад) објавио је и књигу поезије Радови на млечном путу и наменио је младима. Дугогодишњи директор Змајевих дечијих игара живи живот посвећен хумору и сатири, деци, младима, дечијим писцима, својим и туђим књигама, (а књиге никад нису туђе кад нам се свиђају), примећује што други не виде, ослушкује како дишу они који расту, шта желе, шта им треба понудити. И сам каже за Радове на млечном путу:

Песничка збирка са доста визуелних садржаја, које такође сматрам песмама. Познато је да у својим књигама за младе врло често користим нека искуства надреалиста и сигналиста, а све у намери да покажем младим читаоцима како је мислима каткад језик тесан. Њима је он још тешњи јер већина не располаже фондом већим од 200-300 речи. Пошто живимо у времену визуелних медија, морамо се онда томе и прилагодити.

Аутору је припала Награда Сребрно Гашино перо за најдуховитију књигу у 2012. години.

И за крај, ако Вас нисмо уверили да ову књигу треба потражити и прочитати, остају стихови:

Шта се рећи има,

до на пажњи хвала,

од експертског тима,

за хватање зјала!

 

ПОРУКА

Поп Д. Ђурђев (песма узалуд трајем мада никад више)

Кад ме изведу пред страшни суд

осудиће ме још да трајем

а казна и све ће бити узалуд

ја живим живот с предумишљајем

2020  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates