Директори Културног центра Крушевац
ДИРЕКТОРИ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА КРУШЕВАЦ
ОД ОСНИВАЊА 1992. ДО ДАНАС
КОРЕНЕ НЕ ВАЉА ЗАБОРАВЉАТИ!
ОД ОСНИВАЊА 1992. ДО ДАНАС
КОРЕНЕ НЕ ВАЉА ЗАБОРАВЉАТИ!
Радоје Савић Завршио факултет Политичких наука у Београду. Студирао социологију културе на магистарским студијама. Радио као директор Основне школе у Жабару, као директор Дома омладине у два мандата и директор КЦК у два наврата. Деведесетих година прошлог века водио Фонд за културу и физичку културу Општине Крушевац.
Један од утемељивача програмског профила Дома омладине и Културног центра. Оснивач је првог Културног лета у Крушевцу и носилац идеје стварања Културног центра. Један је од оснивача Међународног фестивал хумора и сатире Златна кацига. Добитник је више награда и признања. Најзначајније награде - Годишња награда града Крушевца за културу док је водио Дом омладине, Златна значка КПЗ Србије и награда *18 фебруар* Културног центра Крушевац.
Радоје Савић је био руководилац ПЈ за програмску делатност и главни и одговорни уредник КЦК и уредник фестивала ЗЛАТНА КАЦИГА. Сада је пензионер.
|
Славољуб Ћосић
Славољуб Ћосић роћен је у Сталаћу, општина Ћићевац. Гимназију је завршио у Крушевцу, а Философски факултет у Београду.
По завршетку студија радио је као профессор у Техничком и Економском школском центру, и од тада живи у Крушевцу. Директор предузећа "Крушевац филм" био је од 1978. до 1991. године. У то време филмске представе приказивале су се у три биоскопске сале: Крушевац, Европа и Дома синдиката. У том периоду све пројекције биле су веома посећене јер је то било још увек време гледаности филмова, посебно домаће производње. Крушевац је тада годишње имао преко 650 хиљада гледалаца. Најгледанији филм, до данас у Крушевцу је "Тесна кожа", са преко 42 хиљаде гледалаца. "Крушевац филм" имао је тада 28 запослених, а предузеће се финансирало из сопствених прихода. Славољуб Ћосић обављао је више друштвених функција, међу којима: председник Секције за културу ССРН, председник жирија за доделу годишње награде у култури СИЗ-а културе Крушевац, члан Савета Слободишта и друге. Крушевац филм" и Дом омладине формирају 1991. године нову организацију у култури Културни центар Крушевац, а Ћосић је најпре директор ове установе у оснивању, а затим уредник филмског програма. У Народном музеју радио од 1994. године, све до одласка у пензију 2008. године. |
Радмила Јовановић уручује награду писцу химне фестивала Драгану Алексићу 1994. године Радмила Јовановић, директор Културног центра Крушевац je запажена по томе што су у време њеног мандата ударени темељи фестивалу *ЗЛАТНА КАЦИГА*, који траје до данашњих дана... Наравно има Рада и других заслуга, али о томе кад достави биографију...
|
Јелена Протић - Петронијевић
Рођена 4. маја 1963. године у Крушевцу, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду на Групи за општу књижевност са теоријом књижевности.
Објавила до сада пет књига поезије, више интервјуа са вредним и занимљивим људима, објављује књижевне и путописне текстове. Радила као секретар и главни уредник часописа Багдала и као директор Културног центра Крушевац (2000-2006). Сада је уредник књижевног програма у Културном центру у Крушевцу и часописа Путеви културе, била члан жирија Међународног фестивала Златна кацига за 2006, у име домаћина. Објављује књижевне критике, интервјуе, поезију, путописе... у часописима “Књижевни магазин из Београда, Повеља из Краљева, Путеви културе, Град, Православна вера и живот из Крушевца, Ков из Вршца... Поред књига поезије Дани (Багдала, Крушевац,1987), Благодет промене (Универзитетска ријеч, Никшић,1992), Искушавање (Рад,Београд, 1995), Чудо у Лазарици (Црква Лазарица, Крушевац, 1999), објавила и двојезичну књигу Боје Византије (на српском и грчком, Црква Лазарица, Крушевац, 2006) под покровитељством Министарства за дијаспору Републике Србије. Ова књига на два језика имала је представљања у Крушевцу, Београду (Министарство за дијаспору), Солуну (Конзулат Републике Србије), Атини (Амбасада Републике Србије)... Вреди поменути интервјуе са Њ.Светошћу Патријархом Павлом, Радованом Биговићем, Владетом Јеротићем, Владиком Иринејом Нишким, ректором Богословије у Призрену- Милутином Тимотијевићем, са оцем Јованом из Зочишта, оцем Јованом из Лепенца, са мати Иларијом из Покајнице... Са књижевницима Светланом Велмар Јанковић, Весном Крмпотић, Љубом Симовићем, Младеном Марковим, Михајлом Пантићем, Бранком В. Радичевићем, Милованом Данојлићем, Слободаном Ракитићем, Лјубицом Милетић, Миланом Комненићем... Са балеринама , плесачима, музичарима, сликарима (Анђела Конзоли из Италије), мултимедијалним уметницима (група Ћутук)... Води Поетски театар-радионицу за креативно писање у Културном центру у Крушевцу и уредник је часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ који издаје Културни центар Крушевац. |
Лидија Јевремовић Лидија Јевремовић се музиком бави читавог живота. Певала је у познатој акустичарској групи „Живот“, КУД-у „14. октобар“, певала као солиста, али је тек у 35. години живота уписала Музичку академију, у класи професорке Радмиле Бакочевић. Недавно је одбранила магистарски рад са оценом 10, а спрема се да упише и докторску дисертацију. - Прве музичке кораке сам направила захваљујући Мирјани Радмановац, која је за Крушевац била исто што и Даринка Матић-Маровић за Београд. Уочила је мој таленат за певање и трудила се да га развије. У животу сам имала разна интересовања, мало сам шетала, али на крају сам се потпуно посветила музици. Десет година сам радила као службеница у „Инвестбанци“, а онда сам одлучила да упишем соло певање на Музичкој академији. Препоручили су ми професорку Радмилу Бакочевић, која је, када ме је чула, рекла: „Стојим иза ваше каријере без обзира шта одлучите!“ - прича Лидија Јевремовић. - Остварила сам свој сан да се бавим музиком и да од ње живим, мада мислим да не бих била срећна да сам се у животу бавила само певањем. Кроз педагошки рад умножава се дар, а ја се трудим да помогнем талентима којих у Крушевцу има - уверава нас Лидија. Извор Блиц - С. Миленковић 11.07.2008.
|
Љубодраг Обрадовић
Љубодраг Обрадовић је рођен 1954. године у Треботину, где и данас живи. Завршио Економски факултет у Нишу. Радио у Крушевац Промету, ТП Крушевцу, Пореској управи Србије - филијала у Крушевцу. Био је директор Културног центра Крушевац од 2008 - 2012. године.
Подпредседник је КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, где и данас учествује у креирању, уређивању и извођењу програма. Идејни је творац фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - *ФЕДРАРО* и Сусрета Песника у Треботину - *СУПЕС*. Објавио је пет књига поезије ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, МИРИС БОЖУРА , БОГИЊА и КРУГОВИ. Песме су му превођене на енглески, шведски, немачки, италијански и бугарски и објављиване у бројним часописима и заједничким књигама у земљи и иностранству, као и на бројним интернет порталима... Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, које је основано 17.09.2012. године и главни је и одговорни уредник Часописа за поезију - ПоезијаСРБ који издаје ово удружење. Власник је и уредник сајтова: поезија.срб и www.poezijascg.com (као и сајтова који су из ПоезијеСЦГ проистекли: www.poezija.rs ; www.poezija.in и www.fedraro.poezijascg.com) . Мејл: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. и Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. |
Рођен је 13.12.1951. године у Витановцу код Крушевца. Основну и средњу школу је завршио у Крушевцу. 1973. године завршио је Вишу хемијско-технолошку школу У Крушевцу. 1979 године диполомирао на факултету организационих наука у Београду, са дипломским радом: "Маркетинг стратегија увођења нових производа за тржиште базне хемије".
1990. године, завршио је на ФОН-у магистарске - последипломске студије одбранивши магистаски рад: Пословодна функција између менаџерства и самоуправљања". Завршио је и специјалистички курс из "Модерног менаџмента" у организацији ФОН-а и савеза рачуновођа Србије. РАДНА БИОГРАФИЈА
ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ:
|