Порука полазника Школе говора и глуме и Драмског студија "Бата Миладиновић"
Video možete pogledati na linku:
ГОСТУЈУЋА ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЛИЋА ОД МАЧВЕ У ГАЛЕРИЈИ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
ГОСТУЈУЋА ИЗЛОЖБА СЛИКА МИЛИЋА ОД МАЧВЕ
У ГАЛЕРИЈИ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
Легат Милића од Мачве је након гостујуће изложбе у Младеновцу, у децембру 2019. године, организовао и изложбу у Галерији Универзитета у Крагујевцу.
Колекција од 24 слика изазавала је велику пажњу посетилаца, а посебно студената. Тим поводом у Часопису за књижевност уметност и културу Багдала број 523/2020, ликовни критичар Маја Станковић је објавила пригодан текст Визије о узвишениости, судбински усуд, из кога издвајамо:
„Мало је ликовних стваралаца који тако дубоко верују у мисију своје уметности као што је то била одлика Милића од Мачве.
Уметник је имао моћ спознаје непрекинутог тока живота, идеју о вечитом образовању и трајању, ма какве биле манифестације и облици људског бивствовања.
У том контексту он ће се вратити да одржи континуитет животног циклуса и стварања, као барбаро-геније са истим уверењем о судбини једног народа, који у небеским пространствима и даље корача светом земљом косовском.
Изложба у Универизетској галерији у Крагујевцу, довела је у везу, оне његове цртеже, гвашеве, уља који се односе на традицију српског народа, оличену у црквама, манастирима, историјским догађајима, средњовековим великашима, свим оним што нас обавезује данас и довека.
Будан док сања и сневач у стварности, својње визије о коренима нашег народа, Милић од Мачве је пренео на своје слике.“
Ова изложба у Крагујевцу, успешно је обавила само једну епизоду своје културне и едукативне мисије. Наставак гостујућих изложби, свакако ће, умножити број љубитеља уметности Милића од Мачве.
Небојша Лапчевић
ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
КЊИГА
Моравска ноћ, роман, писац Петер Хандке, Нобелова награда за књижевност, 2019., издавач Лагуна, 2020. Књига за коју су многи чули, Нобелова награда привлачи пажњу читалаца у читавом свету, овог пута има посебан значај за читалиште у Србији. Наслов нас привлачи, чим га чујемо у некој најави или угледамо у излогу књижаре... Има разлога. Узбудљива књига. Посебан, помало компликован, рекли би неки, стил Петера Хандкеа. Озбиљан задатак за преводиоца Жарка Радаковића који се бавио и другим Хандкеовим делима. И овај роман је усмерен на језик и на однос језика и света, што је изазов за преводиоца али и за читаоца од кога се такође тражи пуна пажња и посвећеност. Подсетићемо да је Петер Хандке писац стотинак књига, романа, приповести, драма, поезије, есеја и филмских сценарија; аутор више филмова, коаутор и сарадник у многим филмовима Вима Вендерса, па и ликовни илустратор својих текстова.
Опширније...ВАСКРШЊА ИЗЛОЖБА ЗА НАЈЛЕПШЕ ЈАЈЕ
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ
Свима који Васкрс славе по Јулијанском календару, упућујем искрене честитке са жељом да највећи хришћански празник проведете у духовном миру и благостању, у молитви за здравље и саосећању са онима који у овим данима нису са најмилијима.
Славећи дан Христовог васкрснућа славимо победу живота и добра, и будимо наду у боље сутра.
Нека вам овогодишњи Васкрс донесе срећу и добро здравље.
Христос Воскресе !
Директор КЦК Виолета Капларевић
ДЕЧИЈЕ ИГРАРИЈЕ- ПРЕДСТАВА- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
MARATONCI PONOVO TRČE- APT ČKALJA- DEZINFEKCIJA KULTUROM
ДЕЧИЈИ ХОР КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
Na Youtube linku možete pogledati nastup DEČIJEG HORA KCK
https://youtu.be/AePv31h7DpE
#ostanikodkuce
#kckrusevac
#ruskidom
#dezinfekcijakulturom
ПРЕПОРУКА КЦК- ДЕЗИНФЕКЦИЈА КУЛТУРОМ
КЊИГА
ПУТОПИСИ, аутор Растко Петровић, издање PortaLibris, 2019. Писац који је за свог недугог живота ( 1898-1949) написао пет романа, затим још неколико књига приповедака и поезије, био је и сјајан путописац. У књизи коју препоручујемо сабрани су путописи које је Растко Петровић објављивао у различитим часописима током двадесетих година 20. века и то као утиске са путовања из Далмације, Македоније, Шпаније, Србије,Турске, Либије и Италије. Писац је поделио са читаоцима и своја прикупљена, са разних страна, искуства о спорту (бокс, акробатика, атлетика), о позоришту и филму (Чарли Чаплин и Шарло) али надасве о људима са којима се сусретао и које је упознавао фрагментарно али сликајући их моћним потезима као портрете који се памте. Зато и каже: Зна се да је сусрет на путу пролазан као заласци сунца, и ако ма ко има интереса да у том сусрету нешто оствари, он одбацује све уводе, припреме, и прелази скоро директно, скоро брутално на оно за чим у том сусрету жуди.
Отвореног духа писац упознаје и осваја свет, а понегде застаје изненађен и одушевљен природом, црквама, непатвореним људима. Опчињеност Охридом и манастирима исказује овако: Мислим на манастире који трепере у огромноме тамошњем плаветнилу, на Св. Наум, Св. Заум, Св.Климент, Свету Софиу, Св.Петку и друге безбројне, величанствене и пустињачке... Кад сам ја први пут стигао у Св.Наум, гледао сам сељаке који су жњели по пољима, калуђере који су ударали у клепала, широка и тешка кубета од преплануле опеке, широке винове лозе као бескрајне сунцобране, и камене бунаре под њима, старије од већ сасвим поцрнелих икона, и нисам поимао каква ме је непојмљива сила и љубав ка лепоти довела овамо...
Растко Петровић посетио је два пута Малту, утисци су сасвим различити, од бурног доживљаја у време процесије и прославе празника са много људи први пут, до слике града и тргова који личе на наше тренутно стање на улицама, приликом друге посете: Ништа ме више зато није зачудило но кад сам поново стигао на Малту и видео да је сасвим пуста. Била је недеља и дан Св. Флоријана. Ишао сам улицама затворених дућана , којима као да је прешла каква велика епидемија.
Издвајамо неке цитате из Путописа јер стил и мисао Растка Петровића директно допиру до читаоца, као и реченица којом започиње ова књига: Живот је, разуме се, пун авантура; али колико су ове ретке и разводњене ако се не мичемо из једне куће и једне вароши, а колико су убрзане, изненадне, нагле, ако се човек само помери са свога места и упусти се у оно што се зове:ПУТОВАЊЕ.
Наравно, ово је време за нас у Србији, у Европи, у свету, само за читање о ПУТОВАЊИМА. Ова књига је прави избор за такво време.
КЊИГА ЗА ОСНОВЦЕ (И ЗА СВЕ ОСТАЛЕ)
Приче испод Змајевих крила, аутор Бранко Ћопић (1915-1984), издавач Ringier Axel Springer doo, Beograd, 2016. Приче које су препуне домишљатости, маште, из којих на свакој страни, у свакој реченици избија пишчева духовитост али и љубав, топлина према људима, посебно према деци, према животињама и читавом свету, те приче су прави избор за поправљање расположења не само најмлађих, него свих читалаца који су сачували зрнце детињства без обзира на године. Бранко Ћопић, имао је читаву благодет детињства сачувану у себи, и тако је домаштао змаја који нас носи да осматрамо свет: Безброј се чудних ствари дозна и види кад се над земљом рашире крила свемоћног и свевидећег змаја Фантазије. Упознаћемо и ЧУДНОВАТОГ СВЕТСКОГ ПУТНИКА који је покренуо много људи да пренесу писмо са адресом: Моме добром дједу.Свако до кога је писмо стигло да га испоручи даље мислио је да је писмо управо за његовог дједа и тако је то писмо ношено љубављу обишло свет. Заправо је и сам писац, Бранко Ћопић, у многим делима овековечио лик свог дједа Раде који га је очувао и на неки начин подстакао на стваралаштво. Занимљиво је да се књига завршава ко својеврсни експеримент или креативна игра: ИЗОКРЕНУТОМ ПРИЧОМ.
Др Милош Константиновић у поговору књиге каже: Да је наш писац рођен и писао на енглеском говорном подручју, Дизнијев студио би снимао филмове по његовим текстовима који не заостају за Алисом у земљи чуда Луиса Керола. И још у упутству за употребу поручује родитељима: Сваке вечери деци читајте по једну причу.
ФИЛМ
Небеска удица, 2000, режија: Љубиша Самарџић. Сценарио: Срђан Кољевић, Ђорђе Милосављевић. Музика: Влатко Стефановски. Српски филм који говори о 1999. години и неким људима који се суочавају са последицама рата. Млади људи који нису још увек позвани на ратиште али живе и осмишљавају своје време између рушевина док бомбе падају свакодневно. Покушавајући да живе нормално окрећу се спорту и један од њих, Каја (Небојша Глоговац), бивши кошаркашки репрезентативац, покрене их да поправе срушену халу у којој су пре бомбардовања играли. Иако се то сматра сулудом идејом у време рата, младићи из краја, па и старији људи који ту живе, окупирани су том идејом. Порука која се памти и која је обележила овај филм: не одустати, треба се борити за своје снове, а спорт је свакако лековит и у најтежим временима и у готово немогућим околностима. Овај филм носи свежу младалачку енергију групе глумаца предвођених Небојшом Глоговцем, Николом Којом, Аном Софреновић... У филму се као специјални гости појављују кошаркашке легенде: Александар Ђорђевић, Жељко Ребрача, Дејан Бодирога и Жељко Обрадовић.
ПОРУКА
Растко Петровић: Нека би ипак испред тога укупног, необухватљивог Призора што се зове Животом завеса пала што доцније. Што доцније, и то не по трајању времена већ по вредности времена.
