Почетна страна
Kонцерт - ARATOS TRIO
Аратос трио - Четири стране света
У суботу, 6. новембра у Малој сали Крушевачког позоришта са почетком од 18 часова, концерт је одржао АРАТОС трио из Београда. Аратос Трио су основали Катарина Поповић (виолина), Михаило Саморан (кларинет) и Вања Шћепановић (клавир) 2014. године, са идејом о популаризацији овог некласичног камерног састава. Као нестандардизовани камерни састав Аратос Трио се бави уметничким истраживањем и извођењем репертоара за кларинетски трио са посебним фокусом на музику 20. и 21. века. Од свог настанка, Аратос Трио је представио домаћој публици петнаест премијерних дела, чиме се позиционирао као свеж и иновативан ансамбл на српској музичкој сцени.
Препознат као најбољи ансамбл од стране организатора фестивала, Аратос Трију је, на позив истакнутог виолончелисте Енрика Бронција, припала част да затвори фестивал "Nei Suoni dei Luoghi" који се одржавао у Театру ,,Ђузепе Верди" у Трсту, Италија, новембра 2018. године.
Као већ остварени професионални музичари, чланови Аратос трија заједно су уписали и успешно завршили докторске академске студије камерне музике на Факултету музичке уметности у Београду.
Пројекат Четири стране света представља концертну турнеју камерног ансамбла Аратос трио у шест градова Србије (Ужице, Крушевац, Нови Сад, Пожаревац, Уб, Лесковац). Идеја пројекта јесте презентација дела писаних за кларинетски трио из различитих делова света, како би се публици приказале различите уметничке тенденције, стилови и диверзитет третмана извођачких средстава различитих култура. У вези са тим, концепт програма чине дела композитора Игора Стравинског (Русија), Ђан Карла Менотија (Италија), Исидоре Жебељан (Србија), Брајт Шенга (Кина), Питера Шикелиа (Америка).
Пројекат подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.
Представљање књиге Гордане Влаховић - КУД НЕСТАДЕ НЕБО РОСУЉЕ
У четвртак, 4. новембра са почетком у 19 часова у Белој сали Културног центра Крушевац, (а у складу са епидемиолошким мерама уз ограничен број посетилаца и обавезно ношење маски) представљена је књига Гордане Влаховић КУД НЕСТАДЕ НЕБО РОСУЉЕ у издању Агоре из Зрењанина. О овој породичној причи говориле су, поред ауторке, Миланка Милосављевић Милосављевић и Јелена Протић Петронијевић. У музичком делу програма учествовао је Иван Миладиновић.
Техничка подршка: Бранислав Симић, Гордана Радисављевић и Веркан Гвозденовић
У Белој сали додељене награде
Завод за јавно здравље Крушевац поводом завршетка октобра - месеца правилне исхране, организовао је завршну манифестацију на којој су додељене награде и дипломе најуспешнијим учесницима традиционалног ликовоног и литерарног конкурса "Бирам паметније, храним се здравије". Ученицима са подручја Расинског округа, чији су радови вредновани највишим оценама, награде је доделила координатор васпитања за здравље Виолета Милићевић.
REPERTOAR BIOSKOPA “KRUŠEVAC” Od 29. 10. do 3. 11. 2021.
Izložba slika Borisa Pavlovića
Rasinske hronike 14
Dugo me nije bilo. A imam osećaj da dugo nisam bio-postojao, da mi je život pušten na brzo unapred. Leto se završilo, jesen uveliko traje, grad se posiveo i dobio zgasite tonove neba. Ništa se nije dešavalo ili barem ja mislim da se ništa nije dešavalo, prestao sam da izlazim i da se viđam sa ljudima. Živeo sam na internetu, tamo sam našao zabavu i posao, to mi je bilo dovoljno i mislio sam da će sledeći korak biti napuštanje ove sredine. Svaki mlad čovek posvađan je sa svojim malim gradom. Nema sadržaja, reći će, da zadovolji moje potrebe. Ja se tu ne razlikujem, nisam našao mudrost ovih starijih da uživam iz dana u dan u svakodnevnici. Nije više imalo šta da me iznenadi.
Baka mi se razbolela. Nije Kovid, hvala na pitanju, nešto sa bešikom, mučilo ju je celu noć i sada je završila kod lekara. A ja, koji sam okarakterisan kao neko ko ne privređuje niti šta radi po kući, sam odabran da joj pravim društvo. Bio je to onaj dom zdravlja iza nove pijace, u sivoj ulici sa sitnim kućama. Čekaonica je bila puna i tamo smo uspešno ispunjavali našu svrhu, čekali smo.
U početku sam bio hladnokrvan prema tom prizoru, redovi uglavnom starih ljudi, tišina prekinuta samo zvukom kašljanja, izgubljeni pogledi krvavih očiju. Onda je scena počela da mi ulazi pod kožu. Sve sam teže disao pod maskom a nisam se usuđivao da je skinem, znojio sam se po slepoočnicama i nisam znao šta ću sa rukama. Baka je bila ravnodušna, gledala je ispred sebe, mirna, skoncentrisana. U poslednje vreme priče su je vraćale na drugi svetski rat, predpostavljam da je ova pandemija i dalje bila bolja od toga pa joj nije bilo razloga za uzbunu. A ja, ja sam bio nepripremljen, mene je pogodilo.
-Bako, idem ja na kratko napolje.
-Da pušiš.- zaključi baka.
-Između ostalog, da. Da pušim.
-Još uvek pušiš.- zaključi baka- Ne valja ti to.
-Vratiću se brzo.- rekoh i gotovo izjurih.
Nepripremljen sam. Potpuno nepripremljen. Na ljude, na stanje, na sebe samog. Slab sam, kada bih trebalo da sam mlad i najjači. Slab i nemočan. Jedino što bih znao da uradim jeste da tonem dublje u očaj. Istrčao sam iz doma zdravlja i to mi nije bilo dovoljno, izašao sam iz njegovog dvorišta, pretrčao ulicu. Tu je neki starac romskog porekla pokušao da mi proda nešto ali nisam se ni korak zadržao, samo sam viknuo:
-Neka, hvala!- i utrčao sam u pijacu.
Tu sam zastao. Ispred mene je bio veliki štand sa cvećem i tek me je to malo smirilo. Video sam boje koje predhodni pejzaži nisu imali. Sa strane sam čuo nekog da se cenjka za nešto, sa drudge strane neko je vikao: ,,Hulahopke!”
Maske su i dalje bile tu, skoro svi su ih nosili, ali sve ostalo bivalo je normalno, ljudi su gledali svoja posla, birali su, tražili, računali, pravili ceh, ljudi su živeli. Privid normalnosti ili normalnost privida? Ili samo moramo dalje, svi mi, i sve dok moramo, ne pravimo se nego idemo. I potonuće je korak napred ali mislim da ga ne želim. Ne i ovog puta.
Motao sam cigaretu i krenuo sam nazad, setio sam se bake. Usput sam zastao ispred improvizovanog štanda gospodina romskog porekla, izgleda da mi je nudio stalak za fotoaparat, nije mi trebao, ali me je naterao da razmislim o fotografiji. Možda, ako zažmirim na oba oka, ako se baš potrudim i stisnem zube, možda, samo možda, možda će danas biti lep dan.
Nemanja Petronijević
Гост Тв Прве - Лука Степановић, полазник Ликовног студија КЦК Маја Олић
БИЋУ ВЕЋИ ОД ПИКАСА
Поводом Светског дана уметника, гост Тв Прве, у емисији ПРАКТИЧНА ЖЕНА , био је Лука Степановић (7 година),најмлађи полазник Ликовног студија Културног центра Крушевац Маја Олић. После своје , изузетно запажене, прве самосталне изложбе у Галерији Беле сале КЦК, овај талентовани дечак развија свој дар под будним оком ликовног педагога, академског вајара и уредника ликовног програма наше куће Марије Стојадиновић која веома успешно води ову школу из које ће, можда због великог броја даровите деце , заиста израсти неки нови Пикасо.
Школе и секције Кулрурног центра Крушевац имају своју вишедеценијску традицију, а из њих су потекли многи данашњи глумци, музички ствараоци,награђивани плесачи.Све школе имају своје одобрене наставне програме, динамику рада, јавне часове, трају од октобра до половине јуна,а пре свега имају за циљ , поред раног препознавања талента, социјализацију деце кроз заједничка интересовања.
KNJIŽEVNI SUSRET PISACA IZ DIJASPORE
ПРЕДСТАВЉАЊЕ МОНОГРАФИЈЕ ПОВОДОМ 25 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА УДРУЖЕЊА ПИСАЦА СЕДМИЦА ИЗ ФРАНФУРТА НА МАЈНИ
У суботу, 23. октобра у Клубу Културног центра Крушевац одржан је књижевни сусрет са писцима из дијаспоре. Уз видео-презентацију представљена је Монографија која је изашла поводом 25 година од оснивања Удружења писаца СЕДМИЦА које поред писаца из Немачке, окупља и ауторе из читаве Европе.
Госте и присутне у Клубу Културног центра је поздравила Виолета Капларевић, директор Културног центра Крушевац, а затим Момир Драгићевић, иницијатор догађаја, песник, градски већник за културу. Водитељ: Јелена Протић Петронијевић, уредник књижевног програма.
У програму су учествовали:
- Љубиша Симић, председник Удружења писаца, Франкфурт
- Славица Мастикоса, потпредседница, Франкфурт/Београд
- Бећир Вуковић, песник,Париз/ Подгорица
- 4. Мајо Даниловић, секретар УКС, секретар Књиж.новина, Београд
- 5. Мирјана Марковић, песник, Сремска Митровица,
6.Славица Ракић, Београд, координатор
- 7. Радмила Панзаловић, Београд, координатор за сарадњу са дијаспором
- Милош Милојевић, песник, Нирнберг
- Зоран Вицеларевић, новинар днев.листа Вести, Дијаспора
- Јелена Јошић, преводилац
- Љубиша Ђидић, песник, један од оснивача Удружења Седмица, Крушевац
- 12. Радмила Миљковић, песник, Швајцарска/Крушевац
Техничка подршка: Марко Вишњић, Гордана Радисављевић, Веркан Гвозденовић.
