Почетна страна

БЕЛЕЗИ У ДУШИ

У Белој сали Културног центра представљене су две књиге Крушевљанина Слободана Николића. У питању су ауторска издања БЕЛЕЗИ НА ДУШИ, приче и МИЛУТИН АРСИЋ, мала монографија документарног типа. О књигама су поред аутора говорили: мр Слободан Симоновић, рецензент, Марија Стојковић, уредник издања и Јелена Протић Петронијевић, уредник програма.

У другом делу програма вођен је разговор са аутором, а посебан куриозитет представља податак о којем се говори у књизи МИЛУТИН АРСИЋ да је зграда у којој се данас налази Културни центар Крушевац изграђена прилозима и трудом Удружења трговаца Среза расинског, тридесетих година прошлог века и да је у темеље зграде постављена боца са пергаментом и именима свих чланова Одбора тог Удружења. Била је то зграда трговачке омладине и Државна трговачка академија на почетку...

Иначе, треба напоменути да аутор Слободан Николић има 80 објављених књига из стручних области, технике, из области историје, локалне историје и неолико књига прича...

У току овог програма публика је могла чути песме (аудио материјал) о Крушевцу у извођењу Ђорђа Јанаћковића и Милета Ђурића.

Техничка подршка програма: Марко Вишњић, Веркан Гвозденовић, Горан Бабић, Лепосава Бошковић.

ДЕЦА ТРЕБА ДА БУДУ ЗАШТИЋЕНА И СРЕЋНА

У оквиру Дечије недеље у Балетској сали КЦК, одржана је радионица глуме под називом "Деца треба да буду заштићена и срећна". Радионицу је иницирала и осмислила Душица Миленковић, а водила Лидија Ужаревић, наставник Уметничког студија за говор и глуму КЦК, која је овом приликом представила основне смернице рада Студија глуме гостима, ученицима ШОСО "Веселин Николић". Радионицу су водиле ученице Уметничког студија за говор и глуму Тања Гашић и Јана Јефтовић.

СРПСКА ДРАМА

У Белој сали Културног центра Крушевац одржана је премијера представе"СРПСКА ДРАМА" по тексту Синише Ковачевића, у режији Зорана Кованџића.

Љубитељима театра, представу по тексту култног српског драматурга, извели су глумци АТП "Чкаља", Владимир Јелић, Љубиша Јовановић, Стефан Марковић, Јован Јевтић и Иван Богићевић.

Прва реприза биће одржана вечерас, од 20 сати у Белој сали.

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА „КРУШЕВАЦ“ Oд 06.10. до 12.10.2022.

ФИНКОВЕ АВАНТУРЕ

17,оо 19,оо

Жанр: Синхронизована анимација, авантура

Траје: 85 мин.

Не зна много људи да у свакој кући живе фини – крзнена створења која постоје међу људима како би се старала о чистоћи куће. Финик је млади припадник фина којег не занима одржавање чистоће, већ смишља начине како да прави смицалице другим финицима. Али све се мења када упознаје Кристину.

То је друштванце чупавог изгледа, изузетно шареног крзна, необичних имена, понекад и пргавог карактера и о њиховом постојању у нашим кућама не зна нико.
Како би Пинкфин, Мафин, Панкфин, Грифин, Тинфин, али и Кристина веродостојно звучали домаћој публици, синхронизација анимације "ФИНИКОВЕ АВАНТУРЕ" је завршена , а Ђорђе Стојковић, Дарија Врачевић, Марко Кон само су неки од личности чије ћемо гласове чути на великом платну.

ГДЕ СИ АДАМЕ

21,оо

Жанр: Документарни, Биографија, Драма

Траје: 80 мин.

Режија: Aleksander Zaporoshehenko

Документарни филм “ГДЕ СИ, АДАМЕ?” твораца Александра Плиске и Александра Запорошенка, који урања у дубине Свете Горе, ризнице Православља оком камере допире до унутрашњости манстирских зидина, преносећи невероватну атмосферу монашког живота као узора који би требало да служи свима нама “Овај филм по правилу није смео да настане….Требало је заслужити поверење братства на удаљеном од цивилизације полуострву….где жена нема већ хиљаду година….”

Цена улазнице: 300,oo

Информације: 421-208

***ПРЕПОРУЧУЈУ СЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ БОРАВКА У ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ, ШТО ПОДРАЗУМЕВА НОШЕЊЕ МАСКЕ…

ЕВРОПСКА НОЋ ИСТРАЖИВАЧА 2022

Под слоганом „ Улице под светлом науке!“ одржана је у петак, 30. септембра, Европска ноћ истраживача.

Овогодишња манифестација одржана је истовремено широм Европе, у више од 25 земаља. Научни програм Европске ноћи истраживача организован је у 26 градова Србије, а тематски фокуси били су на значају науке за свакодневни живот, као и везама науке и уметности.

У Крушевцу је манифестација привукла велики број школске деце па су учешће у овогодишњој манифестацији узеле многобројне школе : ОШ Јован Поповић, ОШ Нада Поповић, ОШ Јован Јовановић Змај, ОШ Вук Караџић, ОШ Брана Павловић, ОШ Владислав Савић Јан, ОШ Доситеј Обрадовић, ОШ Велизар Станковић Корчагин, Хемијско- технолошка школа Крушевац, Гимназија Крушевац.

Ове године,организатори из Центра за промоцију науке донели су одлуку да тема Ноћи истраживача буде нераскидива веза науке и уметности, са акцентом на бројне начине који упућују на то да је врло често и сама наука једна од врста уметности. У посебном фокусу биле су климатске промене и заштита животне средине.

Манифестација је обухватла две активности:

ГЛОБАЛНА ЕДУКАТИВНА КУЛТУРА која се реализовала у Биоскопу Крушевац од 16 до 18:30 сати.

Кроз веома занимљиво интерактивно, научно – популарно предавање прилагођено свим узрастима, са проф. Анте Чурлином, присутни су се упуститили у авантутру до средишта земље, до великих дубина мора и океана, досегли су неслућене висине васионе али прошетали и далеком прошлошћу. Током овог јединственог интерактивног и едукативног предавања одржан је и веома забаван квиз. У квизу су учествовале четири групе од по три ученика основних школа и то : Нада Поповић, Доситеј Обрадовић, Велизар Станковић Корчагин и Вук Караџић и четири групе од три ученика средњих школа: Гимназија и Хемијско – технолошка школа. Забавна питања и слаткиши као награде за све учеснике употпунилеи су ово дивно дружење.

У другом делу који се одржао на Платоу испред Културног центра Крушевац од 18:30 до 20:00 сати, у активности под називо ДНЕВНА ДОЗА НАУКЕ , изведени су едукативни експерименти „ Велика научна авантура“ које су ученици радили са својим професорима.

Наша кућа ову манифестацију организује у сарадњи са Удружењем биолога Крушевац БИОКС и Факултетом за физичку хемију. Европска ноћ истраживача у Србији је финансирана из програма Хоризон 2022, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру подпрограма „ Марија Склодовска – Кири“

ROCHER- etno bend

У Белој сали КЦК у оквиру завршне вечери манифестације "Чарапански дани" директорка Културног центра Крушевац доделила је награде за "Најлепшу чарапу". Трећа награда отишла је у руке Снежане Мајдов Здравковић, друга Јелени Стаменковић, а прву награду за најлепшу чарапу освојила је Марина Јевтић.

Након доделе награда одржан је концерт етно бенда "Rocher".

Музичка институција "Rocher" (Рошер) почела је са радом 1998. год. а од 2008. појављује се са садашњим именом. Ово је удружење у којем се налази седамнаест професионалних академских музичара, углавном оних који се баве класичном музиком, а чланови су Симфонијског оркестра Радио- телевизије Србије, Београдске филхармоније и Факултета музичке уметности у Београду.

У удружењу делују 3 састава . Један углавном наступа као гудачки квартет Роцхер са популарним делима класичне музике, док друга варијанта, Роцхер џез-бенд, изводи џез, евергрин мелодије, латиноамеричке хитове и филмску музику. Постоји и трећи састав, онај због кога смо вечерас поносни јер гостује на сцени Културног центра Крушевац, Роцхер етно-бенд, који на репортоару има етно музику, традиционалне светске и домаће хитове, њорлд мусиц источне Европе. Бенд изводи ауторску и етно музику народа са Балкана и Источне Европе у сопственим аранжманима, помало на класичан начин. Већина извођача су врхунски академски музичари, чланови Симфонијског оркестра РТС-а.

Учесници су Беовизије 2020 године са нумером “Само ти миожеш то”. Уколико сте гледали избор српске Песме за Евровизију 2022, могли сте их видети - учествовали су са нумером "Хајде сада, нек' свак' пева", а кандидати су И за песму Евровизије 2023. Године.

Вокалног солисту етно бенда РОШЕР, Немању Гузијана, многи сматрају најбољим мушким етно вокалом.

ЧАРАПАНСКИ ДАНИ 2022- ЕТНО ИЗЛОЖБА

У дворишту Културно просветне заједнице, отворена је етно изложба у оквиру манифестације "Чарапански дани" у организацији Културног центра Крушевац, под покровитељством Града Крушевца. Велики број излагача, културно уметничких друштава, удружења грађана и појединаца узели су учешће у представљању нашег поднебља, традиције, а пре свега чарапе, по којој смо ми крушевљани добили своје друго име. Чарапани и Чарапанија познати су широм наше земље и света, па отуд и данашња манифестација, која је окупила посленике културе и традиције крушевачког краја, као и велики број посетилаца.

Изложбу и целокупну манифестацију, поздравила је и отворила директорка Културног центра Крушевац, Виолета Капларевић, која се овом приликом захвалила свим учесницима који су узели учешће и оплеменили данашњи преограм Културног центра Крушевац. Координатор ОЈ Културно просветне заједнице Чедомир Милосављевић, посетио је и уручио захвалнице свим креаторима штандова данашње изложбе, као и појединцима који су помогли реализацију Чарапанских дана.

УГ Етно Расина Крушевац, УГ Мелиса, Осмех на длану, Етно секција пензионера, Међуопштинска организација слепих и слабовидих Крушевац, Етно секција "Царица Милица", МНРО Крушевац, Креативна радионица-Саша Милосављевић, УГ "Цар Лазар", Крушевац, КУД "Бистрица" Дворане, КУД "Миодраг Вучковић" Здравиње, КУД " Бела Рада" Мешево, КУД " Герасим Вујић" Коњух, КУД "Ћуковац" Велики Шиљеговац, КУД "Полет" Падеж, КУД " Чарапанка" Крвавица, Етно удружење "Кукљинско прело" Кукљин, певачки ансамбл Етно удружења "Кукљинско прело" Кукљин, КУД " Расина" Велики Купци, КУД " Радомир Јаковљевић Јакша" Велика Ломница, МЗ Рибаре и Хемијска школа Крушевац учесници су и креатори дивних штандова који су данас красили једну од најлепших градских сцена.

Културно уметнички програм, поред певачког ансамбла Етно удружења "Кукљинско прело", здравичара Михајла Грбића из ОШ , младе хармоникашице Милице Лукић из Лазаревца, оплеменио је и оркестар Милана Јаковљевића Куте.

Из архиве....

Нико не може са сигурношћу рећи када су и како Крушевљани постали „Чарапани“. Објашњења се крећу од оних која показују добре стране нарави Крушевљана, па до до таквих која приказују и њихове мање лепе особине. Најраспрострањенија су два тумачења. Према првом, друго име Крушевљана потиче из доба Првог српског устанка када су овдашњи устаници изули своје опанке и нечујно у чарапама пошли на Турке. Друго тумачење се везује за обичај мушкараца овог краја да носе лепе, дуге везене чарапе.

Постоје две легенде везане већ за период владавине кнеза Лазара Хребељановића.

Према првој, најбољи и највештији витезови у кнежевој војсци, а у које је он имао највише поверења, сачињавали су његову личну гарду. Да би се разликовали од осталих, а и из посебне части, као део униформе биле су им додељене везене чарапе, јарких боја које су досезале до колена. Јарке боје за тканину су у средњем веку биле ретке и скупе, самим тим и прилично недоступне за ширу употребу (сем на дворовима великаша), а кад-кад је била и строго прописана само за чланове владареве породице. Сама чињеница да су добили везене чарапе као саставни део униформе је била довољна да добију надимак Чарапани.И у чувеном боју на Косову, на Видовдан 1389. године, управо су се ови војници храброшћу истакли на бојном пољу. Распитујући се о њима, људи су сазнали да су ти храбри Чарапани „из околине Крушевца“- од тада сви из околине Крушевца имају тај надимак. Друга легенда је директно ослања на прву. Наиме, пошто је својим Чарапанима кнез највише веровао, пре почетка боја на Косову, управо њих је послао да уходе Турке. Ови храбри и пре свега сналажљиви момци, су изули опанке, како би били што тиши, да би неприметно и нечујно стигли до турског табора и прецизно преброје људске и оружане снаге.

То је био подвиг који је одјекнуо у целој кнежевој војсци: „Они његови Крушевљани, Чарапани… Свака им част!“

Народна веровања...

* Традиционално се сматра, да ако сте обукли распарене чарапе, заштићени сте од урока. У последње време је то и у тренду, па вам неће бити тешко да терате урок. Лоша је, пак, срећа бацити старе чарапе, а да их пре тога нисте опрали!? Разлог је у томе што су неопране чарапе испуњене вашом личном енергијом, а не желите да она нестане. Оно што је још горе, неко ко вас не воли могао би да искористи ваше старе чарапе и баци чини које би вам могле шкодити.

* Занимљиво је да се веровало да није добро сањати да носите чарапе, јер то предсказује губитке. Али је зато скинути у сну чарапе важило за почетак среће. Старе, поцепане чарапе указују на узалудна надања и лоше управљање домаћинством. Видети окачене чарапе симболизује лажну представу, привид о богатству, а ако их перете у сну – то најављује зараду.

ЧАРАПАНСКИ ДАНИ 2022. – КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА ЧАРАПА

У оквиру манифестације Чарапански дани , данас је у Клубу КЦК одржана креативна радионица етно чарапа. Учесници радионице била су деца из ОШ Деспот Стефан из Горњег Степоша.

Ученици од I до IV разреда ове школе показали су изузетну креативност у осликавању чарапа етно мотивима. Малишани су се кроз ово занимљиво дружење упознали са традицијом нашег краја, изворним стваралаштвом и спознали аутентичност и оригиналност у стварању овог јединственог обележија крушевачког краја.

Манифестација ЧАРАПАНСКИ ДАНИ наставља се сутра,петак, 30.9.2022. Етно изложбом, у дворишту КПЗ од 11 до 15 сати, а потом од 20 сати у Белој сали КЦК одржаће се ревија и додела награда за најлепшу чарапу насталу по конкурсу „ Најлепша чарапа 2022“ коју је расписао Културни центар Крушевац поводом ове манифестације, а који је трајао до 25. септембра.Чарапе пристигле на конкурс оцењиваће стручни жири, а имаћемо прилику да видимо чарапе урађене различитим техникама (плетене,вунене, хеклане, комбинована техника). Најбоље у изради чарапа очекују вредне новчане награде. ПРВА награда 20 000 динара, ДРУГА награда 15 000 динара и ТРЕЋА награда 10 000 динара.

Манифестација ЧАРАПАНСКИ ДАНИ завршава се концертом етно бенда Rocher , на сцени Беле сале након ревије и доделе награда.

ЧАРАПАНСКИ ДАНИ

ОБАВЕШТЕЊЕ О ОДЛАГАЊУ И ПРОМЕНИ ТЕРМИНА ПРОГРАМА МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЧАРАПАНСКИ ДАНИ

ЧЕТВРТАК ,29.9.2022.- КЛУБ КЦК

14:00 – 15:00

КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА ЕТНО ЧАРАПА

ЕТНО ИЗЛОЖБА У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЧАРАПАНСКИ ДАНИ, ЗАКАЗАНА ЗА четвртак, 29. септембар 2022. ,ЗБОГ ЛОШИХ ВРЕМЕНСКИХ УСЛОВА,

ОДЛАЖЕ СЕ ЗА

ПЕТАК, 30.9. 2022. (СА ИСТИМ ВРЕМЕНОМ И МЕСТОМ ОДРЖАВАЊА ПРОГРАМА )

11:00. 15:00 ЕТНО ИЗЛОЖБА

ДВОРИШТЕ КПЗ

ОД 20 САТИ , У ПЕТАК 30.9. У БЕЛОЈ САЛИ ,КАКО ЈЕ И НАЈАВЉЕНО, ОДРЖАЋЕ СЕ РЕВИЈА И ДОДЕЛА НАГРАДА ЗА НАЈЛЕПШУ ЧАРАПУ И КОНЦЕРТ ROCHER-ETNO BEND.

Најава Чарапанских дана у Информеру

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА „КРУШЕВАЦ“ Oд 29. 9. до 05. 10. 2022.

ФИНКОВЕ АВАНТУРЕ

У 17,оо и 19,оо

Жанр: Синхронизована анимација, авантура

Траје: 85 мин.

То је друштванце чупавог изгледа, изузетно шареног крзна, необичних имена, понекад и пргавог карактера и о њиховом постојању у нашим кућама не зна нико.

Како би Пинкфин, Мафин, Панкфин, Грифин, Тинфин, али и Кристина веродостојно звучали домаћој публици, синхронизација анимације "ФИНИКОВЕ АВАНТУРЕ" је завршена , а Ђорђе Стојковић, Дарија Врачевић, Марко Кон само су неки од личности чије ћемо гласове чути и препознати 29. септембра на великом платну.

ПЕЋИНА

У 21,оо

Жанр: Драма Траје: 93 мин.

Глумци: Claudia Candusso, Paolo Cossi, Mila Costi, Carlos, Carlos José Crespo

Режија: Mikelanđelo Framartino

Филм “Пећина” приказује несвакидашњу авантуру младих чланова групе спелеолога из Пијемонта која, пошто је већ истражила пећине северне Италије мења правац у августу 1961. и креће на југ да истражи остале пећине непознате људима, улазећи у подземље потпуно напуштене регије. У Полину на граници између Калабрије и Базиликате са неприступачним врховима беспрекорне лепоте ови веома млади спелеолози силазе у таму земље откривајући другу најдубљу пећину на свету Бифурто Абyсс....

Цена улазнице: 300,oo

Информације: 421-208