Књижевност

БИСТРИЧКО КОЛО- Књижевно вече

Синоћ је у Порти цркве Светог Пророка Илије у Дворану, окупљањем књижевника и песника овог краја, затворена педесеттрећа манифестација Бистричко коло. Чланови Књижевног друштва просветних радника Крушевца, по двадесетдевети пут дали су свој допринос "Бистричком колу", манифестацији која више од пола века баштини народно стваралаштво овог краја.

Традиционално за крај ове времешне манифестације учесници су кроз тематско вече посвећено обележавању 790 година од упокојења Светог Саве, које је уједно повезано и са великим јубилејом 850 година од његовог рођења, кроз поезију и прозу оживели сећање на првог српског архиепископа, просветитеља и законодавца.

Поред председнице Књижевног друштва, истакнуте књижевнице мр Љубице Ненезић, у програму су учествовали проф. Дајана Цветковић, психолог Милица Милетић, проф. Олга Петковић, Милован Лекић, Радмила Миљковић и Нада Милосављевић. Програм је отворила ученица крушевачке Економске школе Николина Вацић, својом причом о Светом Сави, награђеној на литерарном конкурсу Жичке Епархије.

Ово је из године у годину све посећенији програм "Бистричког кола", како по броју публике тако и по броју учесника, љубитеља писане речи, свих генерација.

Целокупна манифестација одржана је уз покровитељство града Крушевца и организацији Културног центра Крушевац, Месне заједнице Дворане и КУД “Бистрица”.

53. ТАКМИЧЕЊЕ СЕЛА ГРАДА КРУШЕВЦА – МЗ ДВОРАНЕ

У понедељак, 18.5.2026. представила се МЗ Дворане са програмом „Песмом и игром кроз Србију“. Колажним програмом које је извело КУД „Бистрица“ са четрдесетак чланова дечијег и омладинског ансамбла, фолклорним играма, песмом и скечом који је дочарао свакодневни живот пијаце где се види душа села и његових житеља, показали су да у сваком селу живи Србија у малом која баштини традицију и локалну културу.

МЗ Јасика,представиће се у недељу, 24.5.2026. у 19:30 сати.

Јелена Вељковић

ПРОМОЦИЈА БАГДАЛЕ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ

У Белој сали, КЦК, представљен је четвороброј (77-80) часописа Багдале за децу и младе који је посвећен Економско-трговинској школи- Крушевац, уз поздравну реч директора Владимира Томашевића.

На овој манифестацији уручена је традиционална награда за допринос књижевности за децу ,,Бранислав Л. Лазаревић“ коју додељује Књижевни клуб Багдала. Председник жирија за доделу награде Љубиша Ђидић је образложио у име жирија одлуку о о лауреату проф. Др Зорани Опачић. Награду (плакету и икону Мирајане Каурин) уручио је Небојша Лапчевић, председник Багдале. Истичемо неколико ранијих добитника: Добрица Ерић, Миња Субота, Мома Драгићевић, Слободан Станишић, Милутин Ђуричковић, Ранко Павловић, Предраг Јашовић, Олгица Стефановић и др.

Зорана Опачић рођена је и одрасла у професорској породици у Крушевцу, у улици Мајке Југовића. Родитељи Звонимир Звонко и Видосава Опачић радили су у некадашњој Педагошкој академији. У родном граду завршила је Основну школу „Вук Караџић" и гимназију. На Филолошком факултету у Београду завршила је студије српске књижевности, магистрирала и докторирала. Ради на Факултету за образовање учитеља и васпитача (донедавно Учитељском факултету) Универзитета у Београду као редовни професор књижевности за децу и младе. Бави се истраживањем књижевности за децу и младе, савремене српске књижевности и наставе српског језика у основној школи. Објавила је неколико научних књига о српској књижевности. Приредила је више од двадесет књига, зборника и антологија, међу којима Антологију књижевности за децу у едицији Десет векова српске књижевности Матице српске (2018). Сачинила је и десетак уџбеника и лектира за основну школу. Коуредница је научног часописа Детињство Змајевих дечјих игара из Новог Сада и уредница Саветовања Змајевих дечјих игара. Од 2022. руководи курсом Историја српске културе НОКЦ „Вук Караџић" у Тршићу (под покровитељством Министарства просвете), за талентоване ученике из Србије и окружења. Председница је Управног одбора Задужбине „Десанка Максимовић" и Фондације „Гроздана Олујић“. Учествовала је у раду више жирија за најбоље књиге за децу у земљи и региону. Добила је награде Сима Цуцић (2019), Награду Змајевих дечјих игара за популаризацију књижевности за децу (2020) и Награду Удружења црногорских писаца за дјецу и младе за допринос и развој књижевности за дјецу (2020).

У програму су наступили главни и одговорни уредник Дајана Цветковић Лазић која је говорила о садржају специјалног издања часописа ЕТШ. Текстове из новог броја читали су Николина Бацић и Никола Илић, теолог. У музичком делу програма наступили су Софија Рашић и Хана Милијић, дуо флаута.

ЖИВОТ СРБА У МАКЕДОНИЈИ

-књижевна трибина у Легату Милића од Мачве-

У веома посећеном Легату Милића од Мачве одржана је књижевна трибина, Живот срба у Македонији, као и представљање књиге Записи из Македодије (Службени гласникн, Београд, Милутина Станчића, СПОНА.
Милутин Станчић је рођен 1980. године у Скопљу. Дипломирао је македонску и јужнословенску књижевност и српски језик на Универзитету Свети Кирил и Методије у Скопљу, Филолошки факултет Блаже Конески. Један од оснивача Културно информативног центра Срба у Македонији „Спона", у оквиру којег уређује истоимени информативни портал и часопис „Слово". Био је дописник из Македоније за лист „Спорт", чији је издавач компанија Новости, новинар у Македонској радио телевизији при редакцији на српском Видик. Објављивао текстове у Националној ревији Србија, Геополитици, Политици. Активно учествује у раду хуманитанре организације „Срби за Србе". У два мандата био је директор Управе за развој и унапређење образовања припадника мањих заједница у Македонији, а за време првог мандата 2019. године, издејствовао је да се у основне школе у Македонији уведе изборни предмет језик и култура Срба.
О делу је говорио проф. др Бранко Ристић, истакавши „значај записа за баштину српског народа траговима светлописа и фото-печата.“ Водитељ трибине Небојша Лапчевић, а сарадник у припреми програма Данијела Лазић.
Текстове је читала Горана Јовановска, а у музичком делу наступили су: Хор Бисер уз присуство Друштва македонско-српског пријатељства Шар планина, и Певачка група Фолклорног ансамбла Чарапани.

Представљена књига ДО СЕБЕ ПРЕЧИЦОМ

У галерији Легата Милића од Мачве, у пријатном окружењу слика са изложбе Удружења Расинијус, пред бројном и пажљивом публиком, представљена je књига Славице Станковић Николине ДО СЕБЕ ПРЕЧИЦОМ која је изашла у издању АЛМЕ из Београда.

У програму су учествовали, поред ауторке и Миланка Милосављевић Милосављевић, Небојша Лапчевић, Јелена Протић Петронијевић и Дечији хор Цркве Лазарице Лазарички колибрићи.

Представљање књиге

БАГДАЛА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ

ПРИЧА О ДЕСАНКИ

У Белој сали је одиграна представа ПРИЧА О ДЕСАНКИ као дар љубитељима поезије и дела велике песникиње који су се окупили на традиционалном дешавању ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ.

Ову представу којом је оживљено дело али и биографија Десанке Максимовић, одиграли су глумци крагујевачког Књажевско-српског театра, Јасмина Димитријевић (у улози Десанке, аутор текста и режија ) и Саша Пилиповић као наратор а по идеји Воје Лучића који је и продуцент овог пројекта.

Представа је намењена ученицима који се на тај начин упознају са стваралаштвом ове поетесе као и широј публици...

ЖИВОТ СРБА У МАКЕДОНИЈИ

ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ

Представљена књига БАЈКЕ ЗА ВЕЛИКУ И МАЛУ ДЕЦУ

У Белој сали је представљена књига аутора Бранимира Перића БАЈКЕ ЗА ВЕЛИКУ И МАЛУ ДЕЦУ.

Уз видеопрезентацију коју је приредио аутор и која је пратила разговор о књизи, у програму су учествовали: Владимир Д. Јанковић, рецензент (књижевник и преводилац), Бранимир Перић (писац), Јелена Протић Петронијевић (уредник и водитељ програма) и Горан Арсић, (професор хармонике) који је својим надахнутим свирањем музички обојио овај догађај.

Аутор Бранимир Перић је на оригиналан начин представио бајке које је дуго припремао проучавајући давну прошлост, порекло и предања народа са разних страна света, из Азије, Монголије, са острва Океаније, Новог Зеланда, из Латинске Америке и са наших простора... Посетиоци Беле сале могли су чути нешто ново и о обичајима, биљкама, животињама, исхрани, плесовима... из далеких крајева и древних народа...