На градском тргу, у недељу 25.јуна, одржана је Смотра на којој је учествовало 285 аматера, а проглашен је и свеукупни победник такмичења.

Такмичење је почело крајем марта, а завршено је 18. јуна. Учешће је узело двадесет месних заједница које су се такмичиле у оквиру пет области.

Петочлани жири радио је у саставу:

1.Проф.др Бојана Миленковић (пољопривреда)

2.Слађан Јевтић, учитељ ( образовање)

3.Данијела Јаковљевић, архитекта ( инфраструктура и изградња села),

4.Љиљана Мојсић, дипл. географ (екологија)

5.Дејан Јовановић, организатор програма у култури КЦК(културне делатности)

По оцени жирија, прво место припало је МЗ Макрешане. На другом месту је МЗ Велики Купци, а трећепласирана је МЗ Ломница. Награду за најбољи културно-уметнички програм поделиле су МЗ Пепељевац и Јасика.Осим диплома победници су добили и новчане награде. Прво место-30.000 динара, друго -20.000 динара и треће место и најбољи програм-10.000 динара.

У име организатора, КЦК госте је поздравила помоћник директора , Виолета Капларевић.

Осим помоћника КЦК, првопласираној и трећепласираној МЗ награде су уручили заменик градоначелника Весна Лазаревић и председник Скупштине Града Јасмина Палуровић.

Смотри су присуствовали осим бројне публике, директор и заменик директора КЦК, Мр Мирослав Смиљковић и Јелена Вељковић, директори јавних предузећа и установа, представници јавног и политичког живота града.

Двадесет осма по реду Крушевачка филозофско-књижевна школа, одржана је 23. и 24. јуна 2017. у згради ГУ Крушевац, у оквиру Видовданских свечаности града Крушевца. Учеснике школе поздравили су у име организатора учесницима се обратио директор Културног центра Крушевац, Мирослав Смиљковић и председник Савета школе, књижевни критичар, историчар књижевности, прозни писац и есејиста. Скуп је поздравила и отворила Весна Лазаревић, заменик градоначелника града Крушевца.

Тема заседања је била:

ФИЛОЗОФИЈА, КЊИЖЕВНОСТ И НОВИ МЕДИЈИ

Изузетно актуелна тема овогодишње Крушевачке филозофско-књижевне школе – Филозофија, књижевност и нови медији – мотивисана је неопходном потребом критичког и аналитичког сагледавања кључних облика појављивања, граница и последица друштвених, културних, филозофских, стваралачких и других промена, изазова и противуречности подстакнутих наглим утицајем нових информативних медија на јавни и приватни живот данашњег човека. Те промене и њихове последице, подједнако рефлектоване у непосредном животу и комуникацији међу људима, али и у филозофији, науци, уметности и књижевности, у теоријским и стваралачким идејама и пракси, које и у нашем друштву и култури, као и у целом свету, трају последњих деценија, на овогодишњем заседању Школе, свеобухватно аналитички сагледане и проблематизоване, дале су теоријски продубљену слику најновијег тренутка и стања српске културе у условима појачаног утицаја нових информатичких медија на њу.

Учесници овогодишњег заседања Школе подсетили су да се медијска култура, која се у глобалним размерама нагло развила у последњих шест деценија претходног и садашњег века, технолошки и даље усавршава и шири великом брзином, и да зато постаје неопходан део многих друштвених делатности, па тако и културних и стваралачких. Неки корисници јој се предају идолопоклонички и некритички, други су према њој много опрезнији и резервисанији, док је најмање оних који одбијају „помоћ“ нових медија. Основне карактеристике нових медија – измењен однос према традицији, информатичко знање које доминира над доживљајем, изразити антиелитизам, интернационализам „производа“ културе, ширење моћи посредовања, ослобађање индивидуалности, нестајање публике у класичном смислу речи и друге – преносе се на многе сфере друштвеног и свакодневног живота. Нови медији као средство комуникације улазе у све облике културе – у масовну, индивидуалну, материјалну, сазнајну, стваралачку, духовну. Пред данашње генерације стваралаца и филозофа, који под утицајем медија живе у радикално новој историјској и културној ситуацији, с разлогом се јавља дилема са каквим ће изазовима појмовно мишљење под утицајем нових медија почети да се суочава у блиској будућности и да ли ће нови медији „колонизовати“ стваралачку машту или је усмерити према новим изражајним могућностима. Полазећи од Бодријаровог става, из 1991. године,  да се у добу интернета и других информатичких и медијских новина данас ствара једна хиперкултура која се разликује од реалне и традицијске, поставља се питање: Како се филозофска мисао „сналази“ у околностима ширења нових медија и да ли ти медији у нашем времену угрожавају филозофска и друга истраживања у хуманистичким наукама или их успешно усмеравају према новим областима мишљења и закључивања? Анализирајући облике нове књижевности на интернету, Умберто Еко је, између осталог, указао и на дописивање класичних књижевних дела од стране читалаца, која су све чешћа, што са своје стране упућује на закључак да нова искуства данашњих уметника и нови начини читања и употребе нових технолошких достигнућа отварају бројна питања будућности књижевног стваралаштва, као и стваралаштва у другим уметностима, у сликарству и музици посебно, али и у позоришту, филму, радију, телевизији. Данас је и у нашем друштву несумњиво повећан број корисника нових информатичких средстава, па тако научници и уметници који се баве стварањем, ширењем и коришћењем трајних културних вредности не могу да избегну сусрет са изазовима нових медија чак ни онда када су свесни могућне манипулације коју они доносе.

Седницама су преседавали Марко Недић, Бојан Јовановић, Дивна Вуксановић и Зоран Аврамовић.

Зборник радова са 28. Заседања штампаће се до краја године.

Програм је водила Марија Стојадиновић, а приредио Небојша Лапчевић.

   На платоу цркве Лазарице у среду 21 јуна 2017. у 20,30 часова пред великим бројем посетилаца у оквиру Видовдана 17 по девети пузт изведен је Поетско музички триптих, Распето Косово. Музичко сценско извођење програма тематски је било посвећено Првом светком рату, стогодишњици песме Милутина Бојића Плава гробница.

У програму су учествовали: Оливер Њего, првак Београдске опере; Небојша Дугалић, драмски уметник; Гудачки квартет Арс, Београд; Марија Брајковић, сопран; Ива Миланов, пијанисткиња; Теодора Вешковац, сопран; Миљана Гагић , рецитатор; аранжмани Мирољуб Аранђеловић Расински, програм је приредио Небојша Лапчевић, дизајн и видео презентација Јелена Ивановић а програм је водила Лидија Ужаревић.

Манифестацију је отворила Заменица градоначеника Крушевца Весна Лазревић. Покровитељ ове значајне манифестације је био Град Крушевац.