ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ

NNtW1oKEz7KPFVFM pic jpg

 

               У дворишту Културно просветне заједнице,која ради као ОЈ у саставу Културног центра Крушевац, 24. 5.2022. године, одржан је програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА – ПоезијаСРБ у организацији Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац.

             Овога пута спроведена је у дело једногласно донета одлука Годишње скупштине удружења песника Србије - ПоезијаСРБ да се годишња Награда додели: Драгојлу Јовићу за континуиран рад у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ, ценећи посебно квалитет његове поезије као и његову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ. Награда се састоји од дипломе, уметничке слике и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.

           Затим су додељене награде по једногласној одлуци Управног одбора за књигу године у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2021. годину (период од сајма до сајма – Сајам књига и издаваштва Расинског округа) и то:

– за област поезије: књига Љиљане Тамбурић из Крушевца ДАМАРИ ТИШИНЕ;

– за област прозе: књига Латинке Ђорђевић из Цириха – Крушевца ПТИЦА КОЈА НЕПРЕСТАНО ЛЕТИ;

– за област хумора и сатире: књига Драгана Матејића из Крушевца ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА;

Награде се састоје од дипломе и 3 књиге из издавачке продукције ПоезијеСРБ.

Похваљене су књиге поезије – песнички првенци:

ТАЈНЕ ИСКРЕНОГ ОСМЕХА – Миона Ђокић и

ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА – Јасмина Димитријевић – Даница Димитријевић-Петровић.

Награде се састоје од дипломе – похвале и 1 књиге из издавачке продукције ПоезијаСРБ.

           Програм су водили Данијела Јевремовић и Саша Милетић.

         У поетском и сатиричном делу програма учествовали су: Драгојло Јовић, Љиљана Тамбурић, Латинка Ђорђевић, Драган Матејић, Мирко Стојадиновић, Данијела Јевремовић, Градимир Карајовић, Милосав Ђукић Ђука, Светлана Ђурђевић, Миљко Шљивић, Живојин Манојловић, Слађана Бундало, Љубодраг Обрадовић, Драгиша Павловић Расински, Дарко Михајловић, Братислав Бата Костадинов, Мирослава Мира Смиљанић, Снежана Поповић, Дејан Петровић Кенац, Живомир Миленковић, Милан Марковић Лака, Нада Милосављевић Кети, Александар Дрндаревић Сингер, Милош Ристић, Стефан Кнежевић и Саша Милетић. У музичком делу програма наступио је Градимир Карајовић. Програм је озвучио Бранислав Симић из КЦК.

ljubaa 2 ljubaa 4

ljubaa 6 ljubaa 11

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ

ZA PARTIJU I TITA 800x

 

 Промоција књиге др Немање Девића „За партију и Тита: партизански покрет у Србији 1941-1944.“ одржана је у Белој сали КЦК. Говорили су организатор и председник Удружења историчара Расинског округа Бојан Панић и аутор.

Бојан Панић је представио аутора, Немању Девића и истакао значај оваквих књига које обрађују теме које се већином избегавају и да је важно на основу историјских истраживања, архивске грађе и анализе која је ослобођена идеолошких предрасуда обрадити тему Другог светског рата и да је сигуран да ће и у наредном периоду бити још оваких књига. Посебан феномен који ће бити посматран и о ком је потребно дати један савремен суд јесте Тито и његова улога како током Другог светског рата тако и у периоду социјалистичке Југославије.

Немања Девић је говорио о представљању партизана након Другог светског рата у књижевности, кинематографији, која се битно разликовала од оне која је била стварна током Другог светског рата. О овој теми постоји преко 10.000 радова, али је већина њих оптерећена идеолошким схватањем аутора или утицајем времена у ком су ти радови настали. Аутор је закључио да треба разликовати српске партизане од комуниста током периода Другог светског рата у Југославији.

Tito 1 Tito 2

Tito 3 Tito 4

ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ

pod desankinim sesirom 20221

 

ОДРЖАНО ОКУПЉАЊЕ ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ
У понедељак 16. маја, на дан рођења песникиње Десанке Максимовић одржано је традиционално окупљање ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ. Овај песнички догађај који траје од 2000. године, овог пута је окупио Књижевну омладину и госте, песнике: Дајану Цветковић Лазић, Драгослава Ђорђевића, Небојшу Лапчевића, Немању Петронијевића, Ирену Ђорђевић... Наступили су чланови Књижевне омладине: Јована Марковић, Лука Кијачић, Јована Живковић, Милица Ђорђевић, Димитрије Микарић, Ана Арсић, Марина Крстић...
Присутни у Клубу Културног центра Крушевац су имали прилике да виде снимке/видео записе песама Десанке Максимовић у интерпретацији Лидије Ужаревић и Гордане Симић.
У незваничном делу програма су још учествовали песници Мирко Стојадиновић и Градимир Карајовић.
Водитељ и уредник програма: Јелена Протић Петронијевић.
Техничка подршка: Радивоје Симић, Марко Вишњић, Јелена Вељковић.
desaaankaa 7 desaaankaa 9
desaaankaa 16 desaaankaa 26

Промоција часописа ПОЕЗИЈАСРБ

poee

 

poezijaaa 19 poezijaaa 42

poezijaaa 10 poezijaaa 24

У Биоскопу Крушевац представљен је нови, седамнаести по реду Часопис за поезију удружења песника "ПоезијаСРБ", у организацији Културног центра Крушевац и Удружења песника Србије.
Традиционално, новогодишњим окупљањем песници Удружења Поезија СРБ представили су своје стваралаштво кроз рубрике:
• ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ;
• ХУМОР И САТИРА;
• МАНИФЕСТАЦИЈЕ;
• ПоезијаСРБ – ИЗДАВАЧКА ПРОДУКЦИЈА 2021. и
• САВРЕМЕНА ПОЕЗИЈА.
Програм су водили председник удружења Љубодраг Обрадовић и песникиња Светлана Ђурђевић.

MLADI ROMANTIČARI

romanticari Copy

 

U subotu, 18. decembra u Beloj sali KCK održano je šesto pesničko veče "Književne omladine" pod nazivom "Mladi Romantičari" gde su mladi pesnici čitali svoju poeziju po inspiraciji na slavne pesnike romantizma. Veče je prošlo besprekorno uz dobru atmosferu.

pesniciaaa 1 pesniciaaa 4

У ДИСТИХЕ И КАТРЕНЕ

djurn sesir 2021

 

ОДРЖАНО ПРЕДСТАВЉАЊЕ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ У ДИСТИХЕ И КАТРЕНЕ
У петак је у Белој сали представљена књига У дистихе и катрене, (издавач Граматик, Београд) песника Данила Јокановића за коју је ове године добио Награду Ђурин шешир коју додељује Кућа Ђуре Јакшића из Скадарлије, из Београда. Још један разлог за сусрет са овим песником је и обележавање 40 година од издавања његове прве књиге Другачији мотиви коју је објавила Књижевна омладина Крушевца (секција Дома омладине, садашњи КЦК) као најбољу од пристиглих на конкурс, те 1981. године.
У програму су учествовали Данило Јокановић и његови гости: пуковник Миливоје Пајовић, песник, затим Марија Радић, проф.књижевности, књижевни критичар и Јелена Протић Петронијевић, уредник програма.
За изглед сцене (у Ђурином стилу) потрудили су се Немања Петронијевић и Лепосава Бошковић, а техничка подршка су били: Марко Вишњић, Веркан Гвозденовић и Горан Бабић.
267306435 353792409956039 3595141271915040265 n 265369630 3105099986437830 4690830469826312230 n
265480595 301759701854524 8723500557426432810 n 264296939 658097998607910 3350182093152498892 n

ЗЛО У КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРИ

zlo u knjiyevnosti i kulturi1

 

У петак, 26. новембра у Легату Милића од Мачве одржано је књижевно вече у оквиру кога је представљена књига "Зло у књижевности и култури" др Слађане Илић. Поред ауторке о књизи су говорили проф. др Слободан Антонић и Никола Маринковић, извршни уредник издавачке куће Cantenа mundi. У музичком делу програма наступила је Милица Младеновић.

Lapaccc 1T

Lapaccc 2 Lapaccc 3

Rasinske hronike 14

Dugo me nije bilo. A imam osećaj da dugo nisam bio-postojao, da mi je život pušten na brzo unapred. Leto se završilo, jesen uveliko traje, grad se posiveo i dobio zgasite tonove neba. Ništa se nije dešavalo ili barem ja mislim da se ništa nije dešavalo, prestao sam da izlazim i da se viđam sa ljudima. Živeo sam na internetu, tamo sam našao zabavu i posao, to mi je bilo dovoljno i mislio sam da će sledeći korak biti napuštanje ove sredine. Svaki mlad čovek posvađan je sa svojim malim gradom. Nema sadržaja, reći će, da zadovolji moje potrebe. Ja se tu ne razlikujem, nisam našao mudrost ovih starijih da uživam iz dana u dan u svakodnevnici. Nije više imalo šta da me iznenadi.

            Baka mi se razbolela. Nije Kovid, hvala na pitanju, nešto sa bešikom, mučilo ju je celu noć i sada je završila kod lekara. A ja, koji sam okarakterisan kao neko ko ne privređuje niti šta radi po kući, sam odabran da joj pravim društvo. Bio je to onaj dom zdravlja iza nove pijace, u sivoj ulici sa sitnim kućama. Čekaonica je bila puna i tamo smo uspešno ispunjavali našu svrhu, čekali smo.

            U početku sam bio hladnokrvan prema tom prizoru, redovi uglavnom starih ljudi, tišina prekinuta samo zvukom kašljanja, izgubljeni pogledi krvavih očiju. Onda je scena počela da mi ulazi pod kožu. Sve sam teže disao pod maskom a nisam se usuđivao da je skinem, znojio sam se po slepoočnicama i nisam znao šta ću sa rukama. Baka je bila ravnodušna, gledala je ispred sebe, mirna, skoncentrisana. U poslednje vreme priče su je vraćale na drugi svetski rat, predpostavljam da je ova pandemija i dalje bila bolja od toga pa joj nije bilo razloga za uzbunu. A ja, ja sam bio nepripremljen, mene je pogodilo.

            -Bako, idem ja na kratko napolje.

            -Da pušiš.- zaključi baka.

            -Između ostalog, da. Da pušim.

            -Još uvek pušiš.- zaključi baka- Ne valja ti to.

            -Vratiću se brzo.- rekoh i gotovo izjurih.

            Nepripremljen sam. Potpuno nepripremljen. Na ljude, na stanje, na sebe samog. Slab sam, kada bih trebalo da sam mlad i najjači. Slab i nemočan. Jedino što bih znao da uradim jeste da tonem dublje u očaj. Istrčao sam iz doma zdravlja i to mi nije bilo dovoljno, izašao sam iz njegovog dvorišta, pretrčao ulicu. Tu je neki starac romskog porekla pokušao da mi proda nešto ali nisam se ni korak zadržao, samo sam viknuo:

            -Neka, hvala!- i utrčao sam u pijacu.

            Tu sam zastao. Ispred mene je bio veliki štand sa cvećem i tek me je to malo smirilo. Video sam boje koje predhodni pejzaži nisu imali. Sa strane sam čuo nekog da se cenjka za nešto, sa drudge strane neko je vikao: ,,Hulahopke!”

            Maske su i dalje bile tu, skoro svi su ih nosili, ali sve ostalo bivalo je normalno, ljudi su gledali svoja posla, birali su, tražili, računali, pravili ceh, ljudi su živeli. Privid normalnosti ili normalnost privida? Ili samo moramo dalje, svi mi, i sve dok moramo, ne pravimo se nego idemo. I potonuće je korak napred ali mislim da ga ne želim. Ne i ovog puta.

            Motao sam cigaretu i krenuo sam nazad, setio sam se bake. Usput sam zastao ispred improvizovanog štanda gospodina romskog porekla, izgleda da mi je nudio stalak za fotoaparat, nije mi trebao, ali me je naterao da razmislim o fotografiji. Možda, ako zažmirim na oba oka, ako se baš potrudim i stisnem zube, možda, samo možda, možda će danas biti lep dan.

Nemanja Petronijević

KNJIŽEVNI SUSRET PISACA IZ DIJASPORE

pisci iz dijaspore

 

ПРЕДСТАВЉАЊЕ МОНОГРАФИЈЕ ПОВОДОМ 25 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА   УДРУЖЕЊА ПИСАЦА СЕДМИЦА ИЗ   ФРАНФУРТА НА МАЈНИ

 

У суботу, 23. октобра у Клубу Културног центра Крушевац одржан је књижевни сусрет са писцима из дијаспоре. Уз видео-презентацију представљена је Монографија која је изашла поводом 25 година од оснивања Удружења писаца СЕДМИЦА које поред писаца из Немачке, окупља и ауторе из читаве Европе.

Госте и присутне у Клубу Културног центра је поздравила Виолета Капларевић, директор Културног центра Крушевац, а затим Момир Драгићевић, иницијатор догађаја, песник, градски већник за културу.   Водитељ: Јелена Протић Петронијевић, уредник књижевног програма.

У програму су учествовали:

  1. Љубиша Симић, председник Удружења писаца, Франкфурт
  2. Славица Мастикоса, потпредседница, Франкфурт/Београд
  3. Бећир Вуковић, песник,Париз/ Подгорица    
  4. 4. Мајо Даниловић, секретар УКС, секретар Књиж.новина, Београд
  5. 5. Мирјана Марковић, песник, Сремска Митровица,

6.Славица Ракић, Београд, координатор

  1. 7. Радмила Панзаловић, Београд, координатор за сарадњу са дијаспором
  2. Милош Милојевић, песник, Нирнберг
  3. Зоран Вицеларевић, новинар днев.листа Вести, Дијаспора
  4. Јелена Јошић, преводилац
  5. Љубиша Ђидић, песник, један од оснивача Удружења Седмица, Крушевац
  6. 12. Радмила Миљковић, песник, Швајцарска/Крушевац

Техничка подршка: Марко Вишњић, Гордана Радисављевић, Веркан Гвозденовић.

Dijasporaas 11 Dijasporaas 9

Dijasporaas 25 Dijasporaas 17

2024  Културни центар Крушевац   globbersthemes joomla templates