Промоција нове књиге кратких прича "Лексикон увида", ауторке Бранкице Дамјановић
У суботу вече, у Биоскопу Крушевац, одржана је промоција нове књиге кратких прича "Лексикон увида", ауторке Бранкице Дамјановић. Симболично, на велики хришћански празник рођења Пресвете Богородице и Светски дан мира, Бранкица је надахнуто и са пуно љубави говорила о књизи, али и о разлозима због којих је почела да пише, свом животном путу, деци, љубави и миру као душевном благостању, пред великим бројем посетилаца, љубитеља лепе писане речи.
Непосредност, концизност, срдачност и емотивност у обраћаћању, као и увек до сада измамили су громогласне аплаузе, осмехе али и по коју сузу. Програм је музички оплеменио проф. Владица Радојевић.
Иначе, "Лексикон увида" је шеста књига по реду Бранкице Дамјановић, конципирана тако, да доноси нове увиде у највеће мудрости, које су део свакодневног живота свих нас.
Из "Лексикона...."
"Психијатра Виктора Франкла у три по поноћи је телефоном позвала жена која је рекла да ће се убити. Доктор је пола сата разговарао са њом, употребио је своје умеће и искуство и жена је одустала од суицида. Кад су се недуго потом срели, она му је рекла да је одлучила да се не убије не зато што су његови аргументи били јаки (премда то уистину јесу били), већ зато што је неко у пола ноћи хтео да разговара са њом. „У таквом свету има смисла живети“, рекла му је том приликом. У конкретном случају један живот није спасила стручност, већ људскост..."
***
"Дугујем извињење себи због свих оних тренутака када сам се срдила на друге, не схватајући да тако наново рањавам себе.
Дугујем извињење себи због непроспаваних ноћи у којима сам покушавала да разумем нечије поступке, немајући појма да су они били ту и поступали како су поступали само зато да бих могла да упознам себе.
Дугујем извињење себи што сам се осећала повређено и побеђено, не знајући да су све те ране задаване мојој сујети, а не моме бићу које не може победити нико осим мене саме.
Извињавам се и не дугујем више себи ништа осим, можда, да никада не заборавим колико је времена мало, а благослова толико много. Ми бирамо хоћемо ли живот провести у кајању или у трајању. Кајање нас држи у прошлости. Трајати можемо вечно. А колико срећно зависи од тога чиме смо срце испунили сада. Баш сада."
***
Не занима ме с ким си седео, хоћу да знам пред ким си устао, капу скинуо, руке из џепова извадио или, чак, клекнуо па се поклонио.
Кога брига с ким си ручао, ако је неко твој гладан или жедан или тебе жељан.
Нећу да слушам о свима њима, хоћу да чујем тебе. (Ка)ко си кад останеш сам?
