Почетна страна

НАГРАЂЕНИ РАДОВИ СВЕТОСАВСКЕ РАДИОНИЦЕ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ON LINE 2022.

Свети Сава и ми

( Свети Сава и ја )

Анђела Чувара пошаљи ми Боже,

да ме чува, брани и веру утроји,

Анђела Чувара, оног који може

разбацане душе делове да споји!

Анђела Чувара, оног који штити

од помисли мрачних, од страха и јада.

с златним ореолом и у белој свити,

што ће подићи ме након страшног пада.

Та, реци ми име оног који брани

и коме се молим у дубокој ноћи,

оног који душу благодаћу храни

и покаже прави пут којим ћу поћи!

Име мени реци оног који бди ме

и да прођем помаже свако искушење,

сваку сумњу вере и недаћа плиме,

оног који прихвати моје искупљење!

Име мени реци, Хиландарски доме

ко је био светац што чува ме сада

и који злим силама не да да ме сломе

и због ког се уверих да постоји нада!

Да постоји нада...Имена ми мога,

због њега заволех и себе и Бога!

Реци име које ћу к'о молитву зборит

и која ће нашим срцима се орит!

Реци име принца што одбаци круну,

што умири браћу и прекине буну

што са оцем својим дворе диже Богу

што кроз народ горди проповеда слогу!

Реци име сина, што ко светац горе!

У темељ Врачара Мира Светог море

што благослов даје изгубљеној деци,

реци име које су бранили нам преци!

И што оков Србину са врата је пао,

и Србин животом крст Свети одбрани,

Реци датум када је гром му знак тај дао

мученику када су дошли бели дани!

Реци име које поносито кличем

што кроз школе пружи знање ми да стичем,

Реци име наше Српске Свете Славе,

Реци, Боже, име Светитеља Саве!

Јована Марковић, ученица 4.разреда Гимназије, Крушевац

Свети Сава и ми

            Био сам у твојој Жичи, био сам у твојој Студеници, био сам и у нашем/твом великом Храму. Лепо је бити у твојој светињи. Лепо је знати да си и ти тамо. Лепши смо и ми сами себи тамо, међу фрескама. Као да то нисмо ми/ми, већ нека много боља верзија нас самих.

          А чим се из светиње крочи у свет, у живот, заборави се на тебе, заборави се и на себе. Не дај нас Свети Саво! Твоји смо, не остављај нас. Знам, нисмо добри. Знам, треба боље, али знам и да не можемо сами. Поробио нас је свет. Без борбе, без крви, без оружја. Лукавошћу својом. А свет, како му име каже, треба да буде свет, треба да буде светлост. Но , свет се давно одрекао и светлости ,и светости. И ми, твоји Срби, у таквом смо свету: лукавом, злом и грешном. Онда схваташ зашто не можемо сами. Свако се у своје мреже заплео, а ми деца уловљени смо мрежама овог времена, поробљени ,,напредном” технологијом. Дане и ноћи, проводимо пред чаробним кутијама које нас у бесмисао воде. Тренутке издвајамо за вечност, а вечност трошимо на пролазно. Шта би ти, рођени мој,био да живиш данас међу нама? Шта човек може више бити од човека? Шта човек може више бити од светитеља? Ми нисмо светитељи, а питам се, јесмо ли људи? Но, твоји смо, какви год да смо. Не остављај нас, Свече! Окупи Србе у Царству горе, па са Лазаром нашим, право пред Христа. Молите, Свети, за стадо своје. Да младост српска сачувана буде, од нас начини честите људе. Од греха спаси, из мрака изведи, кормило буди младости нашој. Без тебе ми смо тек Срби, са тобом ми смо Светосавци, кроз тебе и ми смо Христови. Помози чеда своја и укрепи да останемо на твом путу.

            Не треба више ништа да се зида. Све си нам оставио: Жичу, Хиландар, Студеницу, беседе, поуке, типике... Имамо светиње, имамо светитеље, имамо тебе, имамо Христа. Пут, и путоказ и циљ. Да народ српски до века траје, моли се Творцу што живот даје. Сачувај српску децу и школе, народ и цркву, Срби те моле.

Трифун Ђорђевић, ученик 1. разреда, Гимназија, Крушевац

СВЕТИ САВА И МИ

Обично се каже да је средњи век мрачно доба, доба рата и доба великих краљевстава. За Србију средњи век је био доба светлости и доба вере.

     Као најмлађи син Рашког великог жупана Стефана Немање, Растко Немањић је рођен 1175. године са титулом принца. Растко је још у младости више тежио просветитељству него владању. Стефан Немања му је још у младости дао Захумље на управу, међутим Растко бежи у манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори и одлучује да свој живот посвети Богу. У манастиру Светог Пантелејмона Растко добија име Сава. Његов отац Стефан Немања такође одлучује да се окрене Богу и са Савом гради манастир Хиландар. Хиландар данас представља једно од најзначајних средишта српске културе и духовности. Хиландар чува неке од најлепших и најзначајних фрески и рукописа. Почетак борбе за аутокефалност српске цркве почео је са Светим Савом. Након крунисања Савиног старијег брата Стефана Немањића, у историји познатијег као Стефана Првовенчаног, 1217. Сава путује у Никеју код цариградског патријарха. Године 1219. Свети Сава добија дозволу за подизање архиепископије. Прва српска архиепископија је подигнута у новонасталом манастиру Жича. Свети Сава постаје први српски архиепископ. Данас свака школа, свака црква и свака српска установа има икону Светог Саве. Може се рећи да српски народ на Светог Саву гледа као на заштитника. Гледа у њега као у нашег пастира и наш пут ка Богу. Химна Светом Сави настала је 1735. и испевана је од стране владике вршачког Јована Глигоријевића. Данас се Химна Светом Сави пева на Савиндан, школској слави. Питање које се поставља је да ли би српска култура била иста без Светог Саве? Мој одговор је не. Без изградње манастира Хиландар и без добијања аутокефалности српске цркве наша култура би била знатно измењена. Многи великани попут Доситеја Обрадовића и Вука Караџића можда не би ни радили оно што јесу. Свети Сава је сигорурно изменио ток историје и уздигао српски народ и српску државу.

Свети Сава је био велики просветитељ, велики човек и велики Србин. Сматрам да је највећа задужбина Светог Саве наша данашња кулутра и наша данашња вера. Док је снег бео и док се небо плави, српски ће народ певати химну Светом Сави!

Вукашин Јовановић, ученик 1. разреда Пољопривредне школе са Домом ученика Љубо Мичић, Пожега