Почетна страна
КОНЦЕРТ - АРАТОС ТРИО
ПРЕПОРУКЕ КЦК 32
50 ПИТАЊА И 50 ОДГОВОРА, аутор: Владета Јеротић. Издавач: Ars Libri, 2000. Јединствена појава у културном и друштвеном животу Србије, па и оне земље којој је Србија претходно припадала, човек науке, медицине, психотерапеут православне оријентације, есејиста, Владета Јеротић, своје деловање, размишљања и открића која су плод знања и праксе али и духовног искуства, сабрао је у великом броју књига које су лековите и тражене од читалаца различитих по образовању, старосном добу, чак и националној припадности... Разлог је, вероватно, тај што се у делима Владете Јеротића лако примети отворен и толерантан приступ према многим темама, самим тим и према предрасудама и ограничењима које је човек сам себи и другим људима поставио у заблуди да је тако ближи Богу, да је исправан, праведан... што често јесте знак искључивости и незнања а не одлика хришћанина и Боготражитеља.
И сам аутор ( близак Јунговим опредељењима у разоткривању људске психе) у раду са пацијентима, упознајући нове људе, читајући стално и много, филозофе, познате теологе, затим књижевна дела великих писаца, боравећи у манастирима, дружећи се са монасима... изграђивао је сложен и задивљујући поглед на свет. Владета Јеротић, био је истовремено и строг и приступачан. До њега се могло доћи, са њим се могло разговарати, али јасним ставом и рационалним разумевањем саговорнику је давао до знања да буде одмерен и јасан. Много је интервјуа дао Јеротић (2.8. 1924 - 4.9.2018, Београд) за свог дугог и плодоносног живота, а књига коју препоручујемо, део је тог мозаика састављеног од питања и одговора, део који нам може помоћи да пронађемо одговоре на нека наша питања.
Oва књига је разврстана на скупине питања које се везују за одређене теме: Религија и развој, Зло у свету и у човеку, Рат, хришћанство и атеизам, Српски народ и хришћанство, Источна и Западна хришћанска црква, Верски фундаментализам..., Мушкарац и жена, полигамија и моногамија, Сигмунд Фројд. Сам аутор у предговору каже да је бирао она питања која су њега највише мучила, о којима је више година размишљао, а њихов избор је правдао и релативно широким интересовањем публике.
Издвајамо део одговора на питање о Божијем предодређењу у спасењу (поглавље Источна и Западна хришћанска црква): Не верујем ни у какву коначну дестинацију човекову; човек је непредвидљив (осим за Бога), он је, збиља, ковач своје среће, без обзира на безброј нужности којима је подвргнут, али без Божије помоћи и благодати, сам од себе, својим сопственим снагама, не може се спасти...
КЊИГА (за децу и родитеље...)
ПОБУНА ВАСПИТНИХ МЕРА, аутор: Срђан Живковић, издавач Дом културе Прокупље, 2005. илустрације: Милан Илић Трша.У питању је луткарска игра из једног чина. Улоге имају: један каиш, прут, варјача, папуча, десна рука, глас (продоран), ћошак. Оригиналан приступ теми (пре)васпитања деце од стране родитеља (најчешће) је очекиван од аутора који носи своје бреме даровитости на сасвим посебан начин. Песник, музичар, позоришни глумац и редитељ понекад, ренесансни стваралац, Срђан Живковић је упадљива појава у културном животу Србије, путујући забављач, неко ко је обележио уметничку атмосферу Прокупља, али се није само ту задржао... Ова драма, најпре намењена основцима (па на даље...) ври од духовитости, разиграности и (са)осећајности према деци јер: Несташлук се лепше лечи/ Зар је увек криво дете/ Реците му благе речи/ Хајде да га разумете...
Филм (за све узрасте)
ИЗГУБЉЕНО НАЂЕНО, 2016, амерички филм, (изворни наслов: Lost & Found), редитељ Joseph Itaya. Филм је по жанру авантуристички и породични, мистерија која уводи гледаоце у напету радњу која не губи динамику до самог краја и расплета. На први поглед, филмска прича је базирана на доживљајима два брата, старијем, одважном и правдољубивом тинејџеру Ендију и млађем, досетљивом и радозналом Марку који се у току лета налазе код стрица на острву чији је власник некада био њихов ексцентрични деда. Полако откривају многе тајне тог острва које покушава да у потпуности запоседне на најсуровији начин богаташ који је открио да острво скрива благо... Његова кћи помаже Мету (Justin Kelly), и Марку (Benjamin Stockham) који ће се борити за враћење поседа и блага на острву. Иза авантуристичке приче, мистериозне шуме, усамљеног светионика и старог рудника крије се критика савременог начина живота, разоткривање нарушених породичних односа и надмоћи капитала над хуманим вредностима. У крајњем исходу догађаја, нешто што је отето на превару ипак мора да буде враћено на своје место, правим власницима, захваљујући вољи и упорности младих људи који тек стасавају. У ту поруку филма желимо да верујемо и свесрдно га препоручујемо гледаоцима од 7 до ...
ПОРУКА
Владета Јеротић: Човек не може да победи страх, већ само да га читавог живота побеђује. (Из једног од последњих интервјуа Новостима)
Јелена Протић Петронијевић, уредник књижевног програма
ČEKAJUĆI TEATAR 16
Prelazimo odmah na film.
Harvi (Harvey) 1950 u režiji Henri Kostnera
Ja sam siguran da u ovom delu ima podkonteksta koliko i u svakom drugom valjanom delu. Na kraju krajeva, drama po kojoj je ovaj film sniman pisana je od 1942 do 1944, kada je Amerika duboko bila zagazila u Drugi svetski rat. Ali ovog puta nećemo da se bavimo podkontekstima i subverzivnim idejama kroz dela kao što smo radili predhodnih 15 puta. Bavićemo se razvojem ljudske misli u čijim je segmentima drama „Harvi“ od spisateljice Meri Čejs donela progresivnu misao koja nam 70 godina kasnije i dalje visi nad glavom.
Pokušaćemo ukratko:
U starom dobu i većini srednjeg veka ljudska misao je i dalje bila mitotvorna. Tada je, što bi rekao Tarkovski u svom filmu „Stalker“, duh živeo u svakoj kući a bog u svakoj crkvi. Čovek je marioneta u rukama sudbine i bogova
Slede humanizam i renesansa. Misao polako postaje moderna.
U 16. veku pojavljuje se Vilijem Šekspir koji kapira stvari. U jednoj od njegovih poznih drama „Buri“, koju ćemo sigurno pomiinjati u nekim od sledećih kolumni jer je toliko puta bila ekranizovana, Šekspir piše o Prosperu, majstoru magije, koji spaljuje svoje knjige i pušta svoje duhove elementale na slobodu kako bi se iznova priključio civilizaciji. To je bio poslednji klin o sanduk mitotvorne misli, pobeda nauke i empirizma.
Početkom 20. veka Luiđi Pirandelo svoja najznačajnije komade. U gotovo svakom delu ima istu primesu: Naša verovanja čine realnost, mi promenom svog mišljenja menjamo postojeći svet. Ta misao se savršeno uklapa u šizofreniju 20. i 21. veka i većina populacije danas živi taj život.
Ono što je Mari Čejs donela u u svojoj drami „Harvi“ je jedno veliko pomirenje, prvenstveno između drevno-mitotvornog i ultramoderno-šizofrenog razmišljanja, miri ih na taj način da postaju neraskidivi. Ona pravda iracionalno tako što u njemu vidi mogućnost ljudskog napredka a imaginaciju smatra vrlinom punom čistote. Njena osnovna primesa kao umetnika je postaviti nova pitanja na stari probleme i učiniti svet boljim.
Za sve ostalo, pogledajte film, izvanredan je i ni dana nije ostareo, nasmejaće vas ako ste ljudsko biće.
Urednik dramskog programa Nemanja Petronijević
ОДЈЕЦИ НОЋИ МУЗЕЈА ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА ВЕСЕЛИНА БРКОВИЋА
Одјеци Ноћи Музеја
Изложба ЦРТЕЖИ Веселина Брковића,
отварање у уторак 8.9 у 19 сати, ГАЛЕРИЈА КЦК
Изложба ће бити отворена до 24. септембра.
СА ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ
Изложба ЦРТЕЖИ аутора Веселина Брковића званично је отворена у Галерији КЦК уторак 9. септембра у Галерији Културног центра у Крушевцу, с почетком у 19 часова.
Изложба је отворена под слоганом Одјеци Ноћи Музеја, с обзиром да је првобитнно била део званичног програма Манифестације НОЋ МУЗЕЈА у оквиру Културног центра Крушевац.
Пројекат је реализован у сарадњи са БЛОК Галеријом - Нови Београд.
Изложено је око 60 цртежа, мањег формата, реализованих у техници туш на папиру, насталих у последње две године.
Веселин Брковић је рођен у Требињу 1972. године. Основне и постдипломске студије завршио је на Академији ликовних умјетности у Требињу на графичком одсеку.
Излаже од 1991. године. Учесник је више ликовних колонија.
Боравио је на студијским путовањима у Италији и Словенији 2004/2005.
Ради у звању ванредног професора на АЛУ у Требињу и обавља дужност декана АЛУ Требиње.
Самосталне изложбе: 1991.Требиње, Средњошколски центар Билећа, Дом ЈНА /1992.Требиње, Дом културе/1995.Требиње, Музеј Херцеговине /1998.Требиње ,Клуб пријатеља умјетности „Атанасије Поповић“/2000.Свети Стефан, Галерија „Свети Стефан“/2004.Требиње ,Музеј Херцеговине Љубиње, Народна библиотека/2005.Котор, Галерија „Стари град“Требиње, Музеј Херцеговине/2006.Мостар, Павароти центар Требиње, Галерија „Требиње“/Требиње, Клуб пријатеља умјетности „Атанасије Поповић“ /2008.Требиње, Музеј Херцеговине/Мостар, Галерија „Светозар Ћоровић“Требиње, Клуб пријатеља умјетности Атанасије Поповић“/Игало, СПА Галлерy/2009. Подгорица, Центар савремене умјетности,Галерија „Центар“/2011. Требиње, Клуб пријатеља умјетности Атанасије Поповић“/ Врбас, Ликовна галерија Културног центра/2012. Требиње, Клуб пријатеља умјетности Атанасије Поповић“/2013. Требиње, Клуб пријатеља умјетности Атанасије Поповић“/2013.Ужице, Градска галериј/2013.Требиње, АЛУ Требиње/2015.Требиње, Културни центар/ 2016. Београд, Блок галлерy / 2017.Апатин, Културни центар/ 2018. Врање, галерија Народног музеја Врање.
Уметнички Савет Галерије КЦК:
Матија Рајковић
Дејан Аксентијевић
Марија Стојадиновић
ВЕЧЕ ПЕСНИКА И АФОРИСТИЧАРА
ОДРЖАН СУСРЕТ ПЕСНИКА И АФОРИСТИЧАРА РЕЧ КАО ЛЕК
Синоћ ( понедељак,7.9) је испред Клуба КЦК одржано ВЕЧЕ ПЕСНИКА И АФОРИСТИЧАРА РЕЧ КАО ЛЕК. Учествовали су: Дајана Цветковић Лазић, Владица Радојевић, Слађана Бундало, Дарко Михајловић, Јован Арсић Јовче, Братислав Костадинов, Иван Миладиновић; као специјални гост - Иван Брборић, историчар, директор Завичајног музеја Жупе из Александровца. Публици су се обратили и Вељко Стамболија, песник и Гордана Влаховић, прозни писац. Уредник програма је Јелена Протић Петронијевић. Техничка подршка: Марко Вишњић, Веркан Гвозденовић, Славко Радошевић и Милован Живковић.
Треба додати да је овакво вече било посећено од стране колега песника, грађанства, љубитеља културе и пролазника који су застајали и слушали стихове, разговор и афоризме, уз пригодну музику са разгласа која је доприносила доброј атмосфери. Показало се да је и учесницима и публици један овакав догађај био потребан после дуже паузе изазване пандемијом. Уз то, треба нагласити да су поштоване мере заштите, што није било тешко остварити на оваквом типу програма који не подразумева окупљање већег броја људи. Предложено је да се устали једном месечно (ако околности дозволе) вече под називом РЕЧ КАО ЛЕК под покровитељством КЦК а са различитим учесницима и гостима.
UMETNOST STRIPA br.1
Pozdrav draga online publiko!
Dobrodošli u najnoviju kolumnu Kulturnog centra Kruševca „UMETNOST STRIPA“ koja će izlaziti nedeljno. Postoje razloga za ovaj naslov. Prvi, zato što je strip nova forma nedovoljno izučena od strane zvaničnih teorija umetnosti tako da će jedan od naših ciljeva biti da objasnimo strip i opravdamo njegovo mesto rame uz rame sa velikim formama kao što su film i književnost. Drugi razlog je zato što naslov prikazuje temu u širem smislu a naš plan je da budemo temeljni. Pisaćemo o stripu kroz istoriju i kroz prostor što znači da ćemo se baviti zemljama i gradovima koji su prestolnice ove umetnosti.
I ovo je dobra uvertira da uronimo u priču: Prestolnice strip kulture. Ima ih tri i tako ćemo ih deliti:
Američki strip. Na čelu sa Njujorkom. Biće tu priče o prvobitnim kaiš-stripovima objavljivanim po novinama, o nastanku super heroja, njihovoj popularizaciji kroz ratove i konflikte, o zlatnoj eri Marvela i DC-ja, o nastanku andergraund nezavisne scene i perverzijama Roberta Kramba, kao i o Američkom stripu danas i industriji koja vredi milijarde i još raste.
Evropski strip. Na čelu sa Parizom, zatim Londonom. Pričaćemo o prvim strip akademijama, o velikim autorima, i crtačima i piscima, koji su probijali put strip formi do vrhunske stilizacije i visoke umetnosti; o stripu kroz karikaturu; o vesternima koje je Evropa bolje radila od Amerike i na kraju krajeve i o angažovanom stripu i načinu na koji se on nosi sa temama kao što su socijalna pravda, siromaštvo, feminizam i mnogo šta drugog.
Azijski strip. Na čelu sa Japanom i Južnom Korejom. Ovo je tek priča za sebe prvenstveno zbog velikog kulturološkog jaza izmeću tih zemalja i svih ostalih. Tamo se strip zove različito, MANGA, i čita se drugačije, sa desna na levo. Kada pominjemo mangu moramo pomenuti njen autentičan stil crtanja koji datira još iz 16. veka, njen razvoj koji je usko praćen sa istorijom Japana, njene podžanrove koji su osvojili srce publike širom sveta (kao što su Meka, ili Isekai), i ne možemo da zanemarimo istraživanje seksualnosti kroz, temu koje se ostatak sveta stidi.
Toliko za sada. Sledeće nedelje pisaćemo o konkretnim delima.
Dramski urednik Nemanja Petronijević
Čekajući Teatar 15
Kada je film nastajao u svojoj prvobitnoj formi, on nije ličio na pozorišnu umetnost. Nije ni morao, nova forma slike u pokretu imala je itekako šta da ponudi, mogao si da ukradeš prizor bilo kakav, odakle god, i odneseš ga pred publiku. Film je bio prvenstveno vizuelna stvar, potpuno u duhu impresionizma koji je tada vladao u slikarstvu.
Prvu potrebu za pričom unutar filma otkrio je Džordž Albert Smit, pionir filma i između ostalog mađioničar. Primetio je da publika više uživa kada na filmu ima aktera i radnje, i zbog toga je krenuo da proširuje formu, stvorio prve primitivne žanrove, nalik tragediji i komediji. Takav film i dalje nije imao dodirnih tačaka sa teatrom, zbližavanje se odigralo više od trideset godina kasnije, dvadesetih godina prošlog veka sa napretkom tehnologije zvučnog filma.
Prvi zvučni film je bio javno prikazan još 1900. godine ali to je bila tehnologija previše skupa i robusna da bi bila korišćena u komercijalne svrhe. Tek 1920. godine izlazi Grifitov parcijalno zvučni film „Ulica snova“ koji će obeležiti novu eru filmske umetnosti. Kroz tu sporu tranziciju dešavaju se sledeće promene: glumac više nije neko ko je samo markantan i elegantnih pokreta, sada to mora biti i neko sa jasnim glasom, dobrom dikcijom i kapacitetom za pevanje. Filmska industrija koja još nije dotakla svoje prvo zlatno doba počinje da uvozi glumce školovane na pozornici a sa glumcima koji pričaju dijaloge došli su i dramski pisci, režiseri pa na kraju i teoretičari drame koji su film učinili pozorišnijim. Prosto je bilo logično da nastane prvi film rađen po pozorišnoj predstavi.
Veličanstvena Betsi (Glorious Betsy) 1928 u režiji Alana Kroslenda
Ovaj film je rađen po istorijskoj drami. Radi se o manje popularnom bratu Napoleona Bonaparte, Žeromu Bonaparti i njegovoj nesrećnoj ljubavi sa amerikankom Betsi Paterson, ljubavi koju je Napoleon, tadašnji imperator, osporio. Kao i većina hitova tog vremena, i ovaj je građen u meloramskom duhu, bogati kostimi, scenografije, ljubavna priča i naznaka tragedije. Glavne uloge igrale su zvezde nemih filmova i zvučni su bili samo segmenti pevanja i ključni dijalozi.
Dramski urednik Nemanja Petronijević
KONCERT EASY BLUES BAND
