Позоришна представа „Божићна прича“

Позоришна представа „Божићна прича“                      

https://www.youtube.com/watch?v=u_QB553lJYo&t=17s

ПРОГЛАШЕЊЕ РЕЗУЛТАТА ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА - ,,ПИСМО ДЕДА МРАЗУ"

1. место, Елена Николић, ОШ ,,Вук Караџић"
2. место, Петра Радојичић, ОШ ,,Вук Караџић"
3. место , Елена Илић, ОШ ,,Нада Поповић"
 
Специјална награда – Јована Аксентијевић, ОШ ,,Драгомир Марковић"
 
Специјална награда – Вукашин Здравић, из Кукљина, ОШ ,,Станислав Бинички"
 
Похвала, Виктор Ракић, Крушевац, ОШ ,,Вук Караџић"
Захвалница, Валерија Тодоровић, ОШ ,,Јован Поповић"
Захвалница, Гордана Стевановић, ОШ ,,Вук Караџић"
Захвалница, ОШ ,,Вук Караџић"
Захвалница, Данијела Ковић, ОШ ,,Владисав Савић Јан"
Захвалница, ОШ ,,Владисав Савић Јан" подручно одељење Гаглово
Похвала, Софија Јокановић, ОШ ,,Јован Поповић"
Похвала, Вук Перовић, Крушевац
Похвала, Димитрије Милетић, Велики Шиљеговац
Похвала, Дуња Јовић, Крушевац
   
   
   
   
   
   
   
   

Дружељубље за Милића - Изложба Расинус 2020.

 

Од оснивања Легата Милића од Мачве 2000. године Друштво љубитеља уметности Милића од Мачве је одржавалао Дружељубље за Милића као културно  окупљање писаца, сликара, глумаца, музичара око духовне трпезе са ,,пасуљем по рецепту великог сликара,. Традиција је настављена и када је од 2008. године Легат под окриљем Културног центра Крушевац до данас. За овогодишње Дружељубље припремљена је изложба Удружења ликовних уметника Расиниус које окупља преко 50 сликара из Расинског округа.

 

 

 

 

Разговор са Драганом Јовановићем Даниловим (ликовни критичар и књижевник)

https://youtu.be/spDX_JnfpdE

LICE DEDA MRAZA

 

Božić pre Božića

Čim krenemo da proučavamo Božić, dolazimo do sldećeg zaključka: Božić kao praznik nije produkt Hrišćanske tradicije već je to hrišćanstvo preuzelo običaje iz daleko starijih religija. Sa druge strane, čini se da je neko, od kada je sveta i veka, doniosio poklone deci uoči zime. 

Još je u Starom Rimu bostojala boginja Strenija, boginja nove godine, čija je praznična procesija išla kroz ceo grad, uključujući i najsiromašnije kvartove, sa ciljem deljenja poklona. Slavljenje kalendarskih promena poznato je i u vreme Sumera i Vavilonaca, gde se pored slavlja pominje još nešto tipično za moderne praznike, to je darivanje poklona  deci. Nažalost, u istoriji se gubi trag koga su ove drevne civilizacije zaduživale za podelu darova. U nekim kasnijim kulturama videćemo da su to bili i bogovi i demoni i sveci i kraljevi i divovi pa i pojedinci iz naroda koji su bili obdareni magijskim moćima.

 U našoj izvornoj slovenskoj mitologiji titulu nosioca darova nosio je Dažbog il Dajbog, koji je između ostalog bio prikazivan kao vuk, nosio sunce kroz nebo, bio kovač i izumitelj, zaštitnik ognjišta, simbol vatre i verovatno tvorac ljudske civilizacije. Jednom rečju, bog koga je narod ponajviše voleo, delio je poklone na kratkodnevnicu, u slavu novog sunca koje menja staro i potrošeno.

U bogatom nasleđu narodne književnosti srpskog jezika imamo čitavu vrstu u lirskoj poeziji, Koledarske pesme, koje baš pevaju o običajima uoči Božića. U njima je Božić konkretna ličnost, otelotvorenje praznika i to je tradicija koja se sačuvala koliko u lirskoj poeziji toliko i u običnom govoru, do dana današnjeg mi u Srbiji upotrebljavamo naziv: Božić Bata. Tradicionalno bi to bio postariji sedi gospodin, odeven u zeleno, ukrašen zimzelenim lišćem koji vozi sanke ili kočije upregnute jelenima. 

Gotovo ista, slična ili naizgled različita varijacija na Božić Batu postojala je u mnogim kulturama širom Evroazije (verovatno i šire).

 

Sveti Nikola kao zaštitnik Božića

Ono što je objedinilo narode širom Evrope, pa i sveta, u svetkovini zimskih praznika  jeste hrišćanstvo. Ideju o otelotovorenju praznika od apstraktnog Božić Bate preuzela je konkretna figura iz istorije i značajna ličnost u hrišćanstvu, Sveti Nikola Mirilikijski. Sveti Nikola (čija je slava skoro bila pa čestitamo slavu) je slavljen u narodu još od ranog hrišćanstva, bio je zaštitnik i dobročinitelj. Malo šta je sačuvano u istoriji o njemu osim da je grčkog porekla i da je bio episkop. Njegove žitije ponajviše govore o njegovim delima, pomagao je slabe i tlačene, sa posebnom pažnjom na decu, isterivao je pravdu za one koje nije imao ko da brani. Takav važan posao, podeliti poklone deci širom sveta za jedan jedini dan, nisu mogli poveriti boljoj figuri, seda brada je samo pomogla. 

Taj posao Sveti Nikola radio je gotovo sam više od jednog milenijuma. U dvadesetom veku on će podeliti dužnost sa mnoštvom drugih. 

 

Moderni Deda Mraz

Danas se zna kako Deda Mraz izgleda. Stari sedi gospodin, dobro podgojen, rumen i nasmejan, u crveno i belo odeven, vozi leteće sanke koje nose irvasi. Ovakvu pojavu Deda Mraz ima još od 1837. godine iz poeme A Visit from St. Nicholas koja je prvo objavljena anonimno, čije je autorstvo preuzeo Klement Klark Mur. Ako se sada pitate kako jedna poema može da uskladi mišljenje celog sveta, pročitajte je. Ne samo da je jedna od najlepših pesama o Božiću nego je jedno od najlepših primeraka poezije koje postoji. U njoj se pojavljuju i leteće sanke i irvasi po prvi put, veliki stomak i grohotan smeh, čak se i rumenilo na licu spominje. Od tada se Deda Mraz nije preterano menjao. Ono čega nije bilo u pesmi je njegova uniforma (pesnik pominje samo da je odeven u krzno) koja se prenela iz viktorijanskog doba sa božićnih razlednica iz Engleske, čiji su kanoni preneti na ilustracije knjiga. Jedina stvar koja mu je iz poeme danas nedostaje jeste lula koju je pušio, u međuvremenu je saznao da je pušenje štetno po zdravlje. 

Deda Mraz je danas izašao iz konteksta mitskog pa i religijskog i postao svačija figura. U strogom komunizmu, gde su religije bivale progonjene, Deda Mraz je opstao i uglavnom nije bivao diran. Počeo je da radi na Novu godinu, umesto za Božić. Danas radi na oba praznika a i cele zime jer je sveprisutan. I poštuje nacionalne trendove, u Rusiji nosi plavo umesto crvenog, u Iranu i Kini svira tamburu, a u celoj Bavarskoj jaše konje umesto irvasa. Postoji čak i pleme Kajuna u Luiziani kojima Deda Mraz dolazi sa indijanskim čamcem upregnutim sa osam aligatora. 

Neamanja Petronijević

 

 

 

 

 

Predstavljanje učesnika 47. MANIFESTACIJE TAKMIČENJA SELA GRADA KRUŠEVCA

Treće mesto

Mesna zajednica Lazarevac – KUD Car Lazar

Mesna zajednica Lazarevac ima oko 150 domova i oko 700 stanovnika, koji su svoje živote vezali za selo, imanje i bavljenje poljoprivredom.  Nekada stočarsko vinogradarski kraj, a danas možemo slobodno reći gigant u proizvodnji voćnog i loznog sadnog materijalana daleko poznat u Evropi i svetu. Godišnje se u našem mestu proizvede i preko dva miliona voćnih sadnica. Nekada vinogradarski kraj danas krase parcele pod voćnjacima kruške, jabuke, šljive, trešnje, a sve  po ugledu na evropski odradjene zasade sa sistemom za navodnjavanje, protiv gradnom mrežom i najsavremenijom mehanizacijom. Pored toga na desetine prijavljenih i registrovanih firmi za proizvodnju i promet kao i nekoliko savremenih hladnjača u kojima se preko cele godine vrši otkup voća i povrća. Igralište za male sportove, škola nižih razreda, predškolska ustanova i vrtic, nedavno završena crkva Svete Trojice, asfaltirane ulice, dom kulture čine naše selo prigodno mesto za život mladjih generacija. Da bi dom kulture nečemu služio 1998. godine osnovano je i kulturno-umetničko drustvo. Počeli smo skromno, a danas je naše drustvo jedno od najuspešnijih kako u opstini Kruševac tako i u Rasinskom okrugu.  U prilog tome govore rezultati i diploma na takmičenjima kako u zemlji tako i u inostranstvu. Društvo trenutno broji oko 80 članova, a aktivne su folklorna sekcija, dramsko-recitatorska sekcija i orkestar. Skoro da ne postoji grad u Srbiji u kome društvo nije nastupalo. Možemo se pohvaliti i uspešnim turnejama u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Italiji,Turskoj,Sloveniji i Austriji.

 

 

2021  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates