Књижевност

СЛАТКА РАДЊА „Звонце“, аутор Татјана Ђурић

Културни центар Крушевац је у среду, 2. априла са почетком у 17.00 часова у Белој сали Културног центра Крушевац организовао дружење са дечијим писцем Тањом Ђурић. Програм је изведен поводом Међународног дана дечије књиге који се у свету слави од 1967. године, будући да је на тај дан 1805. године рођен Ханс Кристијан Андерсен, дански књижевник и прослављени писац за децу.

На креативан и забаван начин, кроз игру и квизић, ауторка Татјана Ђурић представила је деци своју књигу СЛАТКА РАДЊА „ЗВОНЦЕ“. У оквиру програма изведен је позоришни перформанс по делу текста из саме књиге, уз учествовање деце из Школе говора и глуме Културног центра. У програму су учестовале и чланице Дечијег хора Културног центра Крушевац, иначе, бивше ученице ауторке књиге.

Одељење 4/2 школе "Вук Караџић" са разредним професором као и деца из ниже разредне наставе ОШ „Васа Пелагић“, активно су учествовали и били део програма који се односи на креативну игру и забаву.

Јелена Вељковић

Међународни Дан дечије књиге

ОЧИ ДИВЉЕГ КОЊА

На Светски дан поезије и Светски дан шума у Белој сали КЦК одржан је програм - Гост песник-представљање књиге поезије Владице Радојевића ОЧИ ДИВЉЕГ КОЊА.

О књизи су говорили аутор и Јелена Протић Петронијевић, уредник програма.Видеопрезентација:

Ана Башић.

О ДЕЛУ БОРЕ СТАНКОВИЋА У ЛЕГАТУ МИЛИЋА ОД МАЧВЕ

У Легату Милића од Мачве пред великим бројем посетилаца одржано је књижевно вече посвећено великом српском приповедачу, романсијеру и драмском писцу, Бори Станковићу. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.

О делу Боре Станковића предавање је одржао проф. др Горан М. Максимовић, редовни професор за област Српске књижевности (Српске књижевности 18. и 19. века) на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Објавио је више од шест стотина текстова у научним и књижевним часописима, у зборницима радова, саставио је три антологије, урадио је једну драматизацију Нушићеве приповедачке прозе и приредио за штампу више од 50 књига писаца српског 19. и 20. века. Учествовао је на више од стотину двадесет научних конференција. Објавио је 19 књига научних монографија и расправа: Умјетност приповиједања Бранислава Нушића (1995), Магија Сремчевог смијеха (1998), Домановићев смијех (1 изд. 2000; 11 изд. 2024), Српске књижевне теме (2002), Тријумф смијеха комично у српској умјетничкој прози од Доситеја Обрадовића до Петра Кочића (2003), Свијет и прича Петра Кочића (2005), Критичко начело (2005), Искуство и доживљај (2007), Комедиографски Орфеј и други огледи (2010), Идентитет и памћење (2011), Критичка гозба (2012), Заборављени књижевници српског 19. вијека (2013), Казивање града и други огледи (2014), Симо Матавуљ и Бока Которска (2018), Критичка перспектива (2021), Земаљско и небесно (2022), Градови српског реализма (2023), Књижевни свијет Бранислава Нушића (2024), Гласови из прошлости (2024).

Горан Максимовић је говорио о теми Еротско у делу Боре Станковића или Шта се налази иза границе Станковићевог књижевног света, као и о филмским и позоришним адаптацијама његовог дела. Подсетимо на важна дела Боре Станковића, Нечисте крв, Коштана, Газда Младен, Ташана, Божји људи... Одломке из романа Нечиста крв читала је Дајана Цветковић Лазић, програм је водио Небојша Лапчевић.

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

Промоција- БАГДАЛА бр. 542/2024

Представљање књиге „Огледи из књижевности за децу“

У Белој сали КЦК одржано је представљање књиге „Огледи из књижевности за децу“, ауторке проф. др Биљане Солеше. У програму су поред ауторке говориле Милика Грујић, васпитачица у пензији, Слађана Јовановић и Тамара Милутиновић, професорке српског језика. У уметничком делу програма наступили су ученице Медицинске школе и солиста на кларинету Петар Солеша у клавирдској пратњи Павла Солеша.

"Књига Огледи из књижевности за децу је делом синтеза већ објављених научних и стручних радова, који се налазе у разним научним и стручним часописима или зборницима са научних скупова, са додатком поглавља која нису до сада публикована. Књига систематски одабраних текстова настаје из потребе да се укаже на важност истраживања поетике књижевности за децу, са циљем да поново оживи и заживи породично читање као дневна активност, која би веома допринела стабилизацији свевладајуће кризе читања. У том смислу, књига је намењена истраживачима књижевности за децу, љубитељима књиге и читања, те свим учесницима образовно-васпитног развоја деце. О кризи читања се говори, расправља, пише. Она не престаје него чини се, кулминира. Ово није слободна процена људи који раде у образовању, ни и податак до кога се долази на основу истраживања која се спроводе. Резултати говоре о томе да је одсуство мотивације за читање најприсутније у популацији средњошколаца. Када су у питању млађи узрасти, ту још увек има наде и резултати нису толико поражавајући...

Читање у најранијем детињству активира дечју машту, ум се отвара за нове идеје, развија се емпатија, побољшава расположење. Деца од малена уче о емоцијама, богате речник, усавршавају изражавање, емоционални и когнитивни развој. Добит од ове активности је вишеструка и дуготрајна. Када читамо или уопште радимо заједно, онда смо са децом поделили и време и простор. ако делимо само простор гледајући свако у свој телефон, онда нисмо заједно. Без обзира на достигнућа савремене технологије, моћ да уједно забави, расположи, насмеје, васпита и научи, још увек припада књизи..." истакла је проф. др Биљана Солеша.