Књижевност

Окружно такмичење рецитатора у Александровцу

Са градског такмичења рецитатора у организацији Културног центра Крушевац пласирало се девет ученика крушевачких школа на окружно такмичење у Александровцу, које је одржано у Дому културе. Пласман на републичко такмичење изборила је Татјана Гашић, ученица трећег разреда основне школе "Драгомир Марковић", освојивши прво место у категорији од 1'4. разреда. Значајне резултате постигли су и Валентина Јовановић (2. место, најмлађи узраст) и Катарина Аврамовић (средњи узраст, 3. место).

Награда ,,Брана Цветковић" за допринос књижевности Небојши Лапчевићу

Годишња награда коју додељује Дечји културни центар Београда, која носи назив по имену чувеног српског песника ,,Бране Цветковића" за допринос књужевности, дела за децу, и афирмацију часописа Багдала за децу додељена је књижевнику Небојши Лапчевићу ( који ради Легату Милића од Мачве, КЦК).

Награду је доделио председник жирија Слободан Станишић. Пред великим аудиторијумом. Небојша Лапчевић и Љубиша Ђидић су говорили своју поезију уз пригодан музички програм.

ВЕЧЕ ЗДРАВИЦА И МУЗИКЕ

У Клубу КЦК одржано је представљање две књиге: ЗДРАВ СРБИНЕ. МОЈ ПОНОСУ! аутора Драгише Симића и књига ТАКО ЈЕ ЖИВЕО И СТВАРАО ДРАГИША НЕДОВИЋ аутора проф. др Драгана Батавељића. Ово вече здравица и музике су обојиле својим певањем чланице Етно групе Лазарице, затим певач Борко Миленковић уз хармонику Дуце Пејчића, а одабрали су најпознатије песме Драгише Недовића: Лепе ли су нано Гружанке девојке, Стани, стани Ибар водо, Јесен стиже ја се не ожених, Обраше се виногради доле крај Тополе...

Драгиша Симић који слови за најбољег етно ствараоца-здравичара у Србији беседио је и говорио поезију, а професор са Правног факултета у Крагујевцу, др Драган Батавељић је говорио о заборављеном аутору незаборављених песама, Драгиши Недовићу и о значају чувања националног идентитета и народног културног блага, те о горућој појави беле куге у Србији.

Овај догађај је уприличен на подстицај Данијеле Милисављевић, шефа Службе за пољопривреду у Градској управи у Крушевцу. Водитељ програма: Јелена Протић Петронијевић. Техничка подршка; Бранислав Симић.

protic 14

ВЕЧЕ КЊИЖЕВНЕ ОМЛАДИНЕ ГИМНАЗИЈЕ 2018.

Постала је већ традиција да се у КЦК одржава сваке године, у пролеће, вече Књижевне омладине Гимназије. Овог пута, у организацији двоје професора: Драгослава Ђорђевића и Тање Николић. Своје песничке и прозне радове су читали: Милена Петровић, Анђела Деспотовић, Сара Живковић, Данка Николић и Матеја Марјановић. Посебан гост била је Ана Бабић. Водитељ програма: Јована Ђорић. Музички је обојио овај програм свирком на гитари Војин Јовановић.

Публика у Клубу КЦК је уживала у стиховима и музици ове априлске вечери.

Још једном је потврђена добра сарадња Гимназије и Културног центра Крушевац.

ВЕЧЕ КЊИЖЕВНЕ ОМЛАДИНЕ ГИМНАЗИЈЕ

ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ ЗДРАВО СВАНУЛИ Анастаса Нешића Хардија у Клубу КЦК

У програму овогодишњег Фестивала ЗЛАТНА КАЦИГА нашла се и књига Анастаса Нешића Хардија ЗДРАВО СВАНУЛИ коју је од Хардијевих новинарских текстова приредио Небојша Лапчевић.

Књига је издање КЦК, а на представљању су говорили, поред приређивача и сарадници и пријатељи аутора: Љубиша Ђидић, Драгутин Минић Карло, Горан Ћеличанин, Славица Давидовић, Анђелка Нешић, сестра Хардијева и Јелена Протић Петронијевић, уредник књиге.

Видеопрезентацију припремила Ана Башић. Техничка подршка: Марко Вишњић, Горан Бабић и Веркан Гвозденовић.

Представљање књиге МЕМЕНТО МОРИ- аутор Петар В. Јекнић

У четвртак, 29. марта, у Белој сали КЦК , одржана је промоција књиге "Memento mori" (Сети се да си смртан), аутора Петра Јекнића, психотерапеута и мастера палијативне медицине.

Када бисмо сваки дан били свесни тога да смо смртни, да ли бисмо другачије живели? Зашто већина људи оболелих од тешких болести није задовољна животом који је водила? Да ли се овакви пацијенти осећају заштићеним и подржаним у здравственом систему, не само медицински него и психо-социјално? Ово су само нека од питања на која су у току програма одговорили аутор, Весна Бонџић, председница и оснивач Женског центра "Милица" и Радмила Весковић, новинар из Краљева. У уметничком делу програма наступила је Миа Хинић.

Пред пуном Белом салом промовисан је приручник за психологе у палијативној медицини, који је окарактерисан као штиво које свако треба да има у својој кућној библиотеци.

Кроз велики број судбина тешко оболелих људи са којима је радио мастер психологије, психоаналитичар и психотерапеут Петар Јекнић, објаснио је општеважећи концепт модела који се спроводи у здравству и који је примарно окренут болести, тачније једном аспекту њене манифестације, болу и његовом ублажавању. Тек овом стручном књигом спознаје се колико је битна психолошка и психотерапеутска подршка оболелима и члановима њихових породица и чињеница је да би требало отворити процесе иституционализовања и нормирања овог сегмента у збрињавању најтежих болесника.

Оно што је проистекло из сарадње са Јекнићем, једним од најхуманијих стручњака у области психотерапије је сарадња са нашом Установом. У овом месецу покренуће се реализација бесплатних радионица у циљу психолошке едукације.

Јелена Ђорђевић

ЗАБАВНО ВЕЧЕ- Драгиша Павловић Расински

У Белој сали Културног центра Крушевац, предфестивалским програмом "Весело вече", представљена је ретроспектива животног стваралаштва књижевника и сатиричара Драгише Павловића Расинског. На сцени су се смењивали афористичари, глумци, песници и музичари представљајући сатирични опус аутора кроз време и форме. Програм је почео незаборавном емисијом "Весело вече", Радио Београда, за коју је давне 1964. Расински писао своје текстове, а завршио скечевима и текстовима са Фестивала хумора и сатире Златна кацига, коју је освајао чак 11 пута. Кроз овај несвакидашњи времеплов пролазили су глумци Ема Стојановић и Мома Радосављевић, глумци аматери Тара Ракић, Драгиша Ђурђевић и Драган Ракић Сингер, афористичари Ивко Михајловић и Саша Милетић, песник и сатиричар Никола Стојановић. Аплаузом и смехом учеснике је поздравила и публика, међу којом је, поред љубитеља сатире био и велики број колега и сарадника Драгише Павловића Расинског. Као домаћин вечери, уз несебичну помоћ великог броја колега, програм је водио главни и одговорни уредник КЦК, Ненад Блажић.

РУСКО ВЕЧЕ НА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

На Светски дан поезије 21.марта, у Белој сали КЦК, одржано је РУСКО ВЕЧЕ, поетско-музички програм посвећен великим руским песницима. Овај датум који је од стране УНЕСКО-а установљен 1999, традиционално се обележава у Културном центру Крушевац, овог пута ауторским програмом Аните Панић, уз музичку пратњу Елене Станисављевић, професора музике и корепетитора у Балетској школи Лујо Давичо у Београду.

Анита Панић, телевизијски аутор, документариста и писац, овог пута је говорила о животима најпознатијих руских песника који су страдали од стаљинистичког режима, али су својим делом ипак постали и светски признати. То су: Цветајева, Јесењин, Ахматова, Симонов, Висоцки, Окуџава... Посебна пажња је посвећена уметници која је повезала музику и поезију, руску романсу и ритам народне песме и оставила јак утисак, не само у времену у којем је живела (и певала у Скадарлији), најпре, него и на друге, млађе уметнике који је и данас помињу. То је Олга Јанчевецка.

Ове вечери чули су се најпознатији стихови поменутих песника, изговорени или отпевани, а Елена Станисављевић, пореклом из Астрахана, крај Каспијског Мора, пренела је својим певањем уз гитару атмосферу и романтику далеке руске земље. И снег који је падао те вечери, на први дан пролећа, био је у некој тајанственој вези са том поезијом.

У публици су овом приликом биле српске снахе, Рускиње које су заједно са Еленом Станисављевић, на крају програма, отпевале Подмосковске вечери. Председница удружења руско-српског пријатељства СВЕСЛАВИЦА, Ирина Миљковић прочитала је једну песму Марине Цветајеве на руском.

У Белој сали су се ове вечери, поред Весне Лазаревић, помоћника градоначелнице Крушевца, нашли многи љубитељи руског језика и културе, професори, ствараоци, ђаци, они који воле и разумеју поезију, свакако.

И да закључимо, можда поезија не може променити свет, како неки кажу, (мада нисмо сигурни да је тако), али је сигурно да може променити живот појединца, учинити га племенитијим, а време које проведе уз поезију покренуће нешто лепо и вредно у њему.

Верујемо да је и ово вече проведено уз поезију руских песника било лековито...

Јелена Протић Петронијевић

ЧАСОПИС ПУТЕВИ КУЛТУРЕ бр.27 У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ИНЂИЈИ

У четвртак, 15.марта, представљен је нови број часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ у галеријском простору Културног центра Инђија, Легату, Кући Војновића.

Ова посета и културно дешавање проистекли су из сарадње уредника ликовног програма КЦК, Марије Стојадиновић са колегама из КЦ Инђија, историчарима уметности, Сашом Миливојевићем и Владимиром Вукасом.

На представљању часописа су поред поменутих уредника из Крушевца и Инђије учествовали и Виолета Капларевић, в.д. директора КЦК, затим Јелена Протић Петронијевић, уредник часописа, а у име домаћина госте је поздравила Ружица Јовановић, директор КЦ Инђија.

Овај догађај је оплеменила музика и видеопрезентација – рад Јелене Ивановић, а уз техничку подршку Бранка Симића.

ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ

Tрадиционалан поетско-музички програм ПЕТ ПЕСНИКА И ВИ реализован је 14.3.2018. године у клубу КЦК у Крушевцу. Програм су осмилили и реализовали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и Културни центар Крушевац, а своју поезију говорили су: песници Борисав Бора Благојевић, Виолета Капларевић, Мирослав Мирко Стојадиновић, Милка Ижогин и Вељко Стамболија. За музички део програма побринуо се оркестар Душана Дуце Пејчића и вокални солисти Радиша Миладиновић, Мирослав Мића Живановић и Милан Бата Петровић. Водитељ програма била је Светлана Ђурђевић, а уредник Љубодраг Обрадовић. У току вечери Борисав Благојевић и Љубодраг Обрадовић уручили су Специјалне награде ПоезијаСРБ за квалитет поезије на конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА песницима Стефану Ђорђевићу, Животи Трифуновићу и Ивану Милановићу. Било је то још једно одлично поетско-музичко вече пред бројном публиком…