Почетна страна
ПРЕПОРУКЕ КЦК 20
КЊИГА
ПОВРАТАК У ЛАЗАРЕТ, поезија, аутор: Поп Д. Ђурђев, издавач: Градска библиотека у Новом Саду, 2020. Увод у ову посве необичну књигу поезије (46 сонета) је такође песма која најављује атмосферу која нас очекује ако се усудимо да загазимо у ту реку, у тај рит, у то читање које се ковитла као вирови јер једном ће се речна неман/ указати на крај света/ нека чека венац спреман/од локвања и сонета. Повратак у детињство али са искуством зрелог писца, који, рекло би се, не може а да не подели снажан доживљај и живо сећање на места, природу, животиње, рибе, птице, па и људе који су се преплитали негде у разиграној машти и довели га до овакве књиге и до нас који ћемо то осетити, откривати и признати да је дао нешто ново и зачудно, привлачно и захтевно, изазов читаоцу. Ковиљ је централна тачка, од које креће духовна вертикала кроз мирис белог тамјана, присуство манастира је незаобилазно на неки особен начин, скровито и повезано са природним окружењем, совама, родама, а опет, ту је и свет епских јунака, све у чудном амалгаму сновиђења, подсвести и сатиричног израза. Сатиричар излази из себе и лови асоцијације, стихове као записе са воде, хвата недохватно, прехришћанске симболе спаја са светитељским, Богородичиним и Божанским знацима. Дунав је линија преживљавања и нестајања, па поновног рађања, војвођанска хоризонтала, а у подводном свету је Попова поезија открила много тајни с крљуштима уместо коже...
Истину је рекао један од рецензената, Часлав Ђорђевић, да је ПОВРАТАК У ЛАЗАРЕТ особен искорак Попа Д.Ђурђева у форми и поступку поетизације сазнатог света и човековог бивствовања. То јесте поред свега осталог и омаж-поезија Лази Костићу који је у истом месту, у Ковиљу, први пут доживео лепоту светлосних упризорења и заносе душе.
Аутор је допринео оригиналности ове песничке творевине и својим цртежима и илустрацијама, те довитљивим графичким решењима, а све то веома добро вибрира у хармонији стихова, језичких драгоцености пажљиво изабраних из лексичког антикваријата, делом обогаћених локалним украсима уловљеним у мреже са дунавских обала. Није неочекивано да је то књига толико слојевитог значења, скровитих порука и захтевна за читаоца који ће се обавезно враћати и враћати да би постао део Поповог сновид-града који је започињао и градио тридесет година.
КЊИГА ЗА МЛАДЕ
Радови на млечном путу, поезија. Аутор: Поп Д. Ђурђев Издавач: Чекић, 2012. Уз много написаних и објављених дела опточених хумором, Поп Д. Ђурђев (Душан Поп Ђурђев, 1953, Нови Сад) објавио је и књигу поезије Радови на млечном путу и наменио је младима. Дугогодишњи директор Змајевих дечијих игара живи живот посвећен хумору и сатири, деци, младима, дечијим писцима, својим и туђим књигама, (а књиге никад нису туђе кад нам се свиђају), примећује што други не виде, ослушкује како дишу они који расту, шта желе, шта им треба понудити. И сам каже за Радове на млечном путу:
Песничка збирка са доста визуелних садржаја, које такође сматрам песмама. Познато је да у својим књигама за младе врло често користим нека искуства надреалиста и сигналиста, а све у намери да покажем младим читаоцима како је мислима каткад језик тесан. Њима је он још тешњи јер већина не располаже фондом већим од 200-300 речи. Пошто живимо у времену визуелних медија, морамо се онда томе и прилагодити.
Аутору је припала Награда Сребрно Гашино перо за најдуховитију књигу у 2012. години.
И за крај, ако Вас нисмо уверили да ову књигу треба потражити и прочитати, остају стихови:
Шта се рећи има,
до – на пажњи хвала,
од експертског тима,
за хватање зјала!
ПОРУКА
Поп Д. Ђурђев (песма узалуд трајем мада никад више)
Кад ме изведу пред страшни суд
осудиће ме још да трајем
а казна и све ће бити узалуд
ја живим живот с предумишљајем
Čekajući teatar 12
Čekajući Teatar 12
,,Svi žele da slušaju pesme o čoveku koji je patio ceo život jer je ukrao veknu hleba.”
Jadnici (Les Mizerables) 2012. u režiji Toma Hopera
Primordijalno delo ovog mjuzikla je, naravno, roman ,,Jadnici” od Viktora Igoa koji, kao sva Igoova dela postavlja pitanja o humanosti: Šta znači biti čovek? Kada čovečnost počinje i gde staje? Osnovni motiv ovog dela su siromaštvo i nemaština koji su danas itekako aktuelni.
Sam mjuzikl je nastao u Francuskoj 1980. odakle se vrlo brzo preneo na scenu u Britaniji a zatim i na ceo svet. Četrdeset godina kasnije, delo je i dalje sveže i neće zastareti. Sa druge strane, ovo je krajnja forma i kao takva, mjuzikl se više neće ni menjati ni adaptirati. Za one koji žele proširiti svoje znanje i istančati svoj estetski sud preporučujemo još i “Jadnike” iz 1998. u režiji Bili Avgusta koji nije mjuzikl i rađen je po originalnom romanu ali zato ima sjajnu glumačku postavu i verovatno više šarma nego što blokbaster iz 2012. ima da ponudi.
