ПРЕПОРУКЕ КЦК - ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
ПРЕПОРУКЕ КЦК 19
КЊИГА
ЂУРА ЈАКШИЋ У ПРИЧАМА И АНЕГДОТАМА, аутор Владимир Миланков (1934-2002), друго издање. Суиздавачи: СКТЦ Ђура Јакшић Српска Црња, Центар за културу Пожаревац, 2018. Ова књига има вишеструки значај. Пре свега, да се сетимо Ђуре Јакшића (1832-1878), великог песника и сликара који је у свом недугом животу много шта написао, насликао али и казао, учинио да се и данас памти, а затим да боље разумемо време у којем стварао, историјске и социјалне услове и околности у којима су многи познати људи који су се њим дружили и који се у књизи помињу, живели . Анегдоте су, заправо најзанимљивији и најзабавнији начин да се исприча нeшто значајно и истинито и да остане упамћено. Владимир Миланков се потрудио да крене од порекла, од предака Ђуре Јакшића и да створи слику амбијента у којем је одрастао један тако успешан уметник, у исто време контрадикторан у поступцима, сложеног, бурног карактера, бунтован и бескрајно надахнут. У књизи се објашњава и Ђурина боемска личност и многе околности које су довеле до његовог тешког живота, скитачког, номадског у потрази за новим послом, за новом љубављу и за инспирацијом. Ипак, многе анегдоте у овој књизи зраче хумором и досетком, што свакако привлачи читаоца да се до краја дружи са Ђуром, па и да сазна шта се дешавало после, како су га помињали, градили му споменике, селили му кости на Ново гробље, одржавали му почасне говоре ...
И у овој књизи се препознаје песничка уклетост Ђуре Јакшића јер је најчешће био без пара, а неретко и без сталних прихода упркос великим талентима... Ипак, у једној анегдоти се говори о хонорару који је Ђура Јакшић добио за најпознатију и можда највреднију своју песму. За песму ОТАЏБИНА на челу прве свеске Отаџбине на ненумерисаним странама, а у оном фишеку што га је Владан по шегрту послао Ђури Јакшићу било је десет златних дуката. Хонорар захвалног уредника великом песнику за његове генијалне стихове, хонорар за какав се до тада није чуло!
ФИЛМ
ИНДИЈСКИ ЗАЧИН НА ФРАНЦУСКИ НАЧИН, наслов оригинала: The Hundred-Foot journey. 2014. Режија: Ларс Халстром (Lars Sven Hallstrom). Амерички филм, драма са елементима комедије, продуценти: Стивен Спилберг и Опра Винфри. Филм који ће се допасти свима који уживају у храни, било да је припремају или дегустирају. Иза такмичења између два ресторана, потпуно супротна по начину припреме хране и менију, у питању је француски класични јеловник који мадам Малори ( Helen Mirren, оскаровка) брижљиво саставља и индијска кухиња коју је млади и даровити кувар Хасан ( Manish Dayal) преузео од свог оца, али иза свега је привлачност, љубавна прича у најави између Хасана и Маргарет (Charlote Le Bon) који се допуњавају и надмећу у куварским вештинама. Хасан постаје шеф кухиње у ресторану мадам Малори, због његових иновација добијају још једну Мишелинову звездицу, о чему су сањали, одлази у Париз и постаје прослављени кувар за врло кратко време. Ипак, недостаје му француски градић у којем је започео, место Saint Antonin Noble-Val... Враћа се и уз помоћ Маргарет наставља борбу за нова достигнућа у кулинарству... Изнад свега је посвећеност, упорност, жеља за успехом, осећај за укусе, биље и храну коју актери овог филма налазе на локалној пијаци или је сами прикупљају у шуми (печурке), или рибе које пецају у реци... Жеља за учењем, отвореност ума према другачијим укусима и културама, то је драгоцена порука овог филма. Као и још једно сазнање да је љубав изнад свега и да треба пратити своје срце, упркос амбицијама, успесима који се указују и великом свету који вас зове.
КЊИГА ЗА ДЕЦУ
КЊИГА ПРОТИВ БРИГА, афоризми за децу. Аутор: Александар Чотрић (1966), ИЗДАВАЧ: Пчелица, Чачак, 2016. Аутор који је написао и објавио много афоризама, осмислио је и сатиричну књигу за децу и за све који су млади духом. Афоризми су онакви какви треба да буду по својој форми и поруци: кратки, мудри и смешни. По тој дефиницији је аутор и креирао кратке и досетљиве мудрости из ђачког и породичног живота, из света детета који остаје у свакоме за свагда. Чотрић, на пример каже: У нашој кући тата се за све пита, али мама за све одговара.
ПОРУКА
Ђура Јакшић (песма СТАЗЕ)
Две преда мном стазе стоје:
Једна с цвећем, друга с трњем;
Гвоздене су ноге моје:
Идем трњу да се врнем.
Ја уступам цвећа стазе
којима је нога мека;
Нек по цвећу жене газе,
а трње је за човека!
Промоција књиге ,,Приче из заборава" - YouTube
Промоција књиге ,,Приче из заборава" - Аутор Архимандрит мр Алексеј Богићевић
Čekajući teatar- deseti deo
Čekajući teatar X
Ove nedelje, za našu rubriku, pripremili smo malko drugačije delo. Neće to biti film rađen po predstavi već predstava prebačena na male ekrane direktno sa Brodveja, ali uzevši značajnost i impakt ovog dela, valjalo bi ga pomenuti.
Hamilton (2020) režija Tomas Kali
Sa jako malo sumnje u glasu može se reći da je Diznijeva ekranizacija “Hamiltona” najbolja stvar koja se desila ove godine. To i nije neka stvar, rekli bi. Godina 2020. se još nije ni završila a i generalno je jako loša godina. Sa druge strane, ako postoji ijedno drugo delo ili makar i misao koja je pogurala civilizaciju korak napred, onda se to vešto krije od publike.
Hamilton je jedno moderno delo ispunjeno svežinom. Ovaj mjuzikl je odličan spoj tradicije i istorije jedne nacije (američke, naravno) sa savremenom muzikom i kulturnim nasleđem. Jednom rečju, “Hamilton” je više od dvesta godina istorije sabijeno u visoko estetsko delo koje ne pušta do samog kraja. Tamo gde mu fali sadržaja, vešto prekriva svojom poletnošću, energijom, šarmom a tamo gde sadržaja ima, ima ga na pretek podjednako za ljubitelje transparentne umetnosti kao i za one koji vole da čitaju između redova.
Za kraj vam ostavljamo isečak samog mjuzikla sa oficijalnog kanala jer je jedna slika hiljadu reči a jedan video zapis hiljadu slika pa procenite sami.
https://www.youtube.com/watch?v=BQjGGrKRL8o
U međuvremenu, uživajte u vrućini, vidimo se i u avgustu, kada će svet možda biti lepše mesto.
РАДНО ВРЕМЕ БЛАГАЈНЕ БИОСКОПА "КРУШЕВАЦ"
БЛАГАЈНА БИОСКОПА "КРУШЕВАЦ" РАДИ ОД ПОНЕДЕЉКА ДО ПЕТКА ОД 15,ОО ДО 20,оо час ( А РАДИ ПОВРАЋАЈА КАРАТА ОТКАЗАНОГ КОНЦЕРТА НИНЕ БАДРИЋ)
ПРЕПОРУКЕ КЦК - ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
ПРЕПОРУКЕ КЦК 18
КЊИГА
ДОВОЉНО, поезија, аутор: Вислава Шимборска (1923-2012). Издавач: КОВ, Вршац, 2012. Превала с пољског Бисерка Рајчић. Ауторка која је рођена и живела у Пољској, повезала два века и многе контраверзе и чуда свог времена пренела у књиге, пре свега, у поезију. Добитница Гетеове, Хердерове и Нобелове награде, превођена је на око педесет језика. Код нас су њеним књигама посебну пажњу посветили у Књижевној општини Вршац, познатом издавачу, пре свега по томе што предност даје поезији. А песме Виславе Шимборске су разумљиве и преко језичке баријере. Она трага за смислом и ми га откривамо и онда када се истиче сва ефемерност бесмисла који такође треба означити и препознати. Књига која не обавезује обимом, али садржајем нас везује и задржава да сазнамо нешто више о времену, људима, приликама и неприликама, стварима које нас окружују а понекад су знакови нечег значајног и пресудног... ДОВОЉНО треба прочитати. Тако ћемо боље упознати свет, како Шимборска каже: Постоје они који спретно обављају живот./Одржавају у себи и око себе ред./Имају за све начин и исправан одговор.// Од прве одгонетају ко је кога, ко је с ким,/ у ком правцу, куда.//... понекад им завидим/ - на срећу то је пролазно.
КЊИГА ЗА ДЕЦУ
РАЗБИБРИГАЛИЦЕ, песме, аутор: Милош Милошевић Шика. Издавачи: КУД Вук Караџић, Грабовац, Доситеј, Горњи Милановац, 2019. Књига за децу у којој могу уживати и старији. Наслов је препоручује за ово време обремењено бригама, а са корица проговарају Анита Пешић, уредник и проф. др Предраг Јашовић, стручњак за дечију књижевност. Анита Пешић: Пред нама су дечачком маштом исклесани стихови које је Милош Милошевић Шика обојио љубављу, зачинио хумором и сервирао их деци на њима допадљив и пријемчив начин. Предраг Јашовић: Најдражи прваци ће моћи лепо да се забаве, мало насмеју, много тога науче, па и постиде, јер се у овој књизи много, много говори о љубави и то оној правој, највећој о којој се само ћути и пева.
Повероваћемо уреднику и рецензенту и због оваквих стихова: Једна лепа комарица
и њен партнер, леп комарац,
заљубљени до ушију
мењали су лета правац.
(Љубавна несмотреност)
ФИЛМ / ЗА СВЕ УЗРАСТЕ
ЉУБAВ И САНШАЈН, 2019, (LOVE AND SUNSHINE). Режија: Ели Канер ( Ellie Kanner). Мелодрама буди препознатљива осећања, радост, бес, тугу, доводи до суза, али ако филм орасположи и разведри гледаоца, па га чак уздигне до катарзе, прочишћења сопствених емоција, онда је вредан препоруке. Али (Дanica McKellar), има сопствену радњу и расадник, посвећена је биљкама и цвећу, али разочарана због раскида са вереником Беном који је и њен партнер у послу. Она чува војног пса, ретривера, керушу Саншајн као волонтер, док се не врати Џејк (Mark Deklin), власник пса, војник кога је девојка оставила док је био на војном задатку. Саншајн повезује Али и Џејка који врло обазриво почињу да се друже шетајући њу и откривају да имају много заједничког... Радња филма клизи и не допушта да нам попусти пажња, навијамо за ово двоје људи и за керушу Саншајн која је заиста донела сунчеву светлост у њихове животе, како јој име каже... То је један од филмова за шири круг гледалаца. Охрабрује порука коју шаље а то је да љубав, пажњу, саосећање и за људе и за животиње треба неговати, а то се враћа као радост ономе ко шаље и дели другима.
Сечење славског колача у Цркви Лазарици поводом Песничке славе у част Икони Пресвете Богородице Тројеручице
Сечењем Славског колача у Цркви Лазарици, обележена је Песничка слава ,,Икона Пресвете Богородице Тројеручице". Овогодишњи колачар била је Јелена Ивановић, дизајнер Културног центар Крушевац, док је колач за наредну годину преузела Јелена Ђорђевић. Уз присуство директорке Виолете Капларевић и запослених у Културном центру Крушевац, као и пријатеља и сарадника наше куће, старешина Цркве Лазарице, јереј Жељко Марковић одржао је пригодну беседу.
http://www.spc.rs/sr/chudotovorna_ikona_presvete_bogorodice_trojeruchice_0
Čekajući teatar- deveti deo
Čekajući teatar devet
Danas ćemo se, kao i predhodnih nedelja, baviti delom koje je nastalo na pozornici a zatim preselilo na film. Ovog puta u pitanju je delo koje se u jednoj bitnoj stvari razlikuje od svakog predhodno pomenutog: loše je. Toliko je loše da pruža nesreću i ostavlja traume. Normalan gledalac ustuknuo bi pred takvim ostvarenjem, ali teoretičar će svakako pohrliti da ga vidi. Na kraju krajeva, uopšte nije lako napraviti ovoliki promašaj od jednog interplanetarnog hita kakvo je originalno scensko delo bilo.
Mačke (Cats) 2019 u režiji Toma Hopera
Idejni tvorac i kompozitor „Mačaka“ na sceni je ujedno i otac modernog mjuzikla, Andrju Lojd Veber a ovo delo njegov je prvenac i manifest. Veber je ideju za mjuzikl preuzeo iz zbirke pesama T.S. Eliota i koncept mu je bio delo sačinjeno samo od pesama koje će nedostatak fabule popuniti vrhunskim songovima, koreografijom, scenografijom, kostimima, glumačko pevačkim talentom, energijom i čistim scenskim šarmom. Mjuzikl je dočekao premijeru 1981 i od tada pa sve do dana današnjeg ostao je hit koji broji po desetine hiljada izvođenja i milijarde dolara zarađenih od karata širom sveta.
Ali šta je onda pošlo po zlu u adaptaciji na velike ekrane?
Odgovor je sve, baš sve.
Pozornica je mesto koje neumitno poseduje magiju, prisnost između gledaoca i glumca na sceni jedan je od osnovnih postulata koje teatar nosi još iz antičkih vremena. Pred pozornicom, spreman si da poveruješ u sve, onog čega nema, tvoj um će nadomestiti. Film ima drugu magiju, on kao forma pruža celokupan audiovizuelni ugođaj i ako je loš, gledalac filmu prosto ne veruje. Film je prvo nečitak što je već katastrofalno jer jedino što mu ostaje su desetina nekoherentnih pesmica. Drugo, vizuelno, film je u najboljem slučaju loš a u najgorem nesnosan, nepodnošljiv. Montaža stvara trajne ožiljke na očima a efekti su, prosto rečeno, ružni. Treće, samim tim i poslednje koje ćemo navesti (ne i poslednje) je da je svet mačaka na pozornici hiperaktivan, pun života i nade, u filmu taj svet je samo bizaran, na momente odvratan i depresivan, depresivan, depresivan. Jedina nada koju gajiš tokom filma je da će završiti. Ko to želi uopšte da gleda?
Tako da danas imate negativnu preporuku: ne gledajte ovaj film, vratite se originalnom delu koje stvarno zaslužuje pažnju.
ПРЕПОРУКЕ КЦК
ПРЕПОРУКЕ КЦК 17
КЊИГА/ ЗА СВЕ УЗРАСТЕ
РАСТЕ ЈЕДНО ДРВО У БРУКЛИНУ, аутор Бети Смит, роман, објављен 1943. Наслов оригинала: A TREE GROES IN BROOKLYN by Betty Smith(1896-1972). Ауторка јер рођена као Elizabeth Wehner, у породици ирских досељеника. Књигу је на српски превела са енглеског 1956. Милица Симеоновић. Књига је код нас имала више издања код различитих издавача (Рад, Београд...).
Убрзо после објављивања у Америци, роман је постао бестселер и освојио милионски број читалаца. Ауторка, Бети Смит је преточила своје животно искуство, заправо своје детињство проведено у Бруклину на самом почетку 20. века, емоције и сећања девојчице рођене у сиромашној породици у којој се мајка борила за опстанак радећи најтеже послове а отац, кога је рано изгубила, о коме се не зна много, био је склон алкохолу, слично као у роману у којем је главна личност девојчица Френси, толико убедљива и уверљива, зналачки насликана са много нијанси да се ова књига по њој памти, пре свега. Она је то дрво које расте у Бруклину и које опстаје упркос свему, за које ауторка у роману каже: Постоји једно дрво које расте у Бруклину. Зову га и небесним дрветом. Где год му семе падне, из њега ниче дрво што стреми небу. Расте на ограђеним земљиштима, као и на запуштеним ђубриштима. расте из подрумских решетака, и једино оно расте из рушевина. Расте врло бујно... може да опстане без сунца, без воде, па чак и без земље. Сматрали би га лепим, да га нема толико.
Ауторка је показала велику упорност и борбеност у времену у којем је још увек жена била далеко подређена и скрајнута од друштвеног ангажовања, озбиљног школовања, успела је да превазиђе судбину која јој се указивала самим породичним статусом и жељом родитеља да што пре почне да ради. Сама се школовала, усавршавала и постала угледни прозни и драмски писац. Роман РАСТЕ ЈЕДНО ДРВО У БРУКЛИНУ улази у ред најбољих америчких романа 20. века. По овом делу је снимљен истоимени филм чувеног редитеља Елије Казана, а по њему су игране и позоришне представе као и радио драме.
ФИЛМ
ДРВО РАСТЕ У БРУКЛИНУ, снимљен 1945. (“A TREE GROWS IN BROOKLYN”). Режија: Елија Казан (Elia Kazan) Улоге:Пеги Ен гарнер (Peggy Ann Garner) као Френси Нолан, Џејмс Дан (James Dunn) као Џони Нолан, Дороти Макгвајер (Dorothy McGuire) као Кејт Нолан, Џоан Блондел (Joan Blondell) као Милдред Пирс.
То је први холивудски филм великог редитеља грчког порекла Елије Казана, рођеног у Константинопољу, 1909, у породици кападокијских Грка, (касније се школовао на престижним универзитетима у Америци и постао један од најпознатијих светских редитеља свих времена). У једној реченици сведен је садржај филма: сентиментална прича о сиромашној породици Нолан, ирским досељеницима у Бруклин на почетку 20. века.
Награде: Оскара за епизодну мушку улогу добио је Џејмс Дан (Џони Нолан, отац породице, човек који је подстицао машту код своје деце а није успевао да нађе посао, углавном због алкохолизма...).
Међутим у филму је посебно заблистала и публику освојила девојчица Пеги Ен Гарнер (у улози Френси Нолан) која покушава да удовољи свима, нежна и осетљива и пати због поткресаног дрвета...
Филм је вредан препоруке за све који га нису гледали али и за оне друге, да се подсете и да уживају у уметничким вредностима овог остварења, хуманим порукама и сјајној глуми.
ПОРУКА
Попут мириса који на нешто лепо и сетно подсети, или неке мелодије, понекад делови из књига, невелики делови, учине исто то. (Тања Таубнер поводом књиге Расте једно дрво у Бруклину)
