СНОХВАТ
Културни центар Крушевац организовао је промоцију књиге СНОХВАТ Оливере Цветић, песникиње и композиторке из Трстеника.
Опширније...ПРИЧЕ ИЗ НЕЗАБОРАВА
Албум са свим фотографијама можете погледати на Фејсбук профилу КЦК:
https://www.facebook.com/pg/kckrusevac/photos/?tab=album&album_id=2678187082250327
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА ОРДЕН СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА
ПРЕДСТАВЉEН РОМАН ОРДЕН СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА
У уторак, 10. децембра, са почетком у 19 сати у препуној Белој сали КЦК уз видеопрезентацију је представљен роман ОРДЕН СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА аутора Ненада Костића. Идавач књиге је Културни центар Крушевац. О књизи су говорили, поред аутора, историчари Константин Доброта и Дарко Михајловић, затим специјални гост, запослен на Краљевском двору у Београду, Андрија Шошић и Јелена Протић Петронијевић, уредник књиге. У музичком делу програма наступио је Хор ОШ Вук Караџић из Крушевца, са диригентом, проф. Александром Радојевић.
РЕЧ УРЕДНИКА
Рукопис овог романа су препоручили Културном центру и мени као уреднику, Миша Јанић, Ненадов ујак, познати хуманитарни радник и Момир Драгићевић, песник, градски већник за културу. Мој утисак је да је књига написана са јаким мотивом да се расветли новија историја Југославије и Србије из сасвим другог угла из којег није сагледавана, а зашто није, то је ствар тадашње политике, пре свега. Наравно, да је за историјску одступницу била потребна временска дистанца коју сада већ имамо и био је потребан један шири увид у контекст међународног положаја Србије, Југославије и династија које су владале на том свакако немирном тлу.
За човека који је рођен и живи у Крушевцу јесте сигурно била неодољива метафора коју је одабрао за наслов романа ОРДЕН СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА, јер се многи од нас Крушевљана осећају као Лазареви директни следбеници, Хребељановићи. Та орден, заправо ордење, својом вредношћу, лепотом и краљевском симболиком јесте путоказ кретања једног народа, прилично злосрећног, није тешко открити метафору. Вредност, лепота и оригиналност краљевских ордена изгубила се негде у току Другог светског рата и о њима се ништа не зна. Заправо заплетени и запретени пут Лазаревих ордена прати ова књига и води читаоца ритмом трилера и крими романа, опточена и украшена сјајем и блиставошћу краљевског знамења које негде чека да буде откривено.
Ликови које срећемо у роману су вероватно, бар неки од њих, настали према одређеним личностима које су постојале и које су имале улогу и значај у том времену, пред Други светски рат и пар деценија после рата, а неки су насликани онако како је то аутор хтео, препознатљиви из живота, слични многима које знамо.
Можемо замислити на каквом се мору нашао аутор, Ненад Костић, кад је запловио у непознато али наоружан подацима, породичним искуством и спреман да темељно проучи све што му је доступно као прилог и документ за озбиљан приступ овом послу. И то путовање, заправо авантура, успешно се завршава, роман је изашао, само неко ко је писао тако велику форму, зна какав је то подухват, Ненад је допловио у луку и ми честитамо на храбрости, издржљивости и стрпљењу. А вештина, вештина писања се стиче, као и вештина стварања препознатљивог стила и атмосфере који једно дело уводе у уметност. У овом роману је пажљиво одабрана тема и добро вођена радња што ће већ приметити читаоци којих ће верујем бити више него што има одштампаних примерака књиге. ПРЕПОРУЧУЈЕМО ЈЕ ЗА ЧИТАЊЕ СВАКАКО. А МОЖДА ЋЕ ВЕЋ НЕКО У ОВОЈ КЊИЗИ ПРЕПОЗНАТИ ДОБАР СЦЕНАРИО ЗА ТВ СЕРИЈУ ИЛИ ФИЛМ. ЗАШТО ДА НЕ?
Јелена Протић Петронијевић
ПОДЕЛИ РАДОСТ ЖИВОТА
ОДРЖАН ПРОГРАМ ПОДЕЛИ РАДОСТ ЖИВОТА НА МЕЂУНАРОДНИ ДАН ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
У Центру за особе са инвалидитетом, 3. децембра са почетком у 11 часова одржан је програм под називом ПОДЕЛИ РАДОСТ ЖИВОТА у организацији Културног центра Крушевац. Програму који се одржава по трећи пут ове године као интерактивни сусрет са корисницима Центра, присуствовала је и Виолета Капларевић, директор КЦК и присутне поздравила поред Невене Лазаревић, директорке Центра. Програму су допринос дали и запослени у Центру уз: Вељка Стамболију, Светлану Станковић, Јелену Протић Петронијевић, песнике а за музички тренутак су били задужени: Ненад Блажић, Марко Милићевић и Александар Кокерац.
Уз пригодни програм и дружење на родост корисника Центра и свих учесника обележен је Међународни дан особа са инвалидитетом.
Представљање књиге СВЕ БИЛО ЈЕ МУЗИКА
ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА СВЕ БИЛО ЈЕ МУЗИКА
Књига која обухвата широк временски распон од два века носи наслов који неодољиво романтично подсећа на шансоњерску носталгију коју је за собом посејао Арсен Дедић шездесетих и седамдестих година прошлог века и која се пренела и на мање градове као што је Крушевац и на музичаре који су томе давали свој лични тон. Али музичара јесте било и пре тога и музички живот мањих градова са различитим интензитетом се јављао и развијао али ретки су трагови и забелешке о томе, па је с тога једна оваква књига више него добродошла.Аутор, Радмила Мишић је успела да обједини и сачува све што је уз своје знање и ентузијам прикупила и приредила пратећи многе трагове, стрпљиво истражујући, или како би се народним језиком рекло, везла је ситан вез за који је потребно време и истрајност.
Ова књига садржи обиље података из музичког живота Крушевца, од оснивања прве банде, музичког састава за који је заслужан Филипера, Филип Ера Јовановић, зтим првог клавира који је пристигао 1903, преко салонског свирања који симболизује и слика на насловној страни Огњанке Ћосић Миловановић из 1917.године поводом добротворног наступа у корист удовица и ратних сирочади... Многа имена као да су проистекла из Нушићевих дела: Ранка Францускиња-Рене Луазо, поменути Филипера, певачица koja je у вароши омиљена била у другој половини прошлог века звана Рада Поштарче, разна живописна имена и надимци... Као документарне приче привлачне и забавне за читање. Поједини животи су као наговештаји романа који чекају да буду написани...
О садржају књиге говорила је ауторка Радмила Мишић на представљању у Белој сали КЦК пред публиком у којој се нашло доста музичара и познатих имена везаних за музички живот Крушевца.
О књизи су још говорили Небојша Лапчевић, у име издавача, Удружења Расинијус, затим Радивоје Симић, рецензент, Боривоје Ђорђевић, Златибор Крамарић и Бранко Симић, музичари који су поделили са публиком своја сећања и Јелена Протић Петронијевић, уредник програма.
У музичком делу наступио је хор ОШ Вук Караџић из Крушевца и музичари Душан Дуца Пејчић, хармоника, Милан Бата Петровић, клавијатуре, Мирослав Мића Живановић, вокал и Душан Ивановић, вокал.
Јелена Протић Петронијевић
Песничко дружење
Сусрет ђака ОШ "Владислав Савић Јан" са Јеленом Протић Петронијевић, песникињом и уредником КЦК.
СТИХОВИ И НОТЕ
