Представљање романа ОТКЉУЧАВАЊЕ Јелене Протић Петронијевић
Представљање романа ОТКЉУЧАВАЊЕ Јелене Протић Петронијевић
Представљање романа „Откључавање“ Јелене Протић Петронијевић, одржана је у четвртак, 29.5.2025. у Белој сали Културног центра Крушевац пред многобрним посетиоцима, поштоваоцима и пријатељима ауторке. Роман је објављен у издању „Чигоја штампе“ из Београда, а визуелни идентитет корице, на којима доминира мотив кључаонице као симбол прозора у други свет, најављује слојевиту и узбудљиву причу која асоцира на процес суочавања, разотркривања или уласка у неки интимни или скривени простор, што привлачи пажњу читалаца већ на први поглед. „Откључавање“ је други роман, а десета књига ауторке, и у њему су мотиви љубави и пријатељства свеприсутни. Ауторка воли да воли, људе, животиње, природу... и кад то није лако и када се живот покаже у свом тешком облику. Море је дубоко уткано у биће саме ауторке. Бескрајно, дубоко плаветнило има своје плиме и осеке, своје буре и бонаце у животу и стварању Јелене Протић Петронијевић. По речима Вељка Стамболије, рецензента - „Роман Јелене Протић Петронијевић у својој слојевитости и сложености нуди цивилизацијску слику која, и поред свега, нуди оптимизам и вриједности које полако заборављамо. И зато откључајмо срце и препустимо се добрим мислима и емоцијама, није то баш тако тешко.“
У програму су учествовали рецензент Вељко Стамболија, Лидија Ужаревић, Немања Петронијевић, Константин Томичевић и Лука Кијачић. Реч је имала и Слађана Бундало, која је пренела своје утиске након читања романа.
Организатор прогарма је Културни центар Крушевац.
Јелена Вељковић
Под Десанкиним шеширом 2025.
ТРЕНУЦИ ЗА НЕЗАБОРАВ
У Белој сали, пред доста публике, представљена је књига ТРЕНУЦИ ЗА НЕЗАБОРАВ ауторке Драгане Драгићевић, документарна прича у форми романа о пресељењу једне крушевачке породице у Аустралију...
Програм је започео наступом Певачког ансамбла Бисер и староградским песмама.
Уз видеопрезентацију, о књизи су, поред ауторке, говориле Дана Миладиновић и Јелена Протић Петронијевић.
Одломке су читале и ауторкине унуке Лола и Дуња.
Међународни дан дечије књиге
СЛАТКА РАДЊА „Звонце“, аутор Татјана Ђурић
Културни центар Крушевац је у среду, 2. априла са почетком у 17.00 часова у Белој сали Културног центра Крушевац организовао дружење са дечијим писцем Тањом Ђурић. Програм је изведен поводом Међународног дана дечије књиге који се у свету слави од 1967. године, будући да је на тај дан 1805. године рођен Ханс Кристијан Андерсен, дански књижевник и прослављени писац за децу.
На креативан и забаван начин, кроз игру и квизић, ауторка Татјана Ђурић представила је деци своју књигу СЛАТКА РАДЊА „ЗВОНЦЕ“. У оквиру програма изведен је позоришни перформанс по делу текста из саме књиге, уз учествовање деце из Школе говора и глуме Културног центра. У програму су учестовале и чланице Дечијег хора Културног центра Крушевац, иначе, бивше ученице ауторке књиге.
Одељење 4/2 школе "Вук Караџић" са разредним професором као и деца из ниже разредне наставе ОШ „Васа Пелагић“, активно су учествовали и били део програма који се односи на креативну игру и забаву.
Јелена Вељковић
ОЧИ ДИВЉЕГ КОЊА
О ДЕЛУ БОРЕ СТАНКОВИЋА У ЛЕГАТУ МИЛИЋА ОД МАЧВЕ
У Легату Милића од Мачве пред великим бројем посетилаца одржано је књижевно вече посвећено великом српском приповедачу, романсијеру и драмском писцу, Бори Станковићу. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.
О делу Боре Станковића предавање је одржао проф. др Горан М. Максимовић, редовни професор за област Српске књижевности (Српске књижевности 18. и 19. века) на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Објавио је више од шест стотина текстова у научним и књижевним часописима, у зборницима радова, саставио је три антологије, урадио је једну драматизацију Нушићеве приповедачке прозе и приредио за штампу више од 50 књига писаца српског 19. и 20. века. Учествовао је на више од стотину двадесет научних конференција. Објавио је 19 књига научних монографија и расправа: Умјетност приповиједања Бранислава Нушића (1995), Магија Сремчевог смијеха (1998), Домановићев смијех (1 изд. 2000; 11 изд. 2024), Српске књижевне теме (2002), Тријумф смијеха комично у српској умјетничкој прози од Доситеја Обрадовића до Петра Кочића (2003), Свијет и прича Петра Кочића (2005), Критичко начело (2005), Искуство и доживљај (2007), Комедиографски Орфеј и други огледи (2010), Идентитет и памћење (2011), Критичка гозба (2012), Заборављени књижевници српског 19. вијека (2013), Казивање града и други огледи (2014), Симо Матавуљ и Бока Которска (2018), Критичка перспектива (2021), Земаљско и небесно (2022), Градови српског реализма (2023), Књижевни свијет Бранислава Нушића (2024), Гласови из прошлости (2024).
Горан Максимовић је говорио о теми Еротско у делу Боре Станковића или Шта се налази иза границе Станковићевог књижевног света, као и о филмским и позоришним адаптацијама његовог дела. Подсетимо на важна дела Боре Станковића, Нечисте крв, Коштана, Газда Младен, Ташана, Божји људи... Одломке из романа Нечиста крв читала је Дајана Цветковић Лазић, програм је водио Небојша Лапчевић.
